U kulturnu ponudu Niša do kraja ove godine trebalo bi da bude uključena pored ostalog kvalitetnija ambijentalna prezentacija „blaga“ na arheološkom nalazištu Medijana i praistorijskom naselju Bubanj i Hum, ali i virtuelno predstavljanje muzejskih eksponata na internetu, koji je postao najveći izložbeni prostor na svetu, saopšteno je u Narodnom muzeju Niš.
Direktor Muzeja Slaviša Popović precizira za naš list da će ova ustanova u 2015. godini uraditi plan prezentacije, kao i menadžment plan za arheološko nalazište Medijana, na čijoj bi zaštitnoj kupoli radovi trebalo da budu završeni do kraja godine. Na taj način ovo vredno nalazište trebalo bi ponovo da bude stavljeno u funkciju, nakon što je cele prošle godine bilo zatvoreno za posetioce zbog radova na konstrukciji nad vilom sa peristilom, o kojima je brinuo niški Zavod za zaštitu spomenika kulture, uz finansijsku podršku Republike.
– Medijana bi konačno morala da se vidi, a da prestane da bude samo dobra priča. Sledeće godine trebalo bi da obeležimo 80 godina od izgradnje zgrade muzeja na Medijani, koja je bila prva namenska zgrada na nekom arheološkom nalazištu u ovom delu Balkana. Zidanje tog muzeja predstavljalo je naprosperitetnije doba građanskog Niša. Donacije za izgradnju Muzeja davali su svi, od Dragiše Cvetkovića do brojnih građana, a građevinski materijal za Medijanu vozio je tramvaj kada se završe redovne linije. Postojao je veliki građanski entuzijazam, Niš je uspeo da razume šta su prave kulturne vrednosti, a pozitivna kulturna klima dovela je do pozitivne društvene atmosfere – kaže Popović.
Prema njegovim rečima, arheološka istraživanja u praistorijskom naselju Bubanj privedena su kraju, ali će u takvom naselju u Humu radovi biti nastavljeni i ove godine. Uz podršku Ministarstva kulture planirana je rekonstrukcija neolitskog naselja u Humu, gde će posetioci moći da vide kuće i način života iz tog dalekog perioda. Neposredno pored lokaliteta moći da se održavaju radionice i drugi edukativni skupovi za mlade i ostale zainteresovane posetioce.
Popović dodaje da će se nakon „virtuelne Ćele kule“, kao i virtuelne prezentacije pedeset nošnji i pedeset kompleta nakita iz depoa Muzeja, nastaviti 3D skeniranje i ostalih njegovih eksponata, a njih je više od 40.000. Tako skenirani predmeti moći će da se vide na internetu, koji „u trećem milenijumu postaje najposećeniji izložbeni prostor, a predstavlja dobro rešenje i za muzeje koji nemaju dovoljno takvog prostora, što je slučaj sa niškim muzejem“.
– Nadamo se da će se u Nišu i državi opet stvoriti pozitivna kulturna klima, jer bez kulturnog buđenja nema ni društvenog buđenja. Jeste ekonomska kriza, ali novca za kulturu moralo bi da bude. Prošle godine smo imali podršku Ministarstva kulture za veći broj projekata i imamo najave da će se takva situacija ponoviti i u ovoj. Muzeji su najpotrebniji kulturi jedne zemlje. Oni su inspiracija za širenje stvaralačke energije. Muzeji treba da kažu ko smo, odakle dolazimo i kuda idemo, a ne novokomponovana „kultura“ – kaže on.
Naš sagovornik dodaje da je niški Narodni muzej, uprkos krizi, prošle godine uspeo da ostvari zapažene izložbe „Niš – ratna prestonica 1914- 1918“, koja je deo državnog projekta obeležavanja 100 godina od početka Prvog svetskog rata, te „Likovna kolonija Sićevo 1964 – 1989“ i „Jagodin mala – kasnoantička nekropola“. U izdavačkoj delatnosti bilo je devet izdanja, među kojima je i Zbornik Narodnog muzeja. Objekti kojima rukovodi Muzej – Spomenik Ćele kula, Logor na Crvenom krstu i Arheološka sala uspeli su da zabeleže „blagi rast posetilaca“. Muzej jedino nije uspeo da otvori planirane spomen-sobe Branka Miljkovića i Stevana Sremca, ali zato što je „prostor koji je grad Niš opredelio za tu namenu ušao u postupak restitucije“.
Izložba o Jagodini
– Izložba „Jagodin mala – kasnoantička nekropola“ moći će da se vidi do kraja januara i u Atrijumu Narodnog muzeja u Beogradu, što je prvo gostovanje neke izložbe niškog muzeja u tom prostoru. Autori izložbe su Slobodan Drča i Vesna Crnoglavac (Narodni muzej Niš), Gordana Jeremić (Arheološki institut Beograd) i Toni Čerkov (Zavod za zaštitu spomenika kulture Niš). Izložba prikazuje rezultate istraživanja najznačajnijih kasnoantičkih nekropola na ovom prostoru koje traje osam decenija. Pojedine kripte sa ovog lokaliteta u rangu su najznačajnijih nekropola velikih gradskih centara toga doba – Solina, Soluna, Sofije – kaže Popović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
