Dan Tana: „Kad svane dan” je ozbiljan kandidat za Oskara

Priča o Holokaustu na Starom sajmištu, koju uz Paskaljevića potpisuje i Filip David, vidno je potresla sve prisutne. Priča prati profesora u penziji, koga tumači Mustafa Nadarević, koji na jednom od najstrašnijih nacističkih logora otkriva tajnu svog stvarnog porekla. Na mestu gde je nekada bio nacistički logor za Jevreje u Drugom svetskom ratu, radnici slučajno pronalaze limenu kutiju sa dokumentima koju je daleke 1941. zakopao logoraš Isak Vajs.

Profesor saznaje da su njegovi pravi roditelji Vajsovi koji su ga pre nego što su odvedeni u logor, dali na čuvanje prijateljima, porodici Brankov. U kutiji je i nedovršena muzička partitura pod nazivom „Kad svane dan“, koju je komponovao logoraš Isak Vajs. Tragajući za istinom o sebi i svome poreklu profesor Miša traga i za malo poznatom istinom o logoru Judenlager Semlin, jednim od najstrašnijih nacističkih stratišta u samom srcu današnjeg Beograda. Istovremeno profesorova opsesija jeste da dovrši započetu kompoziciju svoga oca i da je izvede na mestu nekadašnjeg logora.

Pored Mustafe Nadarevića, u filmu se pojavljuju i: Mira Banjac, Nebojša Glogovac, Olga Odanović, Predrag Ejdus, Nada Šargin, Zafir Hadžimanov, a muziku potpisuje Vlatko Stefanovski.

Jučerašnjoj projekciji prisustvovao je i Dan Tana, čuveni filmski producent i jedini Srbin doživotni član Američke filmske akademije. On je za Danas rekao da smatra da je Paskaljevićev film ozbiljan kandidat.

– Mi ćemo gledati oko 65-70 filmova i nikada ne znamo šta će iz svetske produkcije da nam pošalju. Ali mogu sad da vam kažem da mislim da će ovaj film definitivno biti u najboljih deset. Od filmova koje ćemo mi gledati teško da će neko iz svetske kinematografije napraviti mnogo bolji film od ovoga – kazao je Tana, koji je između ostalog producirao i Paskaljevićev film „Poseban tretman“ koji je prikazan u Kanu.

Promocija filma „Kad svane dan“ kreće već sledeće nedelje na Filmskom festivalu u Torontu gde će imati svetsku premijeru u zvaničnoj selekciji „Velikani filma današnjice“ (Masters), a Tana kaže da distribucija u SAD neće mnogo uticati na odluku članova Akademije.

– Naša Akademija koja ima 400 članova gledaće sve filmove. Ja sam uveren da i da niko od Paskaljevićevih producenata i distributera ništa ne uradi, ovo će i dalje biti ozbiljan kandidat za nagradu, a pre svega za najuži izbor za nominaciju. Samim tim što će film biti prikazan, on je ozbiljan kandidata, a ako producenti još nešto urade na njegovoj promociji, tim bolje – istakao je Tana.

Glumac Ivan Bekjarev rekao je za Danas nakon je „Kad svane dan“ pravi umetnički film.

– Drago mi je da sam posle dugog vremena gledao jedan ovakav film u rediteljskom i glumačkom smislu. Zaista mislim da ima šanse. Posebno mi je drago što se taj zaboravljen logor na Starom sajmištu najzad spomene i mislim da će ovaj film pomoći da se to ruglo sredi. Mislim da je to pravi umetnički film i mislim da ima šanse – kazao je Bekjarev.

Prema rečima slikarke Biljane Vilimon, tema filma je jako potresna zaista.

– Mislim da film ima zaista velike šanse da bude zapažen prilikom dodele Oskara, jer se bavi univerzalnom temom. Posle ovog filma čovek se zapita zašto Staro Sajmište biva toliko zapušteno. Zašto nema neko spomen obeležje? Ta tema nije tabu kod nas i o njoj se pričalo. Ali opet trebalo je toliko godina da se taj film snimi. Posle ovog filma izađete tužni jer se pitati zašto smo takvi kakvi smo, i zašto smo nemarni prema svojoj istoriji na koju se često pozivamo – objasnila je Vilimon.

Podsetimo, Paskaljevićev film izabran je za nacionalnog kandidata većinom glasova Stručnog odbora Akademije filmske umetnosti i nauke Srbije u konkurenciji sa filmovima „Parada“ Srđana Dragojevića i „Ustanička ulica“ Miroslava Terzića.

„Kad svane dan“ se trenutno pretpremijerno prikazuje u Kragujevcu. Posle Toronta, film će biti prikazan u zvaničnim programima festivala u Njujorku i Vankuveru, otvoriće festival u Solunu, i boriće se za nagradu „Zlatni klas“ na festivalu u Valjadolidu. U Beogradu film će imati premijeru najverovatnije 8. decembra, na dan početka deportacije jevrejskih žena i dece Beograda i Banata u nemački logor Sajmište.

Bez političke pozadine izbora

Beograd – Odluka o izboru srpskog kandidata za nagradu Američke filmske akademije Oskar nije proizvod bilo kakvih lobiranja niti političkih uticaja, uprkos tome što su reditelji Goran Paskaljević i Srđan Dragojević blisko povezani sa određenim političkim partijama, ocenjuju sagovornici Danasa. Prema njihovim rečima, članovi Akademije filmske umetnosti i nauke Srbije (AFUN) odluku o nacionalnom kandidatu za Oskara sigurno su doneli na osnovu kvaliteta filma i procene šta će bolje „proći“ u inostranstvu. Oni, međutim, ne isključuju i da je bilo pokušaja političkih pritisaka.

AFUN je, naime, pre dva dana donela odluku da će film Gorana Paskaljevića „Kad svane dan“ biti domaći kandidat za prestižnu nagradu, na šta je reditelj „Parade“ izrazio sumnju u objektivnost članova Stručnog odbora budući da je Paskaljević do skoro bio predsednik AFUN-a. Dragojević je situaciju uporedio sa „opštinskim tenderom za javnu nabavku, na koji konkuriše i predsednik opštine sa svojom firmom“. Paskaljević je najavio da će zbog ovih navoda tužiti Dragojevića, dok su članovi AFUN-a zatražili od reditelja „Parade“ da se javno izvini.

Pitanje političke pozadine ovog događaja pokrenulo se u javnosti imajući u vidu da je Paskaljević javno podržavao stranku Mlađana Dinkića Ujedinjeni regioni Srbije (URS), dok je Dragojević član Socijalističke partije Srbije (SPS). Željko Ivanji iz URS, međutim, tvrdi za Danas da je siguran da nije bilo nikakvih političkih uticaja na odluku o nacionalnom kandidatu za Oskara zbog angažovanosti reditelja u političkim partijama.

„Ljudi koji poznaju srpski film, znaju da su politički uticaji na ovakve odluke skoro nemogući, već da se one donose isključivo na osnovu kvaliteta. Ipak se zna ko je Paskaljević i kakav imidž ima u svetu. Nisam gledao film, ali pretpostavljam da je reč o velikom i važnom filmu. Da je reč o nekome drugom možda bih i posumnjao, ali ipak je to Paskaljević“, napominje Ivanji.

I predsednik Izvršnog odbora SPS Branko Ružić kratko je odgovorio za naš list da „ne postoji“ politička pozadina kada je reč o odluci AFUN-a. Bivši ministar kulture i glumac Branislav Lečić, takođe, ne veruje da je bilo političkih pritisaka na ovu odluku, već da je komisija tako odlučila „na osnovu kvaliteta i procene šta bi moglo da konkuriše na izboru za Oskara u ovom trenutku“. „Ukoliko je i bilo uticaja takve vrste, oni su bili marginalni i ne tolikog intenziteta da bi mogli da utiču na odluku“, navodi Lečić za Danas.

Poslanik SPO Aleksandar Čotrić kaže za naš list da se „drži američke izreke da je politika sve“, tako da veruje da se i u Srbiji politika prožela i u sport, privredu i umetnost. „Moguće je da je iza ovog njihovog sukoba u pozadini politički uticaj. Nije dobro da se politika meša u umetnost, jer imamo umetnike koji su na vrhunskom nivou, a čim se politika umeša pokvari sve što je dobro“, smatra naš sagovornik.

Dugogodišnji urednik filmskog programa na nacionalnim televizijama Robert Nemeček objašnjava za Danas da politička pozadina zavisi individualno od članova komisije, ali da, koliko on zna, niko nije javno vršio političke uticaje niti lobiranja na ovu odluku. Naprotiv, on dodaje da su mnogi, baš zbog političke pozadine, bili ubeđeni da će za nacionalnog kandidata za Oskara biti izabran upravo film Dragojevića , ali da se ipak desilo suprotno. „Smatram da je Paskaljevićev film svakako bolji izbor i da će bolje proći među predstavnicima međunarodne stručne javnosti, iako nema velike šanse za nagradu“, naglašava Nemeček.

B. Cvejić