Uvoz – izvoz sportista

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Оскаров сина из неког брака се трудио да буде најбољи навијач и његова ћерка која је из непознатих финансијских извора похађала Руску гимназију па сада студира на Берлинском факултету, наравно у сопственом стану, а не као саветница француска пудлица која је завршила курс у Берлину. Они су прави индикатори како је урушен спорт и образовање који су међу најважнијим стубовима друштва а Оскар ће бити упамћен као највећи издајник у окупираој Србији који са нашим новцем гради себи некакве споменике и експлоатацијску и НАТО инфраструктуру.

2. Наравно да мењају народ, то је план од 1914е кад су преци данашњих режимлија насртали на Србију.
   О идиотлуку увоза радника и спортиста уместо да се брине о нашој омладини да се и не говори, ништа чудно јер док они терају докторе и шофере подједнако из земље кладионичарској мафији требају гладијатори.

3. Šta opozicioni prvaci kažu o uvozu sportista? Nisam čula ni jednog političara iz opozicije da kaže nešto na tu temu, a bilo bi lepo znati da li će se nešto promeniti u našem sportu kada dođu željene promene. A ni gospodin Vekecki si nije zamorio da malo istraži šta na tu temu kaže opoziciona gospoda, tim pre što je tema vruća i višeslojna i nije aktuelna od juče. Što se tiče višeslojnosti, moglo bi recimo da se razmatri kako to da dvadeset hiljada fanatičnih navijača u Areni podržava crno beli tim (psihološki aspekt masovnog delirijuma). Kada kažem crno-beli tim, ne mislim na boje kluba već na to da je pola košarkaških timova Partizana i Zvezde uvezeno. Jeste inkluzivno, ako nam je to prioritet, ali je pogubno po srpsku košarku. Naših momaka u košarci ima sve manje, a posle se čudimo kada nam Finac od 18 godina drži časove, a sve to isparćeno standardnom rečenicom da danas svi igraju košarku. Finansijski aspekt je takođe interesantan, a vezan je za uvoz-izvoz košarkaša. Klubovi u minusu, a svi košarkaški funkcioneri u plusu. Čudna neka ekonomija, ali izgleda da nije vredna istraživačkog novinarstva. I treće, ali ne i zadnje jer bi verovatno još dosta toga moglo da se nabroji, kako to da su naši treneri, naslednici nekada čuvenih svetskih trenera poznatih po svojoj smirenosti (Nikolić, Žeravica, Ivković), ludi kao struja. Da li neko može da okrene prekidač da više ne bi ludovali pored aut linije i uterivali strah igračima?