DaNS, časopis za arhitekturu i urbanizam br. 62

 Pobednički tim profesora Branimira Mitrovića ponudio je sjajno rešenje, ali odličnih zamisli bilo je i kod ostalih učesnika konkursa. Opsežan prikaz sa Salona arhitkture u Novom Sadu je podsetio na najuspešnije ostvarenje, pa je prvu nagradu za objekat u celini pripala Melaniji i Dariju Marušiću za zgradu „Metals banke“, evropske diskretnosti a raskalašno bogate svetlošću. Nagradu za urbanističku realizaciju zavredio je tim Barnimira Mitrovića, za uspešnu intervenciju i rekonstrukciju pešačke ulice u Bečkereku. Mihajlo Mitrović piše o Eli Nešić, projektantnu luksuznih kuća kao „autoru koja nadvladava birokratske prepreke, neobrazovane moćnike, rentijerske zamke…“, dok je Dragana Garić Muzej Macura u Novom Banovcima prikazala kao „meandar a tek se iznutra shvata da postoje, vešto skriveni, prozorska okna. U osnovi muzej ukazuje na strast za delom Julija Knifera, avangardnog umetnika zagrebačke grupe Gorgona koji je nalazio načina da kroz prave linije i crno- bele kontraste, varirajući motiv meandra, izrazi humor, paradoks, kritiku ondašnjeg jednopartijskog sistema“. Zoltan Vakao, umetnik koji se bavi arhitekturom nizije prikazao je sopstveni projekat Panonske kuće kod Bačkog Brega, dok je Srđan Zorić olimpijski Peking posmatrao okom arhitekte. U Intervju broja, svetski renomiran arhitekta Daniel Libeskind, poznat po broninm muzejima i memorijalnim kompleksina, isiče kako je „u osnovi arhitektura kompleksna i optimistična umetnost“. Ilija Grubići izuzetne fotografije predočavaju most kod Saragose, najnovije remek delo Zahe Hadid, dok Đođe Bajilo donosi novitete sa prestižnog Milanskog salona arhitekture. Slavica Mirović propituje odnos arhitekture, graditeljstva i ekologije a Bojan Tepavčević nastavlja sa upoznavanjem trgova vojvođanskih gradova. Ivan Marković se osvrće na delo Jelisavete Načić, prve žene arhitekte u Srbiji; Slobodan Krnjetin i Vladimir Mrkajić izlažu tezu da će nepečena stabilizovana zemlja, zapravo moderna verzija naboja, biti građevinski materijal budućnosti. Da je odnos naručioca i projektanta oduvek bio delikatan svedoči i reprint teksta Milutina Borisavljevića iz1939. godine. Iskoračivši iz standardnog opusa arhitektonskih časopisa, uredništvo DaNS-a je objavilo tekst o tretiranju prostora u stripovima Franka Milera i Cutomu Nihea i prikaz izložbe Digitalni prostori kojom autor Nina Todorović tematizuje fenomen usamljenosti i odsustva pojedinca unutar grada, pitajući se „da li komuniciramo ili podižemo zidove“. Građevine se na fotkama ove umetnice pojavljuju nenadano, kao sablasan osvajujući svaki kvadrat prostora, poništavajući prisustvo ljudi. Po običaju, na završnim stranicama magazina su prikazi knjiga, izložbi, publikacija u štampanoj formi.