Donald Tramp ostavlja trajni pečat na najpoznatijoj znamenitosti

„Pitao sam: ‘Koliko će mi trebati?’ ‘Gospodine, možete početi večeras, ne treba vam odobrenje’, rekao je Tramp 15. oktobra, opisujući razgovor koji je vodio o projektu. ‘Rekao sam: Sigurno se šalite.’ Rekli su: ‘Gospodine, ovo je Bela kuća, vi ste predsednik Sjedinjenih Država, možete raditi šta god želite.’“

Nekoliko dana kasnije, ekipe za rušenje buldožerima su sravnile istočno krilo Bele kuće, svodeći decenije istorije jedne od najpoznatijih znamenitosti zemlje na gomilu ruševina i izazivajući ogorčenje istoričara, konzervatora, demokrata i javnosti.

Tramp je dobio šta je hteo: novi početak za svoju plesnu dvoranu vrednu 300 miliona dolara. Bila je to akcija koja je, u fizičkom obliku, simbolizovala predsedništvo obeleženo rušenjem nacionalnih normi, međunarodnih institucija i samog svetskog poretka.

Istoričari: „Mentalitet investitora, a ne čuvara poverenja“

Istoričari, uglavnom zgroženi tim potezom, videli su u njemu razmišljanje investitora na delu, a ne čuvara svetog poverenja.
„Mislim da je ovo opet mentalitet investitora koji gradi nešto veliko na čemu je njegovo ime i po čemu ga svi pamte. Trampov toranj“, rekao je Džeremi Suri, istoričar Univerziteta u Teksasu. „On gradi toranj za sebe. Ova plesna dvorana je toranj.“

Doista, sam Tramp, na večeri sa čelnicima Epla, Amazona, Lokid Martina i Meta Platformse, koji su, prema Beloj kući, obećali da će pomoći u finansiranju projekta, divio se prilici koju mu dvorana pruža.
„To je uzbudljivo za osobu u nekretninama, jer više nikada nećete dobiti ovakvu lokaciju“, rekao je.

Ime koje ostaje

Kao poslovni čovek, Tramp je stavljao svoje ime na zgrade, odreske i kravate. Njegova sekretarka za štampu Karolin Levit rekla je u četvrtak da će i plesna dvorana dobiti ime, ali je odbila da otkrije kako će se zvati.

Tramp je novinarima u petak uveče rekao da je ne planira nazvati po sebi, ali građevina od 8.361 kvadratnog metra zauvek će biti povezana s njim.
„Svi će gledati i sada će videti građevinu koja zasenjuje izvršnu rezidenciju, a ta građevina nosi ime jednog čoveka“, rekao je Edvard Lengel, bivši glavni istoričar u Istorijskoj asocijaciji Bele kuće. „Verujem da je to namera.“

Preoblikovanje Bele kuće i glavnog grada

Mnogo pre nego što je projekat plesne dvorane postao stvarnost, Tramp je ostavio svoj trag u Beloj kući zlatnim ukrasima u Ovalnom kabinetu, popločanim ružičnjakom koji podseća na njegov klub Mar-a-Lago na Floridi, sopstvenim portretima po celom kompleksu i ogromnim američkim zastavama na novim jarbolima na severnom i južnom travnjaku.

Republikanski predsednik takođe nastoji da preoblikuje Vašington, D.C., preuzimanjem kontrole nad Kenedi centrom i planiranjem spomenika u stilu Slavoluka pobede kako bi proslavio 250. godišnjicu Sjedinjenih Država 2026. godine.

Tejlor Budović, bivši viši savetnik predsednika, rekao je da je Tramp „najveći graditelj“ nacije sa vizijom za Belu kuću i šire.
„Predsednik je vizionar, bilo da je reč o politici, poslu ili životu. Sposoban je da vidi stvari ne samo onakvima kakve jesu, već i onakvima kakve bi mogle biti“, rekao je. „Ovo je samo još jedan divan primer kako je Tramp – Tramp.“

Kritike i opravdanja: „Malo javnih objava i konsultacija“

Trampov tim i njegovi saveznici odbacili su kritike projekta plesne dvorane kao „proizvedeni skandal“.
„Sve su njegove nekretnine prve klase. I ne štedi troškove, ima oko za to. Ovo će biti prelep dodatak“, rekao je Armand Grosman, investitor u nekretnine sa Floride koji je radio za Trampa četiri godine. „Dugo će biti tu, uživaće u njoj mnoge generacije.“

Predsednik sledi svoj prepoznatljiv stil i verovanje u široku izvršnu moć u ostvarivanju projekta. Za razliku od ranijih obnova koje je finansirao i odobravao Kongres, ovu će platiti privatni donatori, čime se smanjuju ograničenja nadzora.

I dok Bela kuća tvrdi da planira da podnese nacrte za plesnu dvoranu Komisiji za planiranje glavnog grada, to telo, kako kaže, nadzire samo izgradnju, a ne rušenje.
„Mislim da je vrlo jasno da je administracija proučila te slabosti i, s mnogo većom pažnjom nego što to otkrivaju, zatim vrlo nemilosrdno iskoristila te slabosti“, rekao je Lengel.

Zvaničnici Bele kuće i sam Tramp tvrde da su bili transparentni u vezi sa radovima, pokazujući slike predložene dvorane i otvoreno govoreći o svojim namerama. Međutim, nisu uspeli da imenuju nijedno telo koje bi bilo ovlašćeno da nadzire rušenje – što je postalo prikladna metafora za Trampov širi uticaj na upravljanje saveznim nekretninama.

Istoričarka Elen Ficpatrik zaključila je: „To je svakako u skladu sa vrlo širokim pogledom predsednika Trampa na izvršnu vlast, koja zahteva malo javnog otkrivanja, konsultacija ili objašnjenja pre tako dramatičnog događaja,“piše Index. hr