INTERVJU Bend NAV povodom debi albuma: Želimo da se slušaoci suoče sa tamom, ali i iz nje izađu pročišćeni

Bend NAV čine Aleksandar Rančić, Milan Nejković, Miodrag Božić, Vukota Ilić i Mladen Ćirić, a produkciju albuma potpisuje Predrag Pejčić.

Njihovu muziku mogli bismo opisati kao kombinaciju nekoliko žanrova, pre svega stoner i heavy metala, ali tu su i elementi doom metala i brojna iznenađenja koja se kriju ispod površine.

Momci iz benda malo više su nam govorili o nastanku albuma, temama i uticajima.

Kako je nastao koncept albuma “Tales from the Netherworld”? Šta je bila početna ideja ili inspiracija?

MIODRAG: Svaka pesma je zapravo zasebna priča, na neki način potpuno nezavisna od ostalih, nastala na sebi svojstven način. Ideja je bila da se od svih tih pesama napravi kompilacija, nalik na neku vrstu zbirke kratkih priča. Ono što im je zajedničko jeste da sve potiču iz srodnih prostora; deo su jedne simboličke unije, pa otud i naziv albuma.

Ako biste morali da opišete “Tales from the Netherworld” u tri reči – koje bi to bile?

MIODRAG: Tmina, hodočašće, katarza.

VUKOTA: Zid od zvuka.

MLADEN: Živo, masno, glasno.

Vaš zvuk kombinuje doom, stoner i klasični heavy metal – kako ste pronašli balans između tih pravaca?

MIODRAG: Vrlo spontano. Težimo da se što češće prepuštamo tim naletima ideja i da u tom nekom stvaralačkom trenutku ne razmišljamo previše o pravcima, žanrovima…

VUKOTA: S obzirom da svi članovi benda imaju različite muzičke pozadine nismo se mnogo obazirali na na žanr nego smo prosto pustili da sve ide svojim tokom. U osnovi je bitno da sami stvaraoci budu zadovoljni krajnjim produktom, određivanje pravca je manje bitna stvar.

MLADEN: Balans se desi prirodno tokom probe. Svako od nas donese nešto svoje, i kad krene svirka, sve se spoji u jednu celinu. Pustimo da nas zvuk vodi.

Koji bendovi ili umetnici su najviše uticali na vaš zvuk i pristup komponovanju?

MIODRAG: Njih je toliko puno i jako je teško “izmeriti” ko je najviše uticao na nas. NAV je od svog nastanka do izdavanja ovog albuma već prošao kroz neke velike promene, u svakom aspektu, samim tim i u pristupu komponovanja i u zvuku.

VUKOTA: Puno toga. Možda Black Sabbath kao bend koji slušam bukvalno ceo život.

MLADEN: Svako od nas je godinama upijao muziku, od starih legendi do modernih bendova, svaki je ostavio neki trag. Osim muzike, inspiracija nekad dolazi i iz same opreme. Nekad pedala ili efekat otvore potpuno novi prostor, pa istražujemo dok zvuk ne legne na svoje.

Album se bavi temama moći, vere i unutrašnjih demona – koliko su te teme lične, a koliko simbolične?

MIODRAG: Teme su i lične i univerzalne. Svaka pesma je građena tako da stoji na realnim emocijama, ali često kroz simboliku mitoloških slika. Da, moglo bi se reći da je “Netherworld” prostor u kojem se lično i mitsko prepliću, i to je ono što daje slojevitost svakoj pesmi i dubinu čitavom albumu.

MLADEN: Naše teme mogu biti i lične i simbolične, ali na kraju pesma se najbolje formira u uhu samog slušaoca.

Šta biste želeli da slušaoci osete nakon što preslušaju album od početka do kraja?

MIODRAG: Da osete da su prošli kroz jedno putovanje. Da osete težinu, ali i katarzu. Da se suoče sa tamom, ali iz nje izađu pročišćeni.

VUKOTA: Pre svega da uživaju, da se osete slobodnim i za kraj da stave prst na čelo.

Da li “Tales from the Netherworld” na neki način govori i o današnjem svetu?

MIODRAG: Naravno. I ta činjenica dodaje još jedan sloj svakoj pesmi, onaj poslednji, vizuelno i čulno nama najbliži. Prave odgovore ipak treba tražiti u donjim slojevima. Tako da slobodno “zaronite” dok slušate album i probajte da se potpuno prepustite da vas vodi dublje i dublje…

VUKOTA: Citiraću jednu našu pesmu, ’’Follow the blind man, he owns the game’’, pa procenite sami.

Kako vidite domaću metal scenu danas i gde mislite da NAV pripada u tom kontekstu?

MIODRAG: Ovde ima dosta sjajnih bendova i umetnika, ali scenu čine i (pravi, veliki) festivali, razne organizovane aktivnosti i dešavanja, turneje, mediji… Jednom rečju kultura, i negovanje iste, a ona ovde nije baš na zavidnom nivou. I to nije ništa novo, nažalost.

O toj temi možemo satima i danima, pa ću sad samo pomenuti da u Srbiji ne postoji nijedan veliki metal festival na kojem bi bendovi mogli da sviraju zajedno sa velikim, svetskim imenima, i samim tim steknu poznanstva, konekcije i neprocenjiva iskustva, u svojoj zemlji, ali i potencijalni odskok za nastupe na nekim srodnim festivalima i u zemljama u okolini, pa i šire.

Mi svakako želimo i planiramo da putujemo i sviramo po Srbiji, ali je naš prioritet da vrlo brzo počnemo sa, pre svega, promocijom albuma po inostranstvu.