Paraziti i njihove zaraćene sluge

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. „Parazit“ je čista glorifikacija kapitalizma, zato je dobio Oskara. Poruka filma je kad odrastem naporno ću raditi, završiti koledž i obogatiti se, da bi spasao svoje bližnje iz zatvorenog sranja u koje su upali zbog svoje socijalne inferiornosti. Glavni protogonista filma je „kamen mudrosti“ na početku filma osveštava želju za bogatstvom a na kraju filma prevaspitava žrtvu da krene jedinim ispravnim pravcem koji nema alternativu. Kako to da Irishmen nema ni nominacije za Oskara sa sjajnim glumcima i vrlo sindikalnom tematikom? Jel zato što prikazuje ranjivost kap. sistema?

   1. skroz tacno, nikakve umetnosti u tom filmu nema, osim ogoljenog glorifikovanja kapitalizma i svodjenja siromasnih ljudi na parazite

2. Pa dobro, to je sve mozda tacno, ali nije nikakva novost. Pa to je uvek tako bilo. Onaj ko misli da nekad nije bilo tako taj je ziveo u velikoj zabludi.

   Recimo zapazanja ljudi sa ovih prostora, da ne idemo dalje ni u proslost ni geografski, jos Svetozar Markovic je pisao „stvar socijalizma propada zato sto nema socijalista; bogati hoce da budu jos bogatiji a siromasni hoce da i oni postanu gazde“. Uvek je to bilo, i to je normalno. Ni u prirodi nema socijalizma. Mozda neko misli da su prirodna drustva, mravi ili pcele nekakava socijalizam, ali nisu. I oni nemilosrdno odstranjuju „parazite“ i postoji cvrsta hijerarhija Mislim, cemu zgrazavanje ili posipanje pepelom cele ljudske vrste kad je to priroda sve uredila, a priroda ne greši. Niko tu nije zao, to je tako i to je sve.

   Taj komunizam je izgleda teska bolest, neizleciva.

   1. „Komunizam je teška bolest, neizlečiva!“ Gos’n Babi uverljivo i ubedljivo ste to pokazali i dokazali. Srećom tog otrova i te ludosti u svetu nema više ni u tragovima. Nije ga bilo ni u vreme Džingis kana, stogodišnjih ratova, Napoleona, …U vreme ww1 i ww2 bilo ga je, ali nisu ih komunisti izazvali ni vodili, no su, tako bolesni, odbrambeno i spasonosno reagovali. Nema dakle te bolesti ni sad a ovi vaši“normalno i prirodno bolesni“ vode svet i sav život na zemlji u pakao! Ili mi se čini? To zapravo rade komunisti, dobro prikriveni?

3. Površno gledano film deluje kao kritika kapitalizma ali suštinski nema žaoku i zapravo konstatuje „pa eto, svet je takav, prilagodi se“. Joker je u svojoj destruktivnosti mnogo iskreniji od ovog šatro anti-kapitalističkog lažnjaka..

4. Najveci favorit po svemu je bio Dzoker, ali znajuci da takvi filmovi daju ruznu sliku krupnog kapitala jos je dobro i prosao.Zalosno…

5. Parazit demonstrira nepostojanje solidarnosti kao elementa ne samo klasne nego i ljudske svesti i savesti, ako ignorišemo činjenicu da je glavni junak, sin, u dom bogatiih dospeo na preporuku svog prijatelja iz bogatijeg miljea. Tu ne postoji radnička klasa, svi su preduzetnici – samo su neki uspešni a neki nisu sa svojim Thai-restoranima. Čak ni startne pozicije nisu toliko različite (dok ima wi-fi). Snalaženje je i metod i ideologija. Film nije toliko ubedljiv u isticanju te teze jer je to jedan južnokorejski film a takvi slučajevi su u Koreji ispod 38 ipak malobrojni, poput japanskih Shoplifters-a. Kada se dogodi poplava, junaci ifilma iste večeri imaju obezbeđen smeštaj. Tragedija bogatih je u tome što su trijumfovali u jednom obliku sistema koji ih iizoluje od mogućnosti bilo kakvog poverenja ali ne i od potrebe za nižnjima. Mnogo upečatljiiviji je Bongov film Memoriies of a Murder koji prikazuje jedno društvo na ivici kolapsa, konstantnog ,hladnog’ vanrednog stanja, autokritički pogled u sebe južno od 38, nešto što nema severno od 38. Tu se jasno vidi koliko prostora i vremena jedno takvo stanje pruža jednom devijantu koji će ostati neuhvatljiv do kraja. Ostalo je šarm samog autora i njegova sposobnost da ,ispriča priču’ na način koji nije tipičan za kinematoografije najudaljenijeg istoka ali ima svoje, rekao bih dobre, specifičnosti koje daju kvalitet koji se skladno uklapa u solidan stepen autentičnosti izraza, jer posle 120+ godina kinematografije, nije lako bitii autentičnim. Džoker je ono što se nikada nije dogodilo, The Irishman govori zašto se to nikada neće dogoditi dok Once upon… ne stavlja u prvi plan tu problematiku iako je dotiče u liku devojčice (koja svesno gradii karijeru od sedme godine, njoj to nije posledica udarca kamenom).Tako da to jeste kao što piše kolumnista svetržište ali su to primerii iz većinom uspešnijih svetržišta koja nemaju urgentnu potrebu da se ,staraju’ o 85% populacije čiji Thai restorani nikada nisu ni iizašli na tržište. Kod nas, u jednoj uvek i vazda i svetranzitnoj sredini, suština i dalje ostaje u cloud i magloviitoj prirodi budžetskih prihoda i rashoda. ,Naši’ filmovii bi moglii da bave ili večitim gastarbajterima – nikad povratnicima ili štajaznam nebiiološkiim majkama a hraniteljkama koje žve u uslovima koji su neuslovniji od Bongove podrumske družine, da ne pominjemo viišestruke povratnike. U suštini, u ,Holivudu’ a i šire, pad sistema (na glavu nižnjih) nije toliko ni posledica neoliberalnih poduzimača koliko nepoštovanja i degradacije zakona koji čuvaju društveni balans na svim poljima delatnosti i egzistencije čoveka u SAD. To je sličnost koja je univerzalna, iako ima zakona i protokola koji nisu prošli, kao u priči sa Bobom Dolom i čokoladom i kakoberačite 18-… Naravno da je sve što sam napisao potpuno nekompetentno, u žurbi, na prazan stomak, da se ponavljam, da ponovim, kakav bi bio miizankadar da recimo autor teksta sedi u parlamentu i sluša hit ,izveštaj o budžetu za godine kada nisu dati iizveštaji o trošenju budžeta’.

6. Period od kraja ’60ih do kraja ’70ih jedino uzimam u obzir kad je Oskar u pitanju. Kad pogledam listu nominovanih tada i ovo sto je nominovano poslednjih decenija-strasno.

7. Zar ovaj film, između ostalog, ne objašnjava i zašto su nam se desili Lučani!

8. Iza bezdusnosti stoji anonimnost. Konkurent moze da ti slomije kicmu, cak i ako si bolji u poslu, zato sto te niko ne stiti, pa se siledzija ne plasi osvete. Da ne bi pretrpala komentar, pomenucu samo ime omanjeg polisa od circa 11 300 000 stanovnika, Vuhan. Tu nastaju pojave kojih do sada nigde nije bilo, jer tolikih gradova ne bese ni u vreme dinosaurusa