foto Srđan Stevanović/StarsportFudbaleri Partizana su i ove godine svoj „izlet u Evropu“ završili još u „sezoni kupanja“. Međutim, taj neuspeh koji će se i te kako osetiti, pre svega na finansijskom planu, nije naišao na osudu – fudbalerima, stručnom štabu, rukovodstvu kluba skoro niko nije ništa zamerio. Naprotiv. Klinci su pobrali simpatije celokupne fudbalske javnosti.
Pisao sam pre nekih mesec dana da među ovim klincima ima izuzetno talentovanih, ali ima i onih drugih. Da li će iko od njih postati vrhunski igrač u ovom trenutku ne znaju ni trener Srđan Blagojević, niti Predrag Mijatović i Danko Lazović jer – pravila nema.
Stariji ljubitelji fudbala još se sećaju Safeta Sušića, mlađi su čitali i slušali o legendi Sarajeva i PSŽ-a, kapitenu reprezentacije Jugoslavije koja je na Svetskom prvenstvu 1990. u Italiji, uprkos svemu (raspad Jugoslavije je već počeo – reprezentacija je na generalnoj probi pred Mondijal u Zagrebu ispraćena zvižducima) zauzela peto mesto. Njegovog starijeg brata, Seada, malo ko se čak i od navijača Sarajeva i Zvezde seća. Pape je ne jednom tvrdio da je njegov stariji brat bio talentovaniji ali… Sead je osim fudbala voleo i – kafane.
Zoran Čava Dimitrijević je bio jedan od najtalentovanijih fudbalera bivše Jugoslavije. Davne 1982. godine na tadašnjem stadionu JNA, pred odlazak na Svetsko prvenstvo u Španiju odigrana je revijalna utakmica A i mlade reprezentacije Jugoslavije. Dres A reprezentacije su tada, između ostalih, nosili Safet Sušić, Vladimir Petrović Pižon, Jurica Jerković, Velimir Zajec… i u takvoj konkurenciji Dimitrijević je proglašen za najboljeg igrača i kao nagradu dobio televizor (legenda kaže da televizor nije ni napustio stadion – Čava ga je odmah „utopio“ i „pretočio“ u pivo).
U januaru 1995. godine u Partizan je iz Budućnosti u Partizan došao Viktor Trenevski. Bio sam na tim zimskim prepremama crno-belih na Kipru i radom na treninzima a pogotovu igrama na pripremnim utakmicama činilo se da će Trenevski biti veliko pojačanje za crno-bele. Međutim, posle nekoliko prvenstvenih utakmica Trenevski ne da više nije bio starter već je neretko bio i na tribinama.
Kada sam upitao Ljubišu Tumbakovića, tadašnjeg trenera Partizana, šta se događa sa Trenevskim dobio sam lakonski odgovor „Došao čovek u Beograd, video tramvaj i – poludeo“.
Da li će iko od ovih klinaca izrasti u istinskog fudbalskog asa zavisi od mnogo faktora – kućnog vaspitanja (neretko roditelji precenjuju svoju decu), trenera koji će dobro proceniti kako da iskoristi talenat i na kraju, nažalost možda i pre svega, beskrupuloznih menadžera.
Ukratko – za uspešnu karijeru, ne samo u fudbalu, potrebno je deset posto talenta i deset posto sreće. Sve ostalo je „samo“ rad.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
