Bože, ne razumemo se

Učesnici Laguninog književnog kluba u petak su diskutovali o aspektima Saramagovog pripovedanja koje, kako su se saglasili Jasmina Nešković, prevoditeljka Saramagovog dela na srpski jezik, Ljiljana Šop, književnica, Milena Vladić Jovanov, profesorka na Univerzitetu u Beogradu, i Vule Žurić, nikada nije jednosmerno, već Saramago snažno uvlači čitaoca u dijalog sa delom, ali i sa svim prethodnim „velikim pričama“ koje je u životu pročitao.

Saramago premešta sisteme opšteg i posebnog, a to se očituje i u njegovom pisanju – događaji, životne priče obeleženi su velikim slovom, dok lična imena on piše malim početnim slovima. Tako događaji iz života dobijaju status, podršku i u jeziku – kazala je Milena Vladić Jovanov.

Saramago u „Kainu“ pokreće pitanje odgovornosti kroz dobropoznatu priču o dvojici braće, Kainu i Avelju, ali stavlja akcenat na to da Kain, kao pre njega Avram, nije znao da ga Bog iskušava. Kada Bog pita Kaina zašto je ubio Avelja, ovaj odgovara da mu njegova sloboda to dozvoljava, a slobodu mu je niko drugi do Tvorac dao, ali takođe odgovara Bogu: „I ti si slobodan, zašto me nisi sprečio?“.

Ljiljana Šop pročitala je odeljak iz „Kaina“: „Povest čovečanstva je povest njegovog nesporazuma sa Gospodom, niti on razume nas niti mi razumemo njega“. Kako ističe Šop, ovo bi mogao da bude citat na početku svakog Saramagovog dela.

Vladić Jovanov ističe i da Saramago, kao antiteista, ne piše o nepostojanju Boga, već o potencijalnom nesporazumu između Njega i ljudi koje je stvorio. Ljudska priroda je dvojaka, ona je ta koja žrtvuje sina kao što je to bio spreman da učini Avram i da za tim ne žali, ali Bogu je potrebna ljudska priroda kao takva jer ona veruje u Boga. Uz to, Bog nikada ne razgovara sa pojedincem već šalje anđela glasnika da u Njegovo ime saopštava božanske promisli.

Jasmina Nešković smatra da Saramaga ima dovoljno za svakoga – za mladog čoveka koji je pročitao svega nekoliko knjiga u koje ubraja i „Knjigu o džungli“, ali i za onoga ko bi kroz Saramagovo štivo izučavao književnu teoriju.

Žurić je sa ovim saglasan i dodaje da je za njega „Kain“ počeo tek kada je pročitao poslednju rečenicu.

Saramago nije bio miljenik portugalskih konzervativaca na vlasti koje su i sprečile njegovu kandidaturu za Evropsku književnu nagradu zbog čega „dobrovoljno“ čini sebe apatridom i odlazi na Kanarska ostrva.

Sagovornici su zaključili da bi čitalac sa oprezom trebalo da promišljaju ovu informaciju imaju na umu da biti komunista u Portugaliji nije isto što i biti komunista u Francuskoj u istom periodu.

– Moramo znati da je portugalska diktatura nešto o čemu ne znamo ništa, a zašto ne znamo, o tome bismo mogli posebno da se pitamo. Mi nismo bili u sistemu totalne represije i totalnog odgovora. Jedna je stvar Vulin koji u telefonu ima Čea, ali sasvim su druga stvar oni poput Če Gevare u zemljama u kojima je biti levičar opasan način života – kazao je Žurić.