„Ako neće Kušner, ima ko hoće“: Dobre vesti povodom slučaja Generalštab, ali euforiji još nema mesta

Podsetimo, pored toga što je juče TOK podigao optužnicu protiv četvoro visokih funkcionera aktuelnog režima, među kojima je i ministar kulture Nikola Selaković, odjeknula je i vest da Džared Kušner, zet američkog predsednika Donalda Trampa, odustaje od plana da na mestu zgrade Generalštaba izgradi Trampov hotel.

„Pošto značajni projekti treba da ujedinjuju, a ne da dele, i iz poštovanja prema narodu Srbije i gradu Beogradu, povlačimo našu prijavu i povlačimo se u ovom trenutku“, rekao je portparol Kušnerove privatne investicione firme Affinity Partners.

„Wall Street Journal objavio je vest da se Džared Kušner povlači iz planiranog posla sa kulama usred istorijskog Beograda. Navodno je razumeo i poštuje narodnu volju“, kaže Davidov Temerinski, uz napomenu da bi ipak bila oprezna zbog formulacije „u ovom trenutku“.

„Nastranu što mi to ne deluje nimalo ubedljivo, ali svakako zvuči pohvalno i, po meni, reč je o fenomenalno tempiranoj političkoj poruci namenjenoj novom poniženju srpskog predsednika. A i Kušneru lepo stoji. Možda mu lepše stoji od planirane hotelske rivijere u Gazi. Možda mu je konačno proradila predačka savest, potomka aškenaskih Jevreja, posle pokolja prvog dana Hanuke na plaži u Sidneju. Deluje mi prilično realno da se mladi Kušner, odnosno njegovi pravni i politički savetnici, zapitao zašto bi mu bio potreban plen zasnovan na teškom bezakonju i masovnim protestima protiv tog projekta“, navodi ona.

Kako dodaje, Kušnerovo povlačenje u ovom trenutku za građane predstavlja dobru vest.

„Za nas je to sjajna vest jer nam daje vreme da oteramo unutrašnjeg neprijatelja sa vlasti, a posle toga nema šanse da se Kušnerovo povlačenje ‘u ovom trenutku’ ikada pretvori u aktivni povratak. Upravo to ‘u ovom trenutku’ deluje zlokobno, ili makar upozoravajuće“, ističe Davidov Temerinski.

Ona podseća da se u investicionom ugovoru pominje i arapska firma, kao i da su studenti ETF-a povodom cele situacije reagovali oprezno.

„Kušnerovo povlačenje je jedan par rukava, a sudbina Generalštaba, i šire – istorijskog administrativnog centra grada, sasvim drugi. To je ključna tema za građane Beograda i Srbije. Ko je čitao investicioni ugovor, objavljen u Radaru, mogao je da vidi da se pominje neka arapska firma koja tek treba da bude osnovana. Ne znamo ko će stajati iza nje, jer firma još ne postoji, ali je već sama njena najava zlokobna“, kaže sagovornica Danasa.

Prema njenim rečima, iako je vest o Kušnerovom povlačenju dobra, ona ne znači konačnu pobedu.

„To je možda dobijena bitka, ali ni u to ne bih bila potpuno sigurna. Oni koji su se juče pobednički oglašavali – od predstavnika Republičkog zavoda, preko aktivista, do građana – zvučali su naivnije od studenata, koji su reagovali rečenicom: ‘Ako neće Kušner, ima ko hoće’. To je realnije viđenje trenutne situacije“, smatra Davidov Temerinski.
Govoreći o optužnici, ona ističe da prava borba tek predstoji.

„Vest jeste sjajna, ali zasad samo kao kupovina vremena. Sledeće je na pravnicima i građanima – da obore leks specijalis i onaj cirkus sa ‘autentičnim tumačenjem’. To je ogromna borba koja tek dolazi. Što se ministra i ostalih optuženih tiče, oni su potrošna roba i tako će se prema njima nepomenik i odnositi. Ali bi bilo lepo da ‘odmetnuto’ pravosuđe završi započeto i da nam konačno da naznake postojanja pravne države“, zaključuje ona.

Krivica priznata još pre šest meseci

Sumirajući dve jučerašnje vesti, Aleksandra Davidov Temerinski kaže:
„Juče smo saznali dve važne stvari: prvu, da je TOK konačno podigao optužnicu, odnosno optužni predlog protiv četvoro vinovnika nezakonitog skidanja zakonske zaštite sa kulturnog dobra Generalštab, među kojima je i Nikola Selaković, ministar kulture. On je, na Vučićev zahtev, postavljao direktore ‘spremne na saradnju’ na čelo Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture i Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, koji su zajedno sa sekretarkom ministarstva takođe optuženi. Goran Vasić i Aleksandar Ivanović priznali su krivicu, Vasić još pre šest meseci.“

Prema njenim rečima, zaposlenima u zavodima bilo je jasno šta sledi.

„Insajderima, odnosno zaposlenima u zavodima, bilo je jasno da će na upražnjena direktorska mesta biti postavljeni odgovarajući ljudi. Samo nismo znali da će svoj obećani zadatak obaviti tako brzo i podmuklo. Takođe je bilo sasvim logično da će ih postaviti ministar Selaković, koga je, kao moralno potpuno nerazvijenog, za ministra kulture imenovao još niži na toj lestvici – predsednik Republike.“