INTERVJU Denis Murić: „Privukla me je tiha unutrašnja borba mog lika u filmu ‘Izlet’“

Zasnovan na istoimenom romanu Miće Popovića iz 1957. godine, „Izlet“ je izrazito autorski film koji kroz simbolično putovanje mladog umetnika ispituje teme slobode, identiteta i nemogućnosti bekstva, od društva, ali i od sebe.

Jednu od uloga u filmu tumači Denis Murić, mladi glumac koji se poslednjih godina sve češće pojavljuje u autorskim i žanrovski nekonvencionalnim projektima. Sa njim smo razgovarali o liku koji igra u „Izletu“, procesu rada, savremenoj domaćoj kinematografiji i ličnim kriterijumima pri izboru uloga.

Kako biste opisali lik koji tumačite u „Izletu“ i šta vas je privuklo toj ulozi?

– Tumačim mladića iz radničke klase koji, iako je još uvek mlad, nosi na sebi tragove teških iskustava. On prolazi kroz događaje koje većina njegovih vršnjaka verovatno nikada neće doživeti, i to ga čini izrazito slojevitim i suptilnim likom. Privukla me je upravo ta njegova unutrašnja borba.

Važan motiv bila mi je i saradnja sa Nenadom Pavlovićem. Kroz brojne prethodne projekte sretali smo se dok je radio kao kasting direktor i kroz te susrete razvili profesionalno, ali i prijateljsko poverenje. Na neki način bilo je prirodno da se pojavi želja da sarađujemo i na ovom projektu.

Da li je postojala neka specifična priprema za ovu ulogu, fizička, emotivna ili istraživačka?

– Priprema je pre svega bila zasnovana na radu sa scenarijem i na saradnji sa rediteljem. Najviše smo se bavili razumevanjem situacija i odnosa kroz koje lik prolazi, tako da je fokus bio na istraživanju kroz tekst i razgovor.
Nije postojala posebna fizička priprema, niti neka izdvojena emotivna metoda. Svaka uloga nosi svoju specifičnost, a ovde je ključ bio upravo u suptilnosti i nijansama.

Deluje da poslednjih godina birate izrazito autorske projekte. Koliko vam je to važno?

– Ne bih rekao da to radim svesno ili planski, ali mi je drago ako tako deluje. Projekte biram intuitivno, prema prvom osećaju koji imam kada ih upoznam i prema tome da li sebe mogu da zamislim kao deo tog sveta. To mi je najvažniji kriterijum.

Kako vidite današnji trenutak u srpskoj kinematografiji, posebno kada je reč o filmovima koji izlaze iz standardnih žanrovskih okvira?

– Sve češće se pojavljuju filmovi koji istražuju drugačije forme, kombinuju žanrove i pomeraju granice u pripovedanju i estetici. Mislim da je to važno, jer publika danas traži nešto novo i autentično. Takvi projekti pokazuju da imamo reditelje i glumce koji su spremni da eksperimentišu i preuzmu rizik.

Kako se nosite sa pritiskom da balansirate između komercijalnih uloga i umetničkih projekata?

– Trudim se da uvek ostanem veran sebi i svom osećaju za ulogu. Komercijalni i umetnički projekti nose različite izazove, ali mi je važno da svaku ulogu mogu da igram iskreno. Balans pronalazim kroz pažljiv izbor i kroz pokušaj da u svakoj ulozi pronađem nešto što mi lično znači.

„Izlet“ je, svakako, drugačiji film od većine na koje smo navikli. Verujem da će upravo zbog toga privući publiku. Posebna pažnja posvećena je slici, priči i likovima, ali i sitnim detaljima koji omogućavaju gledaocima da se poistovete. Mislim da svaki gledalac može pronaći svoj ugao i svoju priču u ovom filmu, i da će ga doživeti na ličan način.