Dragan Mićanović: Kada je Nušić preminuo NP je bilo oblepljeno crnom trakom, a danas glumcima ne daju da uđu u svoje pozorište

Nušić je napisao „Narodnog poslanika“ 1883, premijerno je prvi put izveden oktobra 1896, gotovo deset godina kasnije, i zbog podsmevanja društvenim i političkim prilikama, na štampano izdanje ova komedija je čekala 40 godina- prvi put je objavljena 1924.

Radnja se događa pred izbore za poslanike u parlamentu, a Nušić u ovoj priči komično i satirično osvetljava lažni parlamentarizam pod dinastijom Obrenovića, političku nepismenost naroda, izbornu korupciju, palanački mentalitet, primitivnost i društvenu atmsferu…

Kako je istaknuto na današnjoj konferenciji za novinare u JDP, likovi i događaji mogu da se smeste u svako vreme, pa i ovo današnje, a
pored reditelja Vita Taufera i dramaturškinje i saradnice na tekstu Vesne Radovanović, „Narodnog poslanika“ naših dana predstavio je i deo glumačke ekipe:

Dragan Mićanović koga ćemo videti u liku glavnog junaka, bogatog priprostog trgovca Jevrema Prokića, Sloboda Mićalović koja igra njegovu ženu Pavku, Srđan Timarov, Miodrag Dragičević, Goran Šušljik, Marta Bogosavljević, Zoran Cvijanović, Lazar Đukić i Lazar Nikolić. U ekipi su i Nataša Ninković, Aleksandar Đurica i Branko Vidaković, ali oni juče nisu bili prisutni.

Prema rečima Vita Taufera, koji se „Narodnim poslanikom“ vratio u JDP posle hit predstave „Edip“ koja je jedna od najpopularnijih na ovoj sceni i na gostovanjima, Nušić je izabran po dogovoru sa kućom, ali i njegovom željom:

– Vidimo kako demokratija propada i u Evropi, ne samo u ovom našem regionu, a pozorište treba da nas „udara“ po glavi, da ukazuje i da postavlja društvena pitanja ako je pravo pozorište, a ne da se bavi samim sobom – rekao je slovenački reditelj.

– Nušić je vrlo aktuelan, iako je „Narodi poslanik“ napisana krajem devetnaestog veka, njegovi likovi i događaji oslikavaju današnje malograđane željne vlasti. I svako od njih ima svoj razlog -, neko želi poziciju zbog društvenog prestiža, nekome je samo novac u glavi, neko je gladan moći… U trci za vlašću nema pozitivnih likova, svi redom su negativci koji vlast žele sebe radi, a ne države radi ili naroda radi.

Na pitanje Danasa koliko su u ovoj predstavi „izoštrene“ društvene prilike i Nušićevi likovi u odnosu na trenutne događaje kod nas, a i u evropskom kontekstu, s obzirom na to pisac prema svojim junacima, bez obzira koliko su negativni ipak pokazuje jednu blagost, Taufer kaže:

– Čim sam pročitao Nušića rekao sam da to nije neka pučka komedija, i hajmo pokušati da čitamo kao da je to pisao Molijer i Čehov. Dakle, jedan sličan odmak prema svetu, prema ljudskim manama i glupostima, i likovi su dobili mnogo veću uverljivost, težinu, životnost, dramatičnost, pa, na kraju krajeva – i komičnost. I svakako je ovaj „Narodni poslanik“ kritičniji, oštriji, njegovi junaci su živi, to su ljudi koje prepoznajemo svuda, na javnoj sceni, na ulici, u vlasti, među nama.

Nismo pravili figure ili karikature koje su psihološki pojednostvljene, nego ljude koji rade to što rade. Relevantnost komada, ovde i sada, bolno je očigledna, i bilo bi je teško sakriti, sve i da se hoće. Ali za mene, jer praktično živim ovde u Srbiji samo dok radim predstavu, važna je i ta univerzalna dimenzija, koja kod Nušića nikako ne apstrahuje konkretnu aktuelnost, ne samo ovde ili u mojoj državi nego i u svemu što danas gledamo u gotovo svim parlamentarnim demokratijama – objasnio je Taufer.

Za Dragana Mićanovića, dva i po meseca rada na predstavi, kako je izjavio, bila su kao terapija od onoga što sada živimo u Srbiji.

– Volim pozorište između ostalog i zbog toga što nam pruža svakojaku slobodu, ne samo mentalnu, nego u svakom smislu. Pobeći od surove realnosti koju živimo u našoj zemlji i raditi sa svojim kolegama, maštati i stvarati jedan svet koji nam je Nušić postavio pre mnogo, mnogo godina, za mene je bilo kao lek.

Trudili smo se zaista i još uvek se trudimo da budemo dostojni pozorišnih potomci velikog pisca. A kad je Nušić ovo pisao bio je jako mlad i znao je u kakvoj zemlji živi, i jako je patio zbog toga, a boga mi i platio. Njega su i zatvarali, i našao sam šta su zapisali o Nušiću: „Ovog mladog čoveka poganog jezika, još poganijeg pera, teraćemo u Požarevac u zatvor, to će mu dobro doći da se malo rashladi“ – podsetio je Mićanović.

– A danas vidite, mi smo u jednoj abnormalnoj realnosti, vidite mlade ljude koje zatvaraju, koji beže iz ove zemlje i kojima se sudi u odsustvu, slušate neke ludosti i čini vam se da se to ne dešava u našoj Srbiji, da je to nemoguće, a ipak je naša realnost. I onda kažete: pa dokle ovako? I onda je teatar meni lek, a Nušić je opasan, o njega može da se oklizne vrlo, da li smo se mi okliznuli, da li ćemo se okliznuti, ili će nas poneti da pređemo rampu neke nove dmenzije, videćemo – rekao je prvak JDP-a, dodajući da jedva čeka susret sa publikom.

– Kada je Nušić preminuo Narodno pozorište je bilo oblepljeno crnom trakom. Danas uprava Narodnog pozorišta glumcima ne dozvoljava da uđu u pozorište, situacija nije normalna, Narodno je napadnuto sa svih strana, napadnuto od onih koji treba da ga neguju kao malao vode na dlanu, za buduće generacije, za misli slobode, pravde, pravičnosti, za najveće vrednosti koje treba da ima jedan narod i jedno društvo – istakao je Mićanović.

I Sloboda Mićalović, i svi glumci prisutni na jučerašnjoj konferenciji, istakli su situaciju u Narodnom pozorištu, borbu svojih kolega i sve ono zastrašujuće što nam se dešava i što živimo, posebno poslednjih godinu dana.

U autorskoj ekipi „Narodnog poslanika“ su i scenograf Lazar Bodroža, kostimografkinja Suna Kažić, kompozitor Šimun Matišić, a scenski govor je oblikovala Ljiljana Mrkić Popović. Autori pesme “Živote moj” koju ćemo čuti u predstavi su kompozitor Zoran Simjanović, tekstopisac Danilo Živković, aranžer Svetomir Šešić, a izvode ih muzičari: Marko Matić (harmonika), Alan Bošnjak (trombon).

Reprize premijere zakazane su 18, 24. i 25. decembra.

Negativaca koji grabe i trče za vlašću

Kako je zapisao Vito Taufer, „Narodnog poslanika” je pisao mlad i buntovan devetnaestogodišnjak.

„Znamo kako bezobrazno i oštro je bilo pero tog vašeg mladeg genija, koji je nedugo nakon što je napisao „Narodnog poslanika” zbog pesme u kojoj se ljuti na vlast dve godine proveo u zatvoru. Ali Nušić je naš savremenik, jer se od Nušićevog vremena pa do danas očito ništa nije promenilo. Iako pisano pre sto pedeset godina, sve je to i danas vrlo zabavno i komično, a hteli mi to ili ne — ispod komičnosti nezaustavljivo i bezobrazno plamti kritika i slika negativaca koji grabe i trče za vlašću, ne radi brige za državu i narod, nego sebe radi.

U teatru, bez obzira koju epohu označavaju kostimi i scena, to što gledamo na sceni uvek se dešava Ovde i Sada, pa smo direktno u takav kontekst stavili i ovu predstavu. Kako se čitav ovaj naš globalno urbanizovani svet pretvara u jedno veliko selo, mogli smo naše likove smestiti u takav jedan urbanizovaniji i univerzalniji ambijent. Kod genijalnog pisca kakav je Nušić, univerzalnost govori kroz najveću i društvenu, političku, pa i scensku, umetničku konkretnost.

Nušić, kao svi vrhunski dramski pisci, bio to Molijer ili Dušan Kovačević, vode svoje junake i njihove sudbine po ivici između tragike i komike. Putem takvog pomaka likovi su dobili mnogo veću uverljivost, težinu, životnost, dramatičnost, pa, na kraju krajeva — i komičnost“.