Ćaci parodija i rakijanje na Zlatiboru, nasuprot skupu strukovnih udruženja na FDU: Održana dva panela o aktuelnoj situaciji u kinematografiji

Skup u bioskopskoj sali FDU okupio je rekordan broj profesionalaca – više od tri stotine ljudi i osam udruženja koja predstavljaju više od hiljadu filmskih profesionalaca, među kojima su bili i slavni „veterani“ ovdašnje kinematografije, Želimir Žilnik, Goran Marković, Miljen Kreka Kljaković…, a u ime Emira Kusturice prisutna je bila njegova ćerka, Dunja Kusturica, selektorka Kustendorf festivala.

Sastanak je moderirala Snežana van Hauvelingen, članica Upravnog odbora Udruženja filmsih producenata Srbije (UFPS), a o alarmantnom stanju u profesiji, posebno o netačnim i manipulativnim podacima FCS da „nisu završena 53 filma na koje je na konkursima FCS prethodnih godina potrošeno 13 miliona evra“, govorili su lideri ključnih udruženja:

Nikolina Vučetić, predsednica UFPS, Miloš Škundrić, predsednik Asocijacije filmskih reditelja Srbije (AFRS), Dragan Petrović, predsednik udruženja DokSrbija, Vladimir Đurđević, predsednik Udruženja scenarista Srbije (USS), Vladan Obradović, predsednik Srpske asocijacije snimatelja (SAS), Srđan Dragojević, član predsedništva Udruženja filmskih umetnika Srbije (UFUS), Nikola Majdak, predsednik Udruženja filmskih animatora Srbije (UFAS), kao i Tihomir Stanić, u ime Udruženja filmskih glumaca Srbije (UFGS).

O situaciji u domaćoj kinematografiji i kako se izboriti za dostojanstvo profesije govorii su i reditelji Srdan Golubović, Radivoje Raša Andrić, Ivan Ikić, Balša Đogo, Ana Maria Rosi, Ognjen Glavonić. Siniša Cvetić, Gordan Matić.., producenti Bojana Maljević. Stefan Ivančić, Branislav Jević, Jovana Karaulić…, i doneti su konkretni zaključci.

Nasuprot njima, 6. februara na Zlatiboru, o pitanju kako „konstruktivno“ rešiti problem nezavršenih filmova, govorili su, kako je zvanično objavljeno na sajtu FCS, „ispred Ministarstva kulture, državni sekretar Lav Grigorije Pajkić i v. d. direktora FCS-a Jakov Petrović“.

Ovom pozivu, kako navodi FCS, „odazvao se veliki broj predstavnika producentskih kuća“. Ali, na fotografijama koje je objavio, kao i u režimskim medijima i na društvenim mrežama, jasno se može videti da je tu bila samo nekolicina lojalista.

Reditelji Predrag Gaga Antonijević, osnivač Nacionalnog festivala filma i televizije (NAFFIT), Milutin Petrović, Saša Radojević, Miloš Avramović, producenti Maksa Ćatović, Dimče Stojanovski, Stefan Orlandić, Đorđe Vranješ i Danka Milošević (novoimena producentkinja koja nije član nijednog udruženja), i glumci Lazar Ristovski, Branislav Lečić i Nikola Pejaković.

A  kako je u svojoj objavi naveo FCS, „Predstavnici Ministarstva kulture i FCS-a izrazili su žaljenje što se deo producenata čiji projekti kasne nije pojavio na sastanku“.

Taj „žal“, kako komentarišu sagovornici Danasa, rediteljka, scenaristkinja i producentkinja Mina Đukić, i reditelj Srđan Dragojević, član Predsedništva Udruženja Filmskih umetnika Srbije, samo dokazuje da iza poziva FCS za ovaj panel stoji režimska manipulacija.

Podsećanja radi, kako je naš list o tome već pisao, predstavnici strukovnih udruženja ocenila su diskusiju o problemu nezavršenih filmova kao dragocenu, ali su odbila da se ona organizuje na Zlatiboru, u saradnji sa NAFFIT-om, režimskim festivalom čije je prvo izdanje prošle godine bojkotovala cela struka, koji su, kao što je poznato u javnosti, pratili brojni skandali, i koji je doživeo debakl.

Zvanični predlog filmskih esnafa upućen FCS bio je da se ovaj panel održi u Jugoslovenskoj kinoteci, i da je poziv za Zlatibor za njih, kako su javno objavili,  neprihvatljiv – vrsta ucene i pokušaj da se  NAFFIT ipak legitimizuje, jer očigledno da neće moći da doživi drugo izdanje.

Onda su usledila dva skandalozna događaja – ministar kulture Nikola Selaković hitno je organizovao „naučno-stručni“ skup u Jugoslovenskoj kinoteci, na kojem je naveo proizvoljne optužbe, od toga da je „svaki peti dinar uložen u film jalovo potrošen“, do toga da su se od „državnih para snimali filmovi koji su otvoreno antisrpski“.

A kao kaznena mera za odbijanje poziva za Zlatibor, iz Ministarstvo kulture stigla je urgencija da se ne dozvoli filmskim stvaraocima da se sastanu u Kinoteci, instituciji koja zbog njih i postoji, pa su se tako strukovna udruženja u petak okupila na FDU.

U direktnom odgovoru na najdublju sistemsku krizu srpske kinematografije u poslednjih nekoliko decenija, strukovna udruženja su istakla da su filmski radnici Srbije jedinstveni i da više neće tolerisati status quo.

Jer, domaći film se nalazi pod potpunom institucionalnom blokadom, koju karakterišu netransparentnost rada Ministarstva kulture i FCS, hronični nedostatak konkursa, i kontinuirani pritisci na umetničku i profesionalnu slobodu.

– Opstanak srpskog filma nije pitanje političke volje, već javnog dobra i kulturnog identiteta ove zemlje. Jedinstvo koje smo danas pokazali je prvi korak u institucionalnoj i pravnoj borbi za profesiju koja se sistemski urušava – istaknuto je u zajedničkoj izjavi, uz konkretne zahteve koji su doneti.

S „druge“ strane, u izveštaju sa Zlatibora koji se može videti na sajtu FCS, navedena su „opšta mesta“ uz šturi (manipulativni) zaključak:

„Učesnici panela usaglasili su se da je potrebna suštinska reorganizacija rada FCS, ali i veća odgovornost producenata u poštovanju preuzetih obaveza, a posebno je istaknuta važnost jasnijeg definisanja procedura i rokova, kao i načina na koji Upravni odbor FCS-a odlučuje o produženjima i aneksima ugovora“.

Međutim, može se naslutiti i da održavanje ove dvodnevne diskusije FCS nije tek tako „tempirao“ baš 6. i 7. februara, jer, kako se da videti na snimcima objavljenim na društvenim mrežama, ona je puni „kapacitet“ doživela u zlatiborskoj kafani, uz nadahnute muzičke nastupe Ristovskog i ekipe, koje je on opisao na svom Instangram nalogu: „Posle uspešnog okruglog stola FCS na temu nezavršenih filmskih projekata na Zlatiboru slavimo Gagin rodjendan u restoranu Gostilje“.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Lazar Ristovski (@lazar.ristovski)

Ceo događaj za Danas Mina Đukić ovako komentariše:

– Ove „ćaci“ parodije naše kinematografije samo potvrđuju da „ćaciji“ misle da sve počiva na prividu i burazersko-kumovskoj logici, gde se o problemima raspravlja kao kad se ekipa malo zarakija na slavi, a Fest, na primer, organizuje uz manje logistike i cimanja od one koja je potrebna za organizaciju slave – smatra Đukić.

– Ako je parodija vrhunac svakog žanra, hajde da vidimo u kom smo žanru toliko dugo obitavali i zašto, i hajde da ga menjamo iz korena, ali ne samo zbog i oko konkursa FCS, nego i zbog samih motiva za bavljenje ovim poslom koji odavno više ne traži veštine zbog kojih smo inicijalno i želeli da se bavimo filmom, kaže Đukić. i posebno istče:

– Spin o količini novca koji je navodno „bačen“ je opasan po mnogo osnova. Prvo, to nije novac koji neko nama onako daje, iz džepa, nego je novac propisan konkursom FCS, a konkurs propisan zakonom koji nalaže da se dati novac namenski troši, za dati film. Važno je napomenuti da se na konkursu ne dodeljuje celokupan budžet potreban za film i da se od svakog autora očekuje da ostatak novca skuplja, i traži na drugim evropskim fondovima.

Situacija u evropskoj kinematografiji je, kako navodi Mina Đukić, u poslednjem periodu takođe bila turbulentna i zavisila od mnogo faktora – u poslednjih pet godina se desio kovid i turbulentna geopolitička situacija koja je svakako uticala i na korprodukciona finansiranja.

– Ali, iza ovog spina stoji namera da se kinematografija proglasi za „nerentabilanu“ i neodrživu, i da se tako opet preuzme kontrola nad sadržajem i uvede neka vrsta kaznene cenzure, kako bi i dalje samo podobni mogli da nastave s propagandnim aktivnostima. I da kinematografija nastavi da počiva na kultu ličnosti umesto da konačno preraste u prostor u kom će biti mesta za više različitih glasova, i u kom će autori moći da računaju na kontinuitet u karijeri.

A ne da se incidentno i kamikazno bave ovim poslom, i zadovoljavaju kusurom i mrvicama koji ostane nakon što se namire potrebe onih bliski vlastima, ko god oni bili – kaže Mina Đukić.

Prema rečima reditelja Srđana Dragojevića, on je u dva dana, posle objava sa panela na Zlatiboru, imao nekoliko poziva iz režimskih medija sa pitanjem gde je „novac, 13 miliona evra od nezavršenih filmova koji im je država dala“, a „utiske“ o tome podelio je i na svom Instagram nalogu.

– U pitanju je, dakle, organizovana i strašna manipulacija, i brojem nezavršenih filmova, ali i sumom od 13 miliona evra koliko je za njih uloženo, a za koju oni tvrde da je bačena – objašnjava Dragojević.

– Prvo, te pare nisu bačene, nalaze se na posebnim računima producenata koji su ih na fondu dobili. Ali, niti su sva sredstva prebačena producentima, niti su sredstva koja su prebačene uopšte potrošena, niti su ona koja su utrošena potrošena nenamenski. Predimenzioniran je i broj, tih filmova nema 53 – nema, jer su oni tu ubacili bar petnaest kojima nije istekao rok za završetak. Shvatio sam podmetačinu jer su ovi manipulanti uračunali tu i moj film, a ja sam sredstva dobio na konkursu FCS 2023.

Dakle, daleko sam od zakonskog roka koji postoji u Statutu FCS  za završetak filma – tri godine, plus dve godine. A nameravam da započnem snimanje ove jeseni, pošto sam dobio sredstva  na manjinskim fondovima u sedam zemalja regiona i Evrope – objašnjava Dragojević.

– Ali, na delu su užasne „igre“, laži i podvale, baš one prljave, radikalske – ističe Dragojević.

Zahtevi strukovnih udruženja

Na skupu na FDU, strukovna udruženja su jednoglasno usvojila listu ključnih zahteva i zaključaka:

Hitan prestanak kršenja zakona Republike Srbije, uključujući Zakon o kinematografiji, Zakon o kulturi i Zakon o budžetu, kao i prateće uredbe i pravilnike Filmskog centra Srbije

Momentalno podnošenje transparentnog izveštaja o realizaciji budžeta Filmskog centra Srbije i Ministarstva kulture za 2025. godinu, uz jasno obrazloženje šta se dogodilo sa sredstvima namenjenim za konkurse, produkciju i festivale

Hitno raspisivanje konkursa, kao i na razmatranju i usvajanju predloga Uredbe o rešavanju statusa nezavršenih filmova i povraćaja sredstava, na kojoj su udruženja radila proteklih godinu dana

Prestanak govora mržnje i targetiranja umetnika, uz insistiranje na punoj transparentnosti rada institucija

Primenu evropskih standarda u svim segmentima kinematografije, uključujući odlučivanje, finansiranje, konkursne procedure i odnos prema umetnicima i profesionalcima.