Članovi Beogradske filharmonije o štrajku: Sa ovim malim procentom od 0,67 odsto budžeta koji je namenjen kulturi, kultura je ponižena i unižena

Članovi Beogradske filharmonije Igor Ranković i Aleksandar Latković ističu da odluka o stupanju u štrajk nije lako doneta, te da je disproporcija materijalnog statusa sa onim što zaslužujemo kulminirala pre godinu dana.

Većina zaposlenih u Beogradskoj filharmoniji, koja je donela odluku o stupanju u štrajk, ističe dva osnovna zahteva – hitno poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih iz trenutne uredbe o koeficijentima, kao i hitno otvaranje konkursa za direktora Beogradske filharmonije transparentno i u skladu sa protokolom o konkursu.

Violončelista Aleksandar Latković za N1 kaže da ni onima, koji nikada nisu čuli za Beogradsku filharmoniju, ukoliko bi se obavestili o aktivnostima, uspesima, međunarodnim i domaćim dometima ne bi bilo jasno kako to zahtev zaposlenih u Filharmoniji može da bude da nekako dobacimo do republičkog proseka.

„Taj naš prvi zahtev jesu primanja, to je prosto jedna tema koja se provlači u raznim talasima kroz generacije, uglavnom u ovo poslednje vreme, sve to sa tim materijalnim statusom i sa onim što mi u stvari zaslužujemo toliko disproporcionalno da je kulminiralo prošle godine, u februaru, kada smo se mi pismom, pre svega, obratili svojoj publici“, kaže on.

Dodaje da je trebalo da radne grupe uključe u rešavanje situacije, ali da u njima niko od članova Filharmonije nije učestvovao.

„Sada je to toliko već uzelo maha, a opet mi iza sebe nižemo nove i nove i nove uspehe, o kojima možemo da razgovaramo. Toga toliko ima, što ne spada u našu klasičnu, običnu sezonu. Tu toliko zanimljivih stvari ima, toliko fenomenalnih stvari, a mi opet pričamo o tome da visoko kvalifikovani, školovani muzičari, zajedno sa timom Filharmonije, zajedno sa produkcijom, zajedno sa menadžmentom, zajedno sa svima zaposlenima sa kojima mi muzičari radimo kao tim, koji nisu sa nama na sceni, na kraju meseca kao prodavac kifli ili prodavac vešalica ne možemo da dobacimo dalje od toga i to je problem koji moramo da rešimo kroz štrajk“, kaže on.

Trombonista Igor Ranković za N1 kaže da je ovaj štrajk borba ne samo za dostojanstvo muzičara Beogradske filharmonije, nego za dostojanstvo muzičara cele kulture, te da je usledio nakon godinu dana njihove kapanje za bolje uslove rada.

„Sa ovim malim procentom od 0,67 odsto budžeta koji je namenjen kulturi, kultura je ponižena i unižena. I mi smo se nadali da ćemo za godinu dana uspeti da napravimo neki pomak regularnim načinom. Kao što se sećate, mi smo išli i čitali pisma i budili Ministarstvo, na šta je prethodno ministarstvo bilo vrlo slabog sluha. I jednostavno, ovaj štrajk je došao kao, pa na neki način, u duhu vremena u kome se svi nalazimo“, kaže on.

Kada je u pitanju drugi zahtev, koji se odnosi na izbor direktora, Ranković ističe da bi na taj način Beogradska filharmonija dobila osobu koja bi radila u punom kapacitetu i borila se za muzičare i za instituciju.

„Budžet Beogradske filharmonije, kao institucija, pokriva realno 60 odsto naših realnih potreba. Znači, ta osoba bi donekle nastavila ono što je sa manje ili više uspeha Ivan Tasovac radio poslednjih 20 godina. Sad, nama treba da taj konkurs bude, pod jedan, transparentan, po dva, fer i da na njega mogu da se prijave kvalitetni ljudi i odavde, i iz inostranstva, koji imaju neku viziju kako filharmonija treba da nastavi da se razvija, jer trenutno, sad, mi ako stojimo u mestu, a stojimo u mestu već tri godine, to znači da nazadujemo. Nas jedino drži naš lični entuzijazam koji mi imamo za našu instituciju i naš maestro Gabriel Felc koji je tu jedna pokretačka sila i koji nam sa svojim programima daje dodatni entuzijazam, ali nam treba neko ko bi bio i ambasador Filharmonije i ko bi se borio za nas i kroz sistem, i ako treba van sistema“, kaže Ranković.

Odluka o obustavljanju koncerata zaposlenima, kako kaže, nije lako pala.

„Mi nerado radimo takve stvari. Funkcionišemo drugačije od drugih kuća u Srbiji, mi sarađujemo sa internacionalnim agencijama, internacionalnim solistima i dirigentima, ti se svi koncerti zakazuju godinu ili dve ranije. Ako se otkazuju, penali su veliki i mi to nerado radimo, zato što, za razliku od drugih kuća, mi ne možemo da pomerimo koncert sa petka na nedelju ili sledeću sredu, što te kuće mogu. Ali jednostavno došlo je do toga da mi moramo da stanemo sad“, kaže Ranković.

Violončelista Aleksandar Latković ističe i da su dobili podršku od svih kolega koji razumeju šta se događa.

„Naravno da je ta podrška tu, ali glavno je da se razume da mi ne možemo tek tako da nadoknadimo neki koncert. Imali smo skoro sastanak gde imamo neke male konsultacije i gde je pročitana sledeća sezona, koja će početi na jesen 2025. i trajati do kraja juna 2026. Ona je skoro 99 posto potvrđena sezona. To je sledeća cela godina. Vi shvatate onda koliko je trebalo nama da dogovorimo da bi na svoju štetu, na štetu reputacije Filharmonije, koja je građena dugo, došli u situaciju da to stvarno nerado otkažemo“, kaže on.

Latković je podsetio i na to da su četiri člana Filharmonije povređena prilikom odavanja pošte stradalima u Novom Sadu, navodeći da se troje oporavilo i vratilo na posao, dok povratak četvrtog kolege neće biti baš skoro.