FK Crvena zvezda, Foto: Pedja Milosavljevic/StarsportFudbal je nekada bio „najvažnija sporedna stvar na svetu“, u međuvremenu je postao i izuzetno unosan biznis u kom se vrte ogromne sume novca. Koliko se para obrće u i oko fudbala najbolje ilustruje lista pet trenutno najskupljih fudbalera sveta: Lamin Jamal (Barselona) 343,1 milion evra, na drugom mestu je napadač Mančester sitija Erling Haland, čija je vrednost 255,1 milion evra. Treći je fudbaler Reala Kilijan Mbape (201,3 miliona evra), četvrti je njegov saigrač DŽud Belingem (153,1 milion evra), dok je na petom mestu fudbaler Bajerna Majkl Olise (136,9 miliona evra).
Kada su u pitanju srpski fudbaleri njihove cene na svetskoj fudbalskoj pijaci su znatno manje ali i dalje vrtoglavo visoke: Dušan Vlahović (Juventus) – 35 miliona evra, Nikola Milenković (Notingem Forest) – 35, Mile Svilar (Roma) – 25, Đorđe Petrović (Čelsi) – 20, Strahinja Pavlović (Milan) – 18… Kada su pitanju srpski klubovi najviše para se naravno „vrti“ u našem najtrofejnijem klubu. Prošle godine na osnovu rezultat u Ligi šampiona Crvena zvezda je inkasirala 32.024.000 evra.
Od bonusa UEFA za postignute rezultate od jula do januara iznosi 19 miliona evra, ako eliminiše Lil i plasira se u osminu finala Lige Evrope, Crvena zvezda će zaraditi još 1.750.000 evra.
Ti, za sve ostale srpske klubove, nepojmljivo veliki prihodi nisu crveno-belima dovoljni. Zarada od takmičenja u Superligi Srbije (ako je uopšte i ima) je zanemarljiva, izuzimajući Gasprom, ni sponozorski ugovori ne donose previše para u kasu. Za 15 sezona Crvena zvezda je od ruske kompanije inkasirala između 50 i 60 miliona evra na osnovu generalnog sponzorstva.
Sve je izvesniji izlazak kompanije Gasprom iz vlasništva NIS-a i verovatno će se to reflektovati i na Crvenu zvezdu, moraće da se traži novi generalni sponzor.
Najviše para u kasu kluba iz LJutice Bogdana slije se, naravno, od prodaje mladih i talentovanih fudbalera. Poslednji u nizu klinaca koji je prodat je Aleksa Damjanović (17) koji je već zvanično predstavljen u Bajeru iz Leverkuzena, ali će dres šampiona Srbije nositi do kraja ove takmičarske godine. Zvezda je na ime obeštećenja dobila pet miliona evra, kao i tri miliona koje će moći da ostvari kroz bonuse, dok će joj pripasti i 10 odsto od naredne prodaje.
Crvena zvezda je prodajom Andrije Maksimovića Lajpcigu za 14.000.000 evra postavila novi klupski rekord po visini izlaznog obeštećenja. U januaru 2024. crveno-beli su prodali talentovanog desnog beka Kostu Nedeljkovića Aston Vili u transferu vrednom devet miliona evra, sada je Maksimovićev saigrač u Lajpcigu i zajedničko im je i da se (uglavno) druže na klupi za rezervne igrače.
Ognjen Mimović je u januaru prošle godine prodat Fenerabhčeu (8,7 miliona evra). Za turski klub nije odigrao nijednu utakmicu, odmah je prosleđen na pozajmicu Zenitu, a septembra prošle godine kiparskom Pafosu. Lazar Jovanović je prodat Štutgartu za pet miliona evra i – ni on se nije naigrao fudbala. Plašim se da će većina pomenutih fudbalera doživeti sudbinu Strahinje Erakovića (nije usamljen, ali je najsvežiji primer) i vratiti se u svoj „voljeni“ klub.
Istina je, nažalost, drugačija. Surova. Fudbal je samo biznis i u njemu nema mesta za emocije. Na „ljubav prema klubu“, nemaju prava ni rukovodioci, niti treneri, fudbaleri pogotovu. Prava na emocije imaju još samo navijači. Sudeći po njihovom broju na našim stadionima i njih je sve manje.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
