Pre Užičana, ovu postavku videla je prijepoljska publika, a Nešićeve slike iz ciklusa „Face your art“, bez predaha putuju od galerije do galerije, od grada do grada.
Izložba „Srbija“, koja je otvorena u Gradskoj galeriji u Užicu, i to ovih dana, koji obaraju rekorde po padavinama i hladnoći, oborila je rekorde posete probrane užičke publike i podstakla mnoga kritičarska pera da se oglase. Njen autor Dragan Nešić nije nepoznat, naprotiv, ali izložba objekata pod nazivom „Srbija“ je najbolje što je ovaj umetnik do sada izlagao. Aleksandar Jerkov
Dragan Nešić je profesor fizike u pribojskoj gimnaziji, inicijator i rukovodilac poznate galerije „Spirala“, umetnik prisutan gotovo na svim meridijanima, jednom rečju spiritus movens kulture svoje sredine.
Na trećem spratu pribojske gimnazije, iza poslednjih vrata nalazi se Nešićev atelje. Razgovor vodimo uz čaj, od trava koje ovaj strasni ljubitelj prirode gaji. *Podsticaj ili inspiracija uslov su za umetničko stvaranje, ali gledajući „Srbiju“ stiče se utisak da se mnogo toga zbilo u kreativno-misaonom prostoru. Da li je „Srbija „ nastala u neprekidnom bdenju nad temom ili je bilo udaljavanja koje je doprinosilo i pomagalo njenom sazrevanju?
Ciklus „Srbija“ nastaje već 15 godina, nekada spontano a nekada kao duži misaoni proces pre nego što se krene u realizaciju. Nekada „plivam“ sa temom, a nekada sam posmatrač sa obale. Materijale za realizaciju skupljam po okolnim selima, otpadu, kod prijatelja i njihove dece. Profesor Jerkov je to preveo : „Vretena su tu, nedostaje preslica koja je ostala pobodena u dalekoj prošlosti i u izgubljenoj zemlji, jer se junak nikad nije vratio iz podviga i najtežeg boja na koji svi mi nismo stigli. Bez krivice krivi, na nas ipak pada teška kletva“.
Srbija je najbolje što je Nešić do sada uradio?
Možda je to kruna mog dosadašnjeg rada, a on se ne meri mesecima i godinama. Za svaki pravi uspeh potreban je faktor vreme. Ako je ovo što sam uradio dobro, onda je to rezultat rada koji traje skoro četiri decenije.
Godine iza obeležene su brojnim putovanjima, kulturnom razmenom širom sveta, izložbama…. Zapaženi ste. Pre ove izložbe veoma uspešnom se pokazala izložba „Face your Art“. Kada slikate kakvo značenje za Vas ima boja?
„Prva ruka“ u stvaranju je najčešće spontana, a zatim počinje proces kristalizacije. Retko je kratak, kod nekih je potrajao i nekoliko godina. Gledam da ne „mučim“ ni sebe ni objekat stvaranja. Kad to osetim, odložim sa strane. Dođe trenutak kad naiđe povoljan vetar. Tada se šire jedra. Boju koristim kao znak duhovnog stanja.
Da li je kreativcu teško u maloj sredini? Konkretno: kako funkcionišete između Faradejevih zakona, Ajnštajna, Njutna, ekonomskog opstanka i umetnosti kao ljubavi koja ne traži ništa, a u stvari…?
Priboj mi omogućava mir i mnogo vremena. Sve mi je u krugu od nekoliko stotina metara i siguran sam da ne bih imao ovakvu produkciju da sam u megalopolisu. Fizika je divna nauka i pomaže u duhovnoj kondiciji. Ona daje odgovora ali njen šarm dolazi otuda što mnogo više postavlja pitanja.
S obzirom da radite sa mladim ljudima, nekako je za očekivati da kažete koju o kreativnosti mladih?
Pokušavam da pomognem mladim ljudima da im se što više rascveta cvet mudrosti. Kada osetim da uspevam predivno se osećam. Sve je kao u mom ciklusu „Sve volim i sve voli mene“.
Na kraju, kako vidite ovo doba? Da li je uz sve moguće napretke i tehničko-tehnološka dostignuća ovo vreme velikog odsustva ili prisustva?
Kada se uspostavi ravnoteža između želja i njihove realizacije, bilo kakva inovacija, pa i tehničko-tehnološka, služi da oplemeni život, npr. Fejsbuk mi donosi dosta zadovoljstva u komunikaciji i razmeni ideja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
