Berlinale 64. put

 Reč je o priči koja pokriva 12 godina u životu jedne američke porodice, dok dvojica dečaka rastu i postaju odrasli. Film je sniman u pravilnim razmacima od 2002. godine, kako su glumci starili, i predstavlja nežnu meditaciju na prolaznost vremena, zbrku u ljudskim odnosima i modernom američkom načinu života.

Film traje više od 160 minuta, ali je opčinio gledaoce, tako da su posle novinarske projekcije usledile pohvale koje su ubrzo preplavile i društvene mreže.

„Ne možete ni sa kim da napravite ugovor na tako dugačak period, a pogotovu ne sa detetom. Dobiti saglasnost šestogodišnjaka da radi nešto 12 godina, mislim da je to nelegalno. Sve u vezi sa ovim filmom je drugačije. Nezavisan je, sa malim budžetom, ali je zato epski film“, izjavio je Linklejter. Reditelj je dodao da u filmu postoji 143 scene koje su snimane za 39 dana, ali tokom 12 godina. To je uradila jedna „velika postava za tako mali film“.

„Sve u vezi sa njim nije bilo ni nalik nečemu što sam do tada iskusio“, zaključuje reditelj.

„Boyhood“ se fokusira na Mejsona (glumi ga Elar Koltrejn) u periodu od 6. godine pa sve do 18. kada kreće na koledž. Prikazuje se razvoj odnosa sa roditeljima koji su razvedeni, sa njegovom starijom sestrom Sem, drugovima i partnerima njegove majke. No, film pokazuje i promenu kulture i političke pozadine, pa tako postoje reference na „Zvezdane ratove“, „Harija Potera“, Irak, Baraka Obamu, ajfon i Fejsbuk.

Linklejter kaže da su njegovi glumci, van snimanja, bili ono što i jesu, a da im nije bilo dozvoljeno da gledaju snimljen materijal sve dok film nije završen.

„Prvo prikazivanje je bio katarzički i emotivni momenat. Ne mogu da zamislim kako bi teško bilo pre deset godina videti toliko o sebi, ali sada je to prelepo“, kaže glumac Koltrejn.

„To je bilo baš čudno… Iskreno, povremeno čak i bolno. Mislim, ko želi da gleda sebe kako prolazi kroz sve te čudne periode. Bilo je teško, plakala sam“, iskrena je Linklejterova kćerka Lorelaj, koja u filmu glumi Mejsonovu sestru Samantu.