Božo Prelević za Danas: Postoji pravna mogućnost da zaštitimo Generalštab pred američkim pravosuđem, ali se to neće desiti, jer su naša vladajuća institucija kriminalci iz ćacilenda

A on je započeo juče, u danu kada je Javno tužilaštvo za organizovani kriminal (JTOK) izdalo naredbu policiji da se ministar kulture Nikola Selaković privede na saslušanje pošto se prošle nedelje nije odazvao na poziv tužilaštva kao osumnjičen u slučaju Generalštab, a ovaj upad u RZZSK se ponovio i danas.

Zaposleni u RZZSK su saopštili da su državni sekretar za kulturu Miomir Đorđević, i još nekoliko ljudi iz ministarstva bez prethodne najave dolaska dva puta pokušali da neovlašćeno pristupe serverima RZZSK kako bi iz centralnog registra zaštićenih kulturnih dobara izbrisali zgrade Generalštaba.

Kako navodi Prelević, po zakonu, pristup serveru je uvek pod nadzorom firme koja se bavi njegovim održavanjem i obučenih, zaposlenih koji se bave digitalizacijom. i trenutno se još ne zna da li je delegacija Ministarstva kulture uspela u svojoj nameri.

– Postoji više mogućnosti kako se kompromituju neke prostorije i neke baze podataka. To se nikada ne radi bez saglasnosti organa te institucije, pa čak i policija koja bi htela da upadne morala bi o tome da obavesti starešinu tog organa, da neko bude prisutan. A pošto je direktor RZZSK Goran Vasić među optuženima u kriminalnoj radnji protiv Generalštaba, o kojoj JTOK vodi postupak, i da je priznao krivično delo falsifikovanja dokumentacije, njegovo prisustvo kao starešine RZZSK nije legitimno.

Ovde se, kako naglašava Prelević, radi o potpuno nezakonitom upadu, a radi prikrivanja dokaza ili podmetanja dokaza.

– Ne znamo šta su ljudi iz Ministarstva kuture mogli da ostave – mogli su da ostave, recimo, od kesica narkotika, do novca koji bi služio za kompromitaciju zaposlenih u RZZSK, do nekakvih podataka u dokumentaciji i u bazi koji kompromituju rad RZZSK i na kraju, do uzimanja ili falsifikovanja dokumentacije, ili papirološki ili iz baze podataka.

– Problem je što više nema ni jedne institucije – ni ove koja brani zakon, jer ona je kompromitivana njihovim upadom, a nema ni institucije koja je to organizovala, Ministarstva kuture, jer je i ono zgaženo. Zamislite sada uopšte rejting Selakovića, bivšeg ministra pravde, profesora prava i ministra kulture koji to organizuje. Mi ne znamo šta je taj ministar kulture uradio, ako je sebe spasavao, onda je nešto „izvadio“ iz servera RZZSK ili dodao, pa će to onda naknadno da se „pronađe“.

I ovaj režim to radi, kako podseća Prelević, četrnaest godina, otkad je Đuka noću ušao da kreči u Loto Srbije.

– Samo što su se sada razboleli od bahatosti – oni doživljavaju zakon kao nešto što njih ometa u bahatosti, i doživljavaju sud i tužilaštvo kao pendrek, a ne kao spovođenje zakona, i zato smo mi do guše u nečemu što je apsolutno bezakonje.
Ne postoji „crvena linija“ koju oni neće preći, misle da im je sve dozvljeno, jer da ne misle, ne bi takve poruke ministra kulture bile upućene tužiocu i JTOK. Mislim da danas ne postoji zemlja u Evropi u kojoj je ovakvo nasilništvo vlasti, mi smo na začelju svega, a teško bih našao i u Africi neke primere na ovom nivou, da ne vređam Afriku, ali ne znam da postoji nešto slično.

Na naše pitanje ko u ovom trenutku može i treba da pokrene sudski postupak protiv Ministarstva kulture, ali i protiv američke firme Džerada Kušnera koja ne odustaje od projekta Generalštab iako ima sva saznanja o kršenju zakona, što znači da je saučesnik u kriminalu naše vlasti, o čemu se nedavno i poslanica i potpredsednica SSP Marinika Tepić obratila američkom Kongresu i Federalnom istražnom birou zahtevajući njihovu istragu, Prelević kaže:

– Postoje, naravno, pravni subjekti koji bi mogli da pokrenu postupak pred američkim pravosuđem, od državnih pravobranilaca do državnog tužilaštva, dakle, imamo organe koji bi to morali i trebalo da urade, ali se to neće desiti. Jer, cela politika ovog režima je uterivanje straha palicama, maskiranim kriminalcima. Kad predsednik preti Tužilaštvu za organizvani kriminal na onakav način, šta me onda tačno pitate? Naravno da neće niko od instutucija da napiše takvu tužbu Amerikancima, jer institucije ne funkcionišu kada ih neko bije, ne znam kako to plastičnije da objasnim – navodi Prelević.

– On je uhapsio institucije, naša vladajuća institucija je ćacilend, ćacilend se proširio na sve instutucije Srbije, i sad su kriminalci iz ćacilenda tužioci, načelnici uprava u ministarstvima, predsednici UO u institucijama kulture…. To ide u tom smeru u ovoj zemlji, gde tužioci strepe za svoj život, i gde su inspektori policije koji su otkrili krijumčarenje droge tri godine pod obezbeđenjem.

Glavni tužilac koji je njima nadležan, Mladen Nenadić, i glavna tužiteljka Zagorka Dolovac su u životnoj opasnosti. Ne znam kako ljudi to još ne shvataju i ne razumeju. To što jednoj hrabroj tužiteljki Prvog osnovnog javnog tužilaštva nisu dozvolili da napravi uviđaj u ćacilendu, jer policija ne može da joj garantuje bezbednost jeste interesantno, ali nije dominantno. Ali, kada se za život boji Republičk tužilac za organizovani kriminal, onda to više nije država – ističe Prelević.

A mi smo, kako objašnjava, skloni kukumavkanju, i sasvim je sigurno da ćemo horski da kukumavčimo čim ovi ljudi odu sa vlasti, i da će onda svi da budu hrabri.

– Broj građana na protestima nije smanjen samo zbog toga što se oni boje, nego zato što ne vide svrhu toga. Nismo uspeli da smenimo vlast, ali smo zato uspeli da i studente koji protestuju zarazimo sopstvenim ludostima i našim animozitetima – navodi Prelević.

Na pitanje kako komentariše to što se u delu javnosti može čuti da ugovor o Generalštabu sa američkom kompanijom može da se poništi kad se promeni vlast, Prelević objašnjava:

– Kad se sruši Generalštab, šta vredi ponišetnje ugovora? To mi je pitanje seljačke međe iz Donjeg Prnjavora, jer Srbi vrlo često odusustvo sopstvene kuraži i želje da brane svoju zemlju opravdavaju da će oni „nekada da pokrenu neki postupak“. To je pitanje elementarnih kukavica koji će da pričaju o Svetom Savi i o caru Dušanu, i da budu sve suprotno od tih ljudi. Ne znam zemlju čiji bi narod dozvolio da im se na ovakav način uruši zemlja i da se urušava, a da oni to ćutke gledaju, jer se navodno boje – objašnjava Prelević.

– Vučić iskrenije brani WC – ee ispred Skupštine nego Kosovo, ali i navijači Zvezde i Partizana su hrabri da im slučajno sudija ne zakine nešto na utakmicama, svejedno im je da li će Srbija da opstane.

Prema njegovim rečima, tu će da vide da li mogu kao ćaci da zarade nešto, i pre će da budu ćaci nego što će da budu vojvode Mišići, a sve im puna usta vojvode Mišića.

– Mislim da srpska istorija veće kukavice nije videla, i veće neljude i nesoje nego što su ljudi koji danas ćutke gledaju kako im se rastače država, i ruši Generalštab, i prodaje Kosovo i sve ostalo što se prodati može, dok oni uzimaju sendvič. Tako nešto srpska istorija nije zapamtila – objašnjava Prelević.

I kako navodi, sad bi oni da kažu – nema veze, neka se potpišu ugovori za rušenje Generalštaba, a mi ćemo naknadno da tužimo. Kako je to genijalno! A neće oni da tuže, nego će neki drugi to da urade, a oni će da vide da li i od tih drugih mogu da dobiju dnevnicu i sendvič. Pa ne ide to tako.

– Ne bi ova vlast toliko poludela da Vučič i dan – danas ne puni hale u Mionici, Negotinu, tu mu ipak dolaze neki ljudi. Kad mu niko ne bi došao, bilo bi sasvim drugačije. Neko je ipak došao, neko je promenio prebivalište i dao mu te glasove. To je suština svih problema – ističe Božo Prelević.