BLU: Ne volimo da se ponavljamo i dosadjujemo, biće eksperimentisanja u budućnosti

Njihova muzika je rezultat kreativnog procesa koji, kroz jednostavne, ali emotivno bogate aranžmane, stvara autentičan zvučni identitet zabeležen na njihovom prvom albumu No Passe, objavljenom početkom decembra za Lampshade Media.

BLU čine Vladimir Perović (gitarista, autor, kompozitor), Slavko Čović (bubnjevi), Robert Fišer (bas) i Dragana Sukur (vokal), koji su zajedno radili na stvaranju albuma, istražujući emotivne i filozofske aspekte svakodnevnog života.

Povodom novog albuma, razgovarali smo sa Vladimirom Perovićem iz benda BLU.

Zašto se album zove No Passe i da li je naziv povezan sa određenom tematikom albuma?

– No Passe zapravo ne postoji kao sintagma ni u jednom jeziku. Značenje vuče na ‘nema prolaza’. Da, u svakoj pesmi na albumu se dolazi do zida koji ne možeš proći.

Šta vam je bio cilj kod pristupa publici?

– Dok smo pravili pesme, potencijalna publika i trenutni trendovi u muzici nisu nam bili u glavi. Nije najpametniji pristup sa komercijalne strane, ali ni komercijalna strana nam nije bila prioritet.

Da li su ostale neobjavljene pesme na albumu No Passe drugačije od do sada objavljenih singlova i na koji način?

– Pre nekoliko dana objavljene su sve pesme. One nisu stilski uniformne, ali način snimanja i miksanja, atmosfera i tematike tekstova su slični.

Koliko su teme u tekstovima univerzalne, a koliko lične? Da li verujete da umetnost treba da bude alat za kritiku sistema i društva ili instrument za ličnu introspekciju?

– Nekako su istovremeno i univerzalne i lične. Pođeš od ličnog, pa se trudiš da što dalje doguraš prema univerzalnom. Umetnost može biti i jedno i drugo, ali i nešto treće. Nismo imali ambiciju da kritikujemo sistem i društvo, niti nam je to bilo zanimljivo. Takođe, previše bi bilo egoistično gnjaviti ljude svojim malim pokušajima oslobadjanja, a naročito ličnom introspekcijom.

Recite nam nešto o omotu. Koliko dizajn održava duh albuma, ili je nezavisan rad?

– Najbolje bi bilo da citiram Bosiljku Zirojević Lečić, koja nam je ljubazno ustupila jedan rad za omot albuma: ‘Svedenost, uravnoteženost i stabilnost geometrizovanih formi verovatno i jesu traganja za nekom vrstom usresređenosti i ravnoteže u odnosu na različite pojave u današnjem vremenu.’ To se savršeno uklapa u formalnu stranu naše muzike.

Spotovi su minimalistički. Kako ste ih pravili i zašto ste se odlučili na takav korak – zbog odsustva finansija ili zbog želje za organskim minimalizmom?

– Ceo video materijal urađen je svesno i namerno, bez potrošenih finansijskih sredstava. Takav pristup šalje poruku da se bavimo prvenstveno muzikom. S druge strane, meni je uvek interesantno da gledam muzičare kako sviraju, pa je i to, malo egocentrično, presudilo da video spotovi tako izgledaju. Ovo nije konačan stav, u budućnosti može biti drugačije.

Koliko atmosfera današnjeg Novog Sada utiče na vas kao muzičare i umetnike?

– Atmosfera u Novom Sadu, kao i u celoj državi, na mene lično utiče negativno. Napetost i tenzija, kad toliko traju, pretvaraju se u svojevrsno mrcvarenje. Osim onoga što već znamo i o čemu se govori više od godinu dana, ovo je i sukob mlade generacije sa bumerima fiksiranim u prošlom veku. Moja prirodna reakcija je da decu niko ne sme da dira, što mi je trenutno važnije od pravljenja pesama.

Kako No Passe oslikava vaš razvoj kao autora i producenata? Šta možemo još očekivati od BLU?

– Pravljenje pesama za album je veliko i korisno iskustvo. Ne volimo da se ponavljamo i dosadjujemo, tako da ćemo eksperimentišemo i pokušati u budućnosti da uradimo nešto drugačije.