Deset godina bez Vlade Divljana: Sećanje na umetnika koji je spojio nežnost i ironiju

Koncert organizovan na incijativu njegove supruge Dine okupio je kolege, prijatelje i poštovaoce.

Veče je otvorio lično slavljenik pesmom „Ljubavi“, uz video tokom koga su se smenjivale crno-bele i kolor fotografije iz Vladinog života — one sa kolegama, prijateljima, ali i lične, sa suprugom i sinovima.

Na samom početku, Zdenko Kolar je u ime benda posvetio nastup i Goranki Matić (1949–2025), fotografkinji čiji su radovi činili okosnicu vizuelnog segmenta večeri i čiji je objektiv decenijama beležio duh jedne epohe, u znak zahvalnosti i sećanja, nakon njenog odlaska početkom januara.

Pod imenom Nevladina organizacija nastupili su Vladini dugogodišnji prijatelji i saradnici: Zdenko Kolar, Aleksandar Šandorov, Boris Bunjac, Marko Milivojević, Damijan Dašić i Marko Ćalić – muzičari različitih generacija koje je ujedinila bliska saradnja sa Divljanom i zajedničko poštovanje prema njemu i njegovom muzičkom nasleđu.

Nizali su se hitovi „Retko te viđam sa devojkama“, „I uvek kad se“, „Jedina“, „Radostan dan“ i „Najlepša“ sve dok se momcima na sceni nisu pridružili Zoran Zarubica i Luka Racić iz benda Buč Kesidi, te su zajedno izveli veliki hit grupe Idoli „Dok dobuje kiša“ i pesmu „Vodim te na more“ koju je Divljan snimio s bendom Ljetno kino.

Usledile su pesme „Patuljci“ s albuma „Tajni život A. P. Šandorova“ i „Znaš da neću da pobegnem“ s albuma „Šest dana juna“, a zatim i hitovi „Vreme je“, „Plastika“, „Vetar i zastave“, da bi se, neposredno pre izvođenja Vladine omiljene pesme „Rusija“, iz publike začulo jedno „pumpaj!“ koje je sa bine dočekano kao „u pravi čas“ i salom su se prolomili uvodni taktovi i „Bakićeva ulica koja je tek zaspala“.

Kasnije u toku večeri, kada se povik ponovio, s bine je stigao odgovor: „Neće valjda neko da spušta tenzije?“ — što je izazvalo gromoglasan aplauz.

„Nastavljamo da pumpamo“, bio je odgovor.

Drugi gost večeri bio je Srđan Gojković Gile iz Električnog orgazma, koji je izveo dve pesme nastale u saradnji s Divljanom – „Pruža“ i „Spavaj anđele moj“ (sa albuma iz 1991. koji su snimili Vlada, Gile, Piko i Švaba), kao i pesmu Idola „Ona zna“ iz 1985. godine.

Veče se nastavilo uz numere „Nebeska tema“, „Sve što hoću da znam“, „Poslednji dani“, „Kenozoik“…, a zvanični deo koncerta zatvoren je pesmom „Malena“, posle čega su usledila dva bisa.

Tokom prvog je publika stojeći pevala uglas s bendom „Zašto su danas devojke ljute“, „Gde si sad cica maco“, „Hajde, sanjaj me, sanjaj“ i „Maljčiki“, dok je veče zaključeno drugim bisom uz „Devojko mala“ i „Sve laži sveta“ koju je otpevao Divljan putem video snimka.

Zbog velikog interesovanja, zakazan je i drugi koncert u nedelju, 11. maja, jer su se karte za prvi termin brzo rasprodale.

Tokom nastupa, najavljen je i dokumentarni film „Iza osmeha“, sastavljen od autentičnih video zapisa koje je Vlada snimao svojom kamerom.

Premijera na festivalu Beldocs 23. maja, uz reprizu 25. maja.

Odavno nisam bila na koncertu na kome je sa bine toliko prštalo od pozitivne energije – emitovali su je Vladini prijatelji, mahom njegovi vršnjaci, ali i mladi koji nastavljaju njegovim stopama.

Beograd kakav se sistematski briše, što sa lica zemlje, što iz sećanja, izronio je sinoć na kratko. Bilo je to veče sećanja na umetnika koji je znao da spoji nežnost i ironiju, Beograd i svet, tišinu i zvuk.

U publici je bio otac s devojčicom od nekih desetak godina koja je pevala sve pesme redom.

I verujem da je Vlada tamo negde bio zadovoljan (bez zamerki na uvežbanost benda), što je na svoj rođendan, kao i obično, okupio neke drage ljude.

Hvala ti, Vlado, za sve što si nam pružio.

Ima nade.