Fabrike u korovu, bez prozora, mašina, bez radnika – to je slika nekada industrijski jakog Zrenjanina koju je paralelno sa redizajniranim proizvodima ovih firmi, kakvi bi sada izgledali da su fabrike opstale, predstavio na izložbi fotografija i reklama u klubu Zeleno zvono zrenjaninski grafički dizajner Igor Nađalin. Ovo skoro pa nije izložba dizajna, kaže o svom radu autor, važan je samo Zrenjanin i emocija koju nose imena ovih firmi.
– Ove firme više ne postoje, ti proizvodi više ne postoje. Neki nisu nikada ni postojali, a mogli su. U ovim firmama su radili moji rođaci, prijatelji, sugrađani. Radio sam sa nekima i ja dok su postojale. Zrenjanin je drugačiji grad zato što one nisu sačuvane – Igor Nađalin.
Deset fabrika detaljno je pobrojano, fotografisano a potom i opisano u pratećem materijalu izložbe, koja će zidove kluba Zeleno zvono krasiti dovoljno dugo da zainteresovani posetioci obnove sećanje. Među njima su šećerana, fabrika piva, industrija mesa Bek, hemijska fabrika Luxol, fabrika čarapa „Udarnik“, fabrika tepiha „Proleter“. Samo kombinat „Servo Mihalj“ okupljao je preko 30 firmi.
– U nekim prošlim vremenima Zrenjanin je bio grad u koji se dolazi, u kome se radi, stvara, privređuje i troši. Zatvaranje ovih velikih preduzeća lančano je proizvelo zatvaranje manjih, koje su sa njima poslovale. Hiljade ljudi ostalo je bez posla, oni sada samo stanuju u Zrenjaninu ili odlaze – objašnjava Nađalin.
Na zidovima kluba ZZ nalaze se fragmenti Zrenjanina kakav je mogao biti, ali i kakav je danas u svojoj punoj realnosti. Tim fenomenom bavi se širi krug javnih aktera, tražeći odgovore za ono što se desilo.
– Zbog ratova i sankcija zrenjaninske firme prespavale su digitalnu revoluciju. Završni udarac našoj ekonomiji načinila je neoliberalna tranzicija sprovedena posle 5. oktobra 2000. godine. Iako je početkom 21. veka svima bilo jasno da je cilj istočnoevropske tranzicije bio uništavanje istočnoevropskih proizvodnih sistema, Vlada Srbije primenila je baš taj koncept, a sve docnije vlade su nastavile istim putem. Pod izgovorom da se modernizuje privreda izvršena je najveća pljačka u istoriji Srbije. U poslednjih petnaest godina uništena je dva veka duga industrijska tradicija u našem gradu. Umesto moćnih fabrika u domaćem vlasništvu danas imamo strane kompanije koje su zainteresovane da eksploatišu jeftinu radnu snagu i koje ne donose privredni razvoj i savremene tehnologije. Takav tok događaja nije posledica neke ekonomske nužnosti, nego svesnog nastojanja da se opljačka javna imovina – smatra politikolog Miroslav Samardžić iz Zrenjaninskog socijalnog foruma.
Izložba „Retro futurizam – budućnost nije ono što je nekad bila“ nakon Zrenjanina gostovaće u Mariboru, objašnjava autor.
– Maribor je grad koji je doživeo sličnu sudbinu sa svojim fabrikama, mislim da bi publika razumela moju poruku – navodi Nađalin.
U Zelenom zvonu kažu da su odavno prepoznali značaj solidarnosti sa svim što se dešavalo u i oko privrede. Od 2008. godine vrata kluba otvorena su za radnike propalih zrenjaninskih firmi, o kojima se govorilo na tribinama, projekcijama Žilnikovih filmova. Cilj civilnog sektora i kulturne javnosti je da se pozabavi stvarnim životom i problemima našeg društva, kažu u Zelenom zvonu, gde su otvarajući vrata ovoj izložbi želeli da učestvuju u skretanju pažnje javnosti i na značaj kulture.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
