Dejan Ognjanović dobitnik nagrade „Miodrag Bulatović“

Nagradu, o kojoj je odlučivao međunarodni žiri u sastavu prof. dr Gojko Tešić, predsednik žirija, i prof. dr hab. Boguslav Zjelinski, prof. dr Andrea Lešić-Tomas, prof. dr Miranda Levanat-Peričić i doc. dr Tamara Labudović, članovi, dodeljuje se za najbolji roman u kategoriji karnevalske, groteskne i fantastične književnosti.

Nagrada će Ognjanoviću, koga često nazivaju „doktor horora“, biti dodeljena u okviru IV Karnevala romana koji u Nikšiću organizuje Biblioteka „Njegoš“, a koji će ove godine biti održan od 31. maja do 3. juna, pišu Vijesti.me.

Radnja romana dešava se pretežno na jugoistoku Srbije, u Nišu i ruralnoj okolini, gde tokom jesenjih zadušnica mrtvi ustaju iz grobova, počinje vanredno stanje i haos, a haos je u Srbiji, kako je zapisao autor, prirodno stanje.

Roman „Zadušnice“, prema rečima Ognjanovića, ima „najizraženije primese humora“ u njegovom dosadašnjem opusu, koji je „veoma crn, često i morbidan“.

„Roman Zadušnice Dejana Ognjanovića predstavlja inovativnu i originalnu književnu verziju ispisanu na filmskoj matrici popularnih žanrova tzv. zombi apokalipse i survival horora. Iako tema epidemije nemrtvih kao podtekst priziva Romerove filmske priče Noć živih mrtvaca (1968) i Zora živih mrtvaca (1974), ovaj roman nadilazi tu početnu inspiraciju da bi se realizovao kao temeljni obračun s metaforama smrti, čvrsto usidren u političkom životu Srbije u postpandemijskom vremenu, nakon što su okolnosti ‘novog normalnog’ stvorile sve preduslove za osebujni mundus inversus“, zapisala je o nagrađenom delu prof. dr Levanat-Peričić.

„Pod krinkom komičkog horora, sa raskošnim poznavanjem istorije horor podžanrova o zombijima i o vampirima, Dejan Ognjanović je napisao retko britku političku satiru“, smatra prof. dr Andrea Lešić.

„Poput ritualnog smeha, karnevalski smeh u ovom Ognjanovićevom tekstu ostvaruje snažnu i jasnu funkciju – a to je neminovnost obnove. Deformisana i destruktivna zemlja dovedena je do ruba ljudskog ili do vrhunca otuđenosti od ljudskog i kao takva opstati može samo ako se ponovo rodi. Smrt je ono što prethodi rođenju u duhu karnevalske maksime Mihaila Bahtina: ‘Svako rođenje je bremenito smrću, a smrt novim rođenjem’“, zapažanje je doc. dr Tamare Labudović.

„Roman ‘Zadušnice’ deo je šireg trenda promišljanja o krizi zapadne civilizacije i svim tradicionalnim vrednostima koje su se u umetnosti izrazile kasnijim umetničkim pobunama, uglavnom dadaizmom, kao i tradicijom nadrealizma koju su delili Bulatović i Ognjanović. Slogani apologije smrti, ali i negacije smrti, jer ‘smrt ne staje’, ‘smrt je isto što i smrt’, ciklički ritam prirode, gde ništa ne umire – čine stub romanesknog sveta Dejana Ognjanovića“, kaže prof. dr hab. Boguslav Zjelinjski.

„Nesporno, ‘Zadušnice’ su blistav i politički roman savremenosti kao svedočanstvo koje govori o grotesknosti, crnoj fantastici i hororu koji živimo… Važan trenutak novog srpskog romana i nekog novog ‘crnog’ talasa“, mišljenje je Gojka Tešića.

„Uprkos snažnim grotesknim momentima, u izvesnom smislu je ovo moj najcrnji roman, jer opisuje Srbiju kao zemlju mrtvih, zemlju u kojoj je život (skoro) nemoguć. Ukratko, ako tu ima nekog humora on je ponajviše u duhu Tomasa Bernharda i Vilijama Barouza, samo sa malo više zgražavajućih prizora“, naveo je Ognjanović.

Na svom blogu pisac je objasnio da je roman „Zadušnice“ duboko ukorenjen u ovdašnjem ambijentu i mentalitetu i da, onako kako je zamišljen i insceniran, nigde drugde ne bi mogao da se odigra, a dodatnu draž unosi činjenica da se radnja romana odvija u niškom kraju i da obiluje južnjačkim dijalektom.

Pogovor za roman, pod nazivom „Veseli domaći horor“, napisao je Ilija Bakić, pisac i kritičar, koji je naglasio da su „Ognjanovićeve stilske vežbe na temu oživljenih mrtvaca uspele da žanrovske obrasce izdignu iz rutinske ošablonjenosti zahvaljujući visprenim insistiranjem na veselom lokalnom koloritu koji ovim pričama donosi dobrodošlu notu razgaljujuće grotesknosti“.

U knjizi se nalazi i odjavna reč autora o nastanku i inspiraciji za horor roman koji govori, kako je Ognjanović naveo, „o (ne)životu u Srbiji“, a tu je i spisak pretplatnika.

Dejan Ognjanović je pisac, filmski i književni kritičar, prevodilac, esejista. Doktorirao je 2012. na Filozofskom fakultetu u Beogradu s temom „Istorijska poetika horor žanra u anglo-američkoj književnosti“.

Objavio je studije „Faustovski ekran“, „U brdima, horori“, „Studija strave“, „Poetika horora“, „Više od istine: Kadijević o Kadijeviću“, „The Weird World of H.P. Lovecraft“ i „Kult Gula“, četiri romana: „Naživo“, „Zavodnik“, „Prokletije“ i „Zadušnice“, kao i zbirku priča „Divlja kapela“.

Filmske kritike i eseje objavljivao je u vodećim srpskim časopisima, kao i u inostranim magazinima, popularnim knjigama i akademskim zbornicima.

Dejan Ognjanović je stalni saradnik vodećeg svetskog horor magazina „Rue Morgue“ od 2010, a urednik je edicije „Poetika strave“ u Orfelinu od 2015. godine.

Bio je u najužem izboru za vodeću svetsku horor nagradu „Brem Stoker“ 2022. godine, u kategoriji eseja, a za najbolji članak o klasičnom hororu dobio je nagradu „Rondo Hatton“ (2023).