Crno se piše „belom sportu“

Vesti iz (ne tako daleke) budućnosti: Fantastičan uspeh – srpski teniser se plasirao u drugo kolo grend slem turnira. Srpski tenis na Australijanu reprezentovali su Dušan Lajović, Lola Radivojević, Teodora Kostović (ispali u kvalifikacijama), Novak Đoković, Miomir Kecmanović, Laslo Đere, Hamad Međedović i Olga Danilović. U trećem kolu opstao je samo najstariji.

Novak Đoković u maju puni 39 godina (trenutno četvrti na svetu) da li mu je ovo poslednji Australijan open, najverovatnije, ne zna ni on, ali sigurno čak ni on ne može večno da traje. Dušan Lajović (117 na ATP listi) je tek nešto malo mlađi, tridesetpeta mu je, Laslo Đere (94.) ima okruglo 30 godina, Miomir Kecmanović (67.) 27 i najmlađi među njima Hamad Međedović (80.) 23 godine pa se ni o njemu ne može govoriti kao „nadi“ srpskog tenisa. Kada je 2018. godine sa 17 godina Olga Danilović osvojila ATP turnir u Moskvi ponadali smo se da je Srbija dobila pravu naslednicu Ani Ivanović i Jeleni Janković.

Nažalost, Olga danas ima 25 godina i do sada je osvojila još samo jedan ATP turnir (2024. u Guangdžou). Bila je velika nada, ali je to ostala. Plašim se da će istu sudbinu doživeti i Lola Radivojević (21 godina, 136 na ATP listi), Mia Ristić (19/268) i Teodora Kostović (18/168). Jer, za uspeh u tenisu osim talenta i ogromnog rada potrebna su i velika finansijska sredstva. Karolj Seleš je prodao sve što je imao u Srbiji i uložio u Moniku. Srđan Đoković je pozajmio novac od zelenaša, na turnirima umesto u hotelu sa Novakom spavao je u kolima. Monika i Novak su uspeli, ali je daleko veći broj onih koji nisu.

Da bi se pomoglo talentovanoj deci potrebna je pomoć države. Ne tako davno ona im je i obećana. Naime, 3. februara 2022. godine predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u svom kabinetu primio Novaka Đokovića i tom prilikom, između ostalog, rekao: „Veliko vam hvala što ste danas ovde i što pokazujete poštovanje prema svojoj zemlji, kao što ste uvek bili uz svoj narod. Hvala vam što ste uvek hrabro predstavljali našu Srbiju…

Kao država smo spremni da pomognemo autoritetom, ugledom i radom, i doprinesemo razvoju teniskog sporta u zemlji, kako bismo u budućnosti imali neke nove klince, koji će se boriti za našu trobojku, grb i Srbiju. Imamo više finansijskih mogućnosti da tako nešto i ostvarimo“.

Nepune četiri godine kasnije, nakon što je u skladu sa svojim načinom života (zdrava hrana), stao u zaštitu prirode (izjasnio se protiv iskopavanja litijuma) a potom i podržao studente, Đoković više nije „predstavljao naš narod“, postao je persona non grata, strani plaćenik, domaći izdajnik… Praktično proteran iz Srbije.

Teniske terene je vratio Beogradu i otišao u Atinu gde su ga oberučke prihvatili. Umesto srpske dece njegovu tenisku akademiju pohađaće grčka deca.
Čini mi se, zapravo ne pričinjava mi se, to je činjenica, nije dovoljno oterati Đokovića, treba uništiti sve što podseća na njega, dakle i tenis i celini. Kako drugačije objasniti da predviđenim budžetom Ministarstva sporta svi veći sportovi su dobili povećanje sredstava.

Jedino je tenis iz te tzv. „kategorije jedan“ dobio dva i po puta manji budžet. Možda se radi o „administrativnoj grešci“. Možda samo treba da Teniski savez napiše molbu Ministarstvu i „samo“ da tu molbu potpiše novi predsednik TSS. Aktuelni je Goran, Novakov stric.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.