Reditelji iz raznih zemalja su pokušali da dramu i traumu zatočeništva predstave na ovogodišnjem Berlinalu, mada nisu svi naišli na publiku koja je spremna da se upusti u ovu tešku temu. Od kidnapovanja do političke represije, od kraljice zatočene u svojoj palati pa do osuđenika na smrt, priča o ljudskom ponašanju kada im je uskraćena sloboda je dominirala dosadašnjom smotrom.
U glavnoj konkurenciji, italijanska doku-drama „Cezar mora da umre“, snimljena je unutar zatvora, a priča prati „mafioze“ (presude od 14 godina zatvora do doživotne robije) koji pripremaju Šekspirovog „Julija Cezara“, i to im s jedne strane pomaže, a sa druge ih podseća šta sve propuštaju kada bi bili na slobodi. Van takmičarske konkurencije prikazana je „Smrtna kazna“ Vernera Hercoga, o zatvorenicima u SAD koji očekuju izvršenje smrtne kazne. Francuski reditelj Frederik Vido je bio inspirisan pravom otmicom – austrijske školarke Nataše Kampuš, pa je na osnovu te priče napravio svoj film „Dolazak kući“. I njegova glavna junakinja je zatočena osam godina u podrumu, odakle uspeva da pobegne, ali reditelj Vido nije želeo da istražuje stvarni slučaj već da se stvori „kompletnu fikciju“ i da se fokusira na odnos otmičara i žrtve. I filipinski reditelj Briljante Mendoza je bio inspirisan stvarnom pričom u filmu „Zarobljeni“ – bazirana je na kidnapovanju 2001. godine, kada je militantna grupa Abu Sajefa otela grupu stranca, i držala ih u džungli godinu dana.
„Zbogom moja kraljice“, koji je otvorio festival, govori o Mariji Antoaneti koja se nalazi u Versaju dok oko nje bukti Francuska revolucija. „Barbara“ Kristijana Pecolda priča o komunističkoj Istočnoj Nemačkoj i glavnoj junakinji kojoj je zabranjeno da putuje iz Berlina u provinciju, zato što je zatražila da se preseli u Zapadnu Nemačku. Na sličan način film „Meteora“ istražuje konflikt između sloboda pojedinaca i širih zabrana u priči o grčkom svešteniku i ruskoj monahinji i izboru između želja tela i njihove vere.
Na polovini Berlinala, sa prikazanih devet od ukupno 18 takmičarski ostvarenja u glavnoj konkurenciji, ocene kritičara su – prosečne. Jedini film koji je, za sada, miljenik kritike i glavni favorit za Zlatnog medveda je domaći predstavnik „Barbara“. Poslednji put film iz Nemačke pobedio je 2004. godine. Bio je to „Glavom kroz zid“ Fatiha Akina. Ipak, procene o tome kome će žiri dodeliti nagradu su uvek bile nezahvalne, pa će tako najverovatnije biti i ovaj put. Odluka žirija, kojim predsedava britanski režiser Majk Li, biće poznata 18. februara.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
