Bitef u središtu političke oluje: Odbor se raspao, umetnici su otišli, a nad festivalom lebdi ključno pitanje

Odbor se raspao, umetnici su otišli, a nad Bitefom lebdi pitanje – može li opstati ako izgubi sopstvenu suštinu?

Zabrana dolaska Mila Raua, povlačenje umetničke direkcije i ćutanje gradske vlasti pretvorili su 59. Bitef u simbol borbe između umetnosti i politike.

Još pre nego što se Umetnička direkcija Bitefa, koju čine evropski nagrađivani reditelj Miloš Lolić i dramaturg Borisav Matić, sukobila sa Odborom Bitefa koji je cenzurisao dolazak čuvenog švajcarskog reditelja Mila Raua, niz pogrešnih koraka već je bio učinjen u pripremama ovogodišnjeg, 59. izdanja festivala.

Promenjen je Pravilnik o gradskim manifestacijama, prema kojem su u slučaju Bitefa znatno proširene ingerencije Odbora, dok je funkcija umetničkog direktora postala svedenija i preimenovana u umetničkog kustosa, odnosno tim umetničke direkcije ukoliko ima više članova.

Kasnilo se sa izborom članova Odbora, kao i sa informacijama o budžetu, koji je ove godine prepolovljen.

Dodatno, Ministarstvo kulture po prvi put nije odobrilo sredstva za festival.

Uprkos kratkim rokovima i nedovoljnim finansijama, Miloš Lolić je prihvatio poziv predsednika Odbora Svetozara Cvetkovića da preuzme umetničko vođstvo festivala.

Zajedno sa dramaturgom Borisavom Matićem i Anom Vujanović formirao je tim kako bi sačuvao višeglasje Bitefa.

Program je Odboru predstavljen dva puta, a među predloženim predstavama bila je i „Proces Peliko“ Mila Raua.

Oba puta Odbor je odbio program, i to zbog samog Raua, umetnika koji je, navodno, u ovoj sredini persona non grata.

Nakon drugog glasanja Svetozar Cvetković, koji je podržao program umetničkog tima podnosi ostavku na mesto predsednika Odbora, a za njim isto čini i Borka Golubović Trebješanin, članica i novinarka Politike.

U Odboru bez ostavki ostaju samo Ana Veljković iz Sekretarijata i Srđan Obrenović iz Beogradskog dramskog pozorišta, dok je dramaturg Đorđe Kosić ranije napustio telo „iz ličnih razloga“.

Vest o raspadu Odbora i cenzuri dolaska Mila Raua ubrzo dospeva u javnost, izazivajući burne reakcije i brojna pitanja na kulturnoj sceni.

Mnogi smatraju da cenzurisani Bitef ne treba da se održi po svaku cenu, dok Cvetković i dalje veruje da se rešenje može pronaći.

Problem je, međutim, što gradske vlasti nisu usvojile ostavke članova Odbora, čime se formalno održava privid da festival i dalje funkcioniše.

Tako Bitef trenutno postoji samo na papiru, bez tima umetničke direkcije i bez legitimnog Odbora.

Paradoksalno, festival koji je decenijama bio simbol otpora i kritičkog mišljenja sada se suočava sa sopstvenom cenzurom.

Kako su mnogi konstatovali, ovogodišnje izdanje Bitefa možda je zapravo počelo onog trenutka kada je postalo jasno kakvim je udarcima festival bio izložen – iza zavese.

A što se tiče Mila Raua, čije prisustvo je bilo sporno, simbolično je da je na televiziji N1, odmah posle priloga o Bitefu, emitovan snimak sa SEOS sabora iz Gornjih Nedeljica, gde je jedna aktivistkinja, s mnogo emocija, govorila o njegovom govoru na otvaranju 58. izdanja festivala, u kojem je kritikovao iskopavanje litijuma u Srbiji i ekološke katastrofe koje prete svetu zbog profita i kapitala.

Bitef, koji je nastao kao prostor umetničkog bunta i dijaloga, danas stoji pred sopstvenim ogledalom.

Možda će se ovogodišnje izdanje održati, možda i neće – ali ono što je već izvesno jeste da je bitka za njegov identitet počela mnogo pre nego što su se reflektori upalili na sceni.