Danka Selić: Sajam knjiga je naša antika

– Na različite načine ova manifestacija postala je ono poželjno, fantastično imanentno svojstvo svih naših pojedinačnih i kolektivnih života, „naša antika“, opštenacionalna trajna duhovna i kulturno-istorijska katarza, koju shvatamo i prihvatamo aksiomatski, zdravo za gotovo, kao nešto što ne treba dokazivati, jer je već mnogo puta dokazano i provereno, kao nešto što se jednostavno podrazumeva.

Beogradski sajam ima u isto vreme i privilegiju i odgovornost da Sajam knjiga vidi i shvati iznutra, kao živ organizam sa realnim funkcijama koje treba dodatno animirati, motivisati ili destimulisati, preporučiti, dograditi ili popraviti… Pa, iako je rezultat takve brige uvek moguće izraziti i nekakvim podacima i brojkama (ove godine je najavljeno gotovo 500 direktnih izlagača, među kojima pedesetak iz inostranstva, ovogodišnji počasni gost je Islamska Republika Iran, programi se odigravaju na čak 30.000 kvadratnih metara izlagačkog prostora, da su u pitanju stotine izložbi, prezentacija, tribina, konferencija i svih drugih najraznovrsnijih mogućih programa i „žanrova“ u čast i korist književnog stvaralaštva, stotine reprezentativnih stvaralaca iz zemlje i sveta…), te brojke najčešće nije ni moguće, a ni umesno stavljati u isti kontekst sa nekim prethodnim, a pogotovo ne sa budućim, očekivanim ili priželjkivanim. Jer, koliko god i Sajam knjiga nastojao da budućnost učini na pozitivan način predvidljivom, da je u suštini i sam stvara kao pozitivnu, ta misija je samo deo, ali veličanstven deo, opštije kulturne, društvene pa i civilizacijske priče – objašnjava Selić.

* Šta s druge strane znače sajmovi obrazovanja, učila, medija… koji se u isto vreme kad i Sajam knjiga održavaju u prostoru Beogradskog sajma?

– Oktobar je na Beogradskom sajmu tradicionalno u znaku znanja i obrazovanja. Istovremeno sa Međunarodnim sajmom knjiga, od 26. do 30. oktobra, odvijaće se Sajam obrazovanja i nastavnih sredstava uz moto „Obrazovana Srbija – uspešna Srbija“ pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Vlade Republike Srbije. Sajam obrazovanja i nastavnih sredstava je manifestacija kompatibilna sa Sajmom knjiga, čini ga kompletnijim, iako nije njegov sastavni deo.

Ta kompatibilnost očigledna je: sve je, od namenskog hardvera i softvera, preko elektronskih biblioteka ili dnevnika, pa do klasičnih udžbenika, nastavnih sredstava ili školskog pribora, ponuđeno kao dragocena zbirka informacija za sve koji učestvuju u vaspitno-obrazovnom procesu. Sajam okuplja obrazovne institucije, kojima je na ovom sajmu jedini cilj da informišu, afirmišu i motivišu dolazeće generacije na putu ka korisnijim znanjima, kvalitetnijim školama i širim mogućnostima za obrazovanje i napredovanje. Tu su i pitanja međunarodne saradnje, akademske mobilnosti, novih uslova školovanja i stipendiranja, dilema povodom izbora škola, fakulteta ili smeštaja u zemlji i inostranstvu, mogućnostima zapošljavanja itd.

„Media market“ je još jedan sajam, koji se ove godine po drugi put održava u istom terminu i zamišljen je kao skup izdavača novina i magazina, marketinških i PR agencija, web portala, distributerskih kuća i štamparija, zapravo svih onih koji su moćni, voljni i sposobni da se u žarištu lepe reči i oslobođene misli, „oči u oči“ susretnu sa hiljadama onih kojima se, kao bezimenim čitaocima i korisnicima njihovih usluga i ideja, inače svakodnevno obraćaju.

Vreme je pokazalo da je naša pretpostavka o uzajamno korisnom odnosu između Sajma knjiga i ovih manifestacija, u kontekstu činjenice da se održavaju istovremeno i paralelno, bila logična.

* Kako vidite budućnost Beogradskog sajma i od čega ona zavisi?

– Iz sadašnje naše perspektive, ne vidimo nijedan razlog za sumnju u održiv i stabilan razvoj kompanije i još čvršće pozicioniranje na tržištu sajamskih usluga. U meri u kojoj to danas direktno zavisi od kompanije, i u organizacionom, i u programskom, i u kadrovskom, i u socijalnom, pa čak i u investicionom smislu, činimo sve da kompanija ostane maksimalno kompetitivan i konkurentan oslonac sajamske privrede, ali i privrede u celini.

* Kojim manifestacijama treba dati prioritet u tom smislu i zašto?

– S obzirom na nasleđenu činjenicu, koja je istovremeno i jedna od okosnica poslovnog promišljanja uloge Beogradskog sajma u privredi i na tržištu Srbije, da Sajam nije samo strogo komercijalna, profitna organizacija nego i organizator brojnih manifestacija koje imaju naglašeniju društveno-edukativnu ili na primer tradicijsku, pa čak i humanitarnu dimenziju, nauštrb one komercijalne, po čemu se razlikuje od većine svetskih komercijalnih sajmova, pojam „prioritet“ ima uslovno i relativno značenje. Jer, sa finansijskog aspekta, prioritet su svakako sajmovi poput onih posvećenih turizmu, automobilima ili knjigama… Postoje, međutim, i specijalizovani sajmovi koji po logici stvari ne okupljaju masovnu nego poslovnu publiku i čije održavanje, i to na profesionalno najvišem nivou, možda donosi čak i finansijski gubitak, ali predstavlja imperativ društvene odgovornosti Beogradskog sajma pa i svojevrsnu podršku pojedinoj privrednoj grani ili branši.

* Šta su noviteti koji očekuju posetioce?

– Svaki naš sajam je svojevrstan novitet i u svaki unosimo manje ili veće promene, koje su nekada očigledne a nekada ne – od organizacionih, preko dizajnerskih i komunikacionih, do infrastrukturnih. Poslovni posetioci, oni profesionalni, već imaju iskustva sa nekim našim inovacijama u pogledu njihovog statusa i tretmana (započeto tokom prošlogodišnjeg Sajma nameštaja, koji, inače, sledi odmah posle Sajma knjiga), inovirali smo i promotivni tretman pojedinih tržišno konjunkturnih eksponata na nekim sajmovima… Možda najvećim novitetom može da se smatra i predizajniranje predstojećeg Novogodišnjeg festivala, koji će biti neuporedivo sadržajniji i bogatiji nego ranije, a ove godine će početi već legendarnim Festivalom nauke… U planu su i investicije, rehabilitacija i prenamena čak tri dotrajale sajamske hale.

Nadamo se da su to dovoljni razlozi da Beogradski sajam ostane kompanija od poverenja i domaćin čija se kuća rado posećuje i teška srca napušta.