Foto RAS Vesna Lalić Postoji intimni kalendar smrti svakog čoveka. Iako nema fizičku formu, zahvaljujući njemu nepogrešivo znamo gde smo bili i šta smo radili kad nas je zatekla vest da je preminuo neko koga smo voleli i poštovali… Odlazak istaknutog dramskog umetnika Žarka Lauševića spada u kategoriju nacionalnih gubitaka posle kojih većinski deo javnosti zanemi svestan da više ništa neće biti isto. I nije isto od kada nema Žarka, Žareta, Lauša, Lakija, Žara, Crnogoričnog…
Ovako je u knjizi „Lauš“, posvećenoj godišnjici smrti jednog od najposebnijih glumačkih velikana ovog prostora, čiji je neobičan dar pratila i neobična životna sudbina, gotovo antička, zapisao autor, novinar Boris Jakić.
Na više od dve stotine strana, sa brojnim, ekskluzivnim fotografijama iz privatne arhive, knjigu je objavila izdavačka kuća „Vukotić Media“, i ma koliko se činilo da je umetnička i životna storija Žarka Lauševića (preminuo je 15. novembra 2023, u 63. godini), u javnosti odavno ogoljena i ispričana, ovaj novi zapis baca još jednu svetlost na našeg veličanstvenog glumca.
„I sada, nakon njegovog života, možemo da kažemo da je Žarko u tim generacijama koje su došle posle Milene i Dragana, Bate Živojinovića i Smokija Samardžića, jedina prava zvezda koju smo imali“, govori Svetozar Cvetković u knjizi „Lauš“, u kojoj o njemu svedoče i Darko Bajić, Olja Bečković, Olivera Ježina, Vuk Drašković, Branislav Lečić, Dejan Šorak, Branko Vidaković, Ratko Tankosić…
Knjiga sadrži sećanje autora Borisa Jakića na dva uzbudljiva susreta sa Lauševićem novembra 2013. u kafeu „Talija“ u Nevesinjskoj ulici, drugom „domu“ Gage Nikolića i Bore Todorovića, citate iz njegovih najvažnijih intervjua u kojima govori o rodnom gradu,Cetinju, svom „lepom osunčanom detinjstvu“, „literarnim igrama“ u Gradskoj biblioteci u kojoj je i volontirao, i gde je, kako kaže, „pročitao najviše knjiga u životu“, velikoj želji da mu roditelji kupe bicikl, „Gorskom vijencu“ od trnja…
„Bila sam prva godina kad je njegova klasa bila četvrta. Kad sam došla, odmah mi je prišao, interesovalo ga je čija sam ćerka. Znao je za Matiju Bećkovića“, zapisala je u knjizi „Lauš“ glumica i novinarka Olja Bećković.
A onda su u leto 1987. postali partneri u filmu „Dogodilo se na današnji dan“ reditelja Miroslava Lekića.
„To mi je bio prvi film, pre toga nisam igrala. Tako je sve počelo. Unapred smo znali da smo dobili uloge Bajre i Alke. Družili smo se i razgovarali kako to treba da izgleda. Tada nisam kapirala da je Lauš, da bi odigrao svoj lik, bukvalno od prvog dana ušao u Bajru…Kasnije, mislim 1993. radili smo „Bolje od bekstva“, on je tu igrao glavnu ulogu, a ja sam imala samo jedan dan snimanja. Slava ga nije promenila, isto se ponašao prema meni.
Moguće zbog Matije. Imaju Crnogorci taj fazon, taj osećaj da si im član porodice. Ponašao se kao da sam mu sestra od strica, recimo. I ja sam imala sličan odnos prema njemu. Doživljavala sam ga kao nekoga pred kim se ne bruka“, zapisala je Olja Bećković.
Sećanje na Lauša, kod reditelja Darka Bajića, kako svedoči u knjizi, počinje od jednog – peformansa.
„Znao sam za Sonju Savić, za najlepšu devojku na celom Fakultetu dramskih umetnosti Oliveu Ježinu, a onda se iza crne zavese odjednom pojavio jedan nasmejani lik, koji nas je gledao, pa počeo da menja rekvizite: toljagu, knjigu, lutku.. I najednom se onaj osmeh pretvarao u neko drugo lice u zavisnosti od toga koji bi rekvizit držao. Taj njegov mali peformans ostavio je snažan utisak na mene. Tako je počelo jedno veliko prijateljstvo“, svedoči o Laušu u knjizi reditelj Darko Bajić.
„Za svoju prvu vežbu izabrao sam Sarojanovu dramu o mladiću koga su pogrešno optužili za ubistvo i smestili u zatvor, gde očekuje da dođe svetina da ga linčuje. Jedna devojka jedina pokušava da ga spase, dolazi kod njega u zatvor. Mladić je bio Laki, kako sam zvao Žarka od početka našeg druženja, a devojka Sonja Savić. Umesto da obradim samo deo, uradio sam celu dramu. Žarko i Sonja su bili božanstveni. Taj Crnogorični, kako su ga zvali na njegovoj klasi, pretvorio se odmah u nebo…“, govori Bajić.
Ova knjiga, kako ističe autor Boris Jakić, nije sveobuhvatna Lauševa biografija. Ona je za tomove, a ovo je samo jedan komad sa više scena…
„Kakav je bio ovaj gospodin i gospodar scene, ljubavnik filmske igre i slovopisac krvlju svog greha i života, dobričina, istinoljubac, ispoveda se petnaestak prijatelja, glumaca i reditelja…Ako ne traje život -. traje delo. Prijateljstvo. Uspomene. Ličnosti. Kroz ovu knjigu traje zvezdani Žarko Laušević“, zapisao je Boris Jakić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
