Autori novog RTS-ovog hita „Tvrđava“: „Seriju posmatrajte kao umetničko delo, a ne kao udžbenik istorije“

„Tvrđava“ prati sudbinu mladog para i njihovih porodica, serija istražuje teme ljubavi, straha, moralnih izbora i granica ljudske izdržljivosti, a publika je odmah reagovala na njenu autentičnost. U intervjuu za Jutarnji program RTS-a, kreator i koscenarista Mirko Stojković i koscenarista Goran Starčević otkrivaju kako je sve počelo – i zašto se ova serija razlikuje od drugih koje se bave istim periodom.

Stojković i Starčević naglašavaju da priča o Tvrđavi ima izuzetno ličan početak. Scenario je nastao kao studentski rad, pod mentorstvom Đorđa Milosavljevića. Starčeviću je tema devedesetih bila ponuđena kao akademski izazov – ali ju je prihvatio iz duboko ličnih razloga.

„Ja sam iz Knina. To me je podstaklo da ispričam priču i da odam zahvalnost ljudima koji su preživeli jedan užas, a izdigli nas koliko-toliko,“ kaže Starčević. Upravo ta veza sa materijalom, prema Stojkoviću, unela je autentičnost koju publika prepoznaje.

Prvobitna verzija bila je zamišljena kao dugometražni film od preko dva sata. Stojković, koji je scenario ocenjivao na ispitu, odmah je osetio njegov potencijal: „Sve te emocije koje sada osećaju gledaoci, preplavile su i mene dok sam čitao.“

RTS je projekat podržao i omogućio dvogodišnji proces transformacije filmskog scenarija u jedanaestodelnu seriju. To je zahtevalo razgradnju originalnog materijala, dodavanje novih likova i proširivanje priča kako bi se mogla istražiti iz više uglova.

S obzirom na to da je radnja smeštena u jedan od najosetljivijih perioda novije istorije, pitanje tačnosti bilo je neizbežno. Ali autori su jasni: Tvrđava nije dokument, već fikcija.

„Bavili smo se istraživanjem, ali serija je fikcija. Istorijske činjenice su u službi scenarija,“ kaže Starčević.

Stojković dodaje da u seriji nema stvarnih ličnosti: „Ako nekome likovi liče na nekoga, to nije zato što smo ih zasnivali na realnim osobama, nego zato što smo pokušavali da napravimo nešto što je tačno na umetnički način.“

Autori navode da publika ponekad meša umetničku istinu sa faktografijom, što rezultira primedbama na detalje uniformi ili oznaka. „Mi smo to izmislili,“ kaže Stojković, „ali emocija i iskustvo vremena su istiniti.“

„Tvrđava nije udžbenik iz istorije“:

Serija se ne libi da postavi teška pitanja – a jedan od ključnih motiva je način na koji ljudi reaguju u kriznim vremenima. „Dileme su svakodnevne,“ kaže Stojković. „Ljudi prave greške. Važno je kako se iz njih podižemo.“

Ta filozofija oblikuje likove Tvrđave: nesavršene, ranjive, ponekad pogrešne, ali duboko ljudske. Upravo ta autentičnost doprinela je snažnoj emotivnoj reakciji publike.

I Stojković i Starčević ističu da je uspeh serije rezultat velikog broja ljudi. Muzika Petra Bilbije, režija Saše Hajdukovića, produkcija Miloša Avramovića, fotografija Lazara Radića i igra celokupne glumačke postave – deo su tima koji je, kako Stojković kaže, „podigao projekat na nivo koji nas dvojica sami ne bismo mogli da postignemo“.

Gledanost i komentari pokazuju da je Tvrđava pogodila žicu. „Velika većina je jako pozitivna,“ kaže Stojković, ali priznaje da postoje različita mišljenja: „Kada toliko ljudi gleda, normalno je da postoje i različiti stavovi.“

Autori, međutim, stoje pri tome da publika seriju posmatra kao umetničko delo, a ne kao udžbenik istorije.