foto (BETAPHOTO/MEDIJA CENTAR BEOGRAD)Nova kolekcija „leto 2025“ predsednika upravnih odbora i v.d. direktora institucija kulture u svom je piku, reklo bi se, imajući u vidu kojom brzinom Vlada Srbije postavlja nove ljude na čelne pozicije pogotovo onih ustanova kulture koje su podržale studente i koje imaju složene probleme koje treba odmah rešavati.
Najnovije je da je istoričar Čedomir Antić postao predsednik Upravnog odbora Narodne biblioteke Srbije, a zanimljiva su i ona ranija pominjana imena među kojima ima, mada je to kuriozitet, i, uslovno rečeno, starih to jest onih koja uprkos svemu ostaju kao što je recimo v.d. direktor Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Goran Vasić.
On je, podsećanja radi, priveden zbog sumnje da je falsifikovao Predlog za donošenje odluke o prestanku svojstva kulturnog dobra Generalštaba i priznao je to delo, ali pošto novi v.d. direktor Zavoda nije imenovan biće da je i dalje na njegovom čelu Vasić.
Digla se, prirodno, bura i oko imenovanja predsednika UO Narodnog pozorišta Dragoslava Bokana, a kada se shvatilo da to otvara mogućnost da bude na čelu nacionalnog teatra, jer je Svetislav Bule Goncić odlučio da iz privatnih i porodičnih razloga i pre isteka svog mandata napusti funkciju upravnika, stilgla je vest da tu poziciju ipak preuzima Dragoljub Bajić, prvak Opere.
Što se tiče istoričara Čedomira Antića koji je, kako je podsetila književnica Mirjana Đurđević za Danas, nekada bio jedan od uglednih vođa studentskih protesta 96/97. godine, aktuelne blokade akademaca on smatra neprihvatjivim.
Ipak, zašto on ne bi bio pravi čovek kao predsednik Upravnog odbora Narodne biblioteke Srbije.
– Od jednog od uglednih vođa studentskih protesta 1996/97. pretpostavljam da se može očekivati samo izuzetna kreativnost na ovom položaju – kaže Mirjana Đurđević za Danas, podsetivši na gorući problem ove institucije.
Rešavanje problema garaže, kako kaže, time što će se iz depoa NBS izbaciti sve knjige štampane latinicom.
– Te bi prepakivanjem preostalih, ćiriličnih, depo mogao značajno da se smanji, a taj prostor ustupi investitorima, čime bi garaža dobila na komociji. Pošto je park ispred biblioteke već izbetoniran, izbačene knjige ne moraju daleko da se nose, mogu da se spale tu, na licu mesta, čime bi se smanjili troškovi odvoza na deponiju, kao i ekološka šteta na vazda sporogorećim beogradskim đubrištima. Uostalom, to mesto ima viševekovnu istoriju u spaljivanju svetinja. Pa sad, kome je šta veća svetinja. Nekima su knjige – objašnjava Đurđević.
Prema njenim rečima, ima još ideja.
– Zatim, recimo, da se taj novi depo ne bi i dalje pretrpavao, može da se ukine i onih deset obaveznih primeraka svakog izdanja koji se dostavlja NBS, odnosno da se ograniči samo na ćirilične knjige – mislimo i na budućnost! A da se vrati Nagrada Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu godine? Ćiriličnu, dakako. Pa da i Milorad Ulemek, budući da objavljuje isključivo na ćirilici, dobije svoju šansu za ulazak u kanon, s obzirom da čitaoce po bibliotekama već ima? Uostalom, još pre dosta godina mi je jedan taksista, čovek iz naroda, sa badnjakom prikačenim na haubu u maju mesecu i ikonicom na retrovizoru, dok me vozio pored NBS, rekao da to ruglo koje kvari pogled na Hram momentalno trebalo srušiti. „Ali to je Narodna biblioteka Srbije!“, zavapila sam. „Pa šta!“, odgovrio mi je ljutito. Izvinjavam se na ovom ispadu – sad ozbiljno, brojna nova postavljenja po kulturnim institucijama po sistemu ‘što iritantnije – to bolje’ samo nas jačaju. Kao i ostali glupavi potezi vlasti – zaključuje Mirjana Đurđević.
Pisac i dobitnik Ninove nagrade Saša Ilić kaže za Danas da imenovanje novog Upravnog i Nadzornog odbora Narodne biblioteke Srbije spada u red najefikasnijih akcija Ministarstva kulture.
– Neko bi pomislio da tu, inače netransparentnu, proceduru i nije sprovela ta institucija, koja je u međuvremenu pogasila sve moguće festivale, otkupe, suzivši svoju oblast rada na strogo stranačko delovanje. U tom smislu, moglo bi se protumačiti i imenovanje dr Čedomira Antića na mesto predsednika UO NBS. Dolazak najtiražnijeg istoričara kod nas, od Ilariona Ruvarca do danas, otvara dva putića poslovanja – skoro kao u pesmi. Budući da je poznat kao intelektualac koga sve rane očuvanja nacionalnog blaga bole, može se pomisliti da će on biti taj koji će se uhvatiti u koštac sa Srpskom pravoslavnom crkvom, Parking servisom, gradonačelnikom Šapićem i Concord Westom, odnosno investitorima i izvođačima koji potkopavaju Biblioteku već godinu dana – napominje Ilić.
O tome je, kaže, svojevremeno Plenum NBS izvestio javnost, upozorivši na sva kršenja zakona u zoni dvostruke zaštite spomenika kulture.
– No ako se o sve to bude oglušio i bude počeo da se bavi samim Plenumom NBS (koji je dao punu podršku studentskom protestu), onda je bolje da je sa Patrikom Dridom otišao u Koralovo nego što je došao na Vračarski plato, koji se iz sata u sat pretvara u betonsku toplotnu bombu ovog leta – zaključuje Saša Ilić.
Istoričar Predrag Marković smatra da je Čedomir Antić jedan od najučenijih ljudi kod nas i da se ovde neosnovano diže prevelika buka u vezi sa upravnim odborima kao telom po sebi.
– Čedomir Antić je jedan od najučenijih ljudi kod nas. Da li bi trebalo zbog njegovog javnog angažmana dovoditi u pitanje sve šta je u životu uradio? Ja mislim da to nije umesno. Drugo, upravni odbori kod nas imaju vrlo male nadležnosti. Uglavnom su to formalna tela i najčešće su u kulturi besplatni, odnosno predsednik UO ništa ne dobija za tu svoju funkciju – ukazuje Predrag Marković.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
