Dragan Velikić, 54. laureat Ninove nagrade

„Ruski prozor“ Dragana Velikića (Stubovi kulture) najbolji je roman na srpskom jeziku objavljen u protekloj godini, saopštio je juče predsednik Ninovog žirija kritike, Milan Vlajčić. Reč je o knjizi koja „pripada magistralnom toku naše novije književnosti koja dotiče sudbinsku temu stranstvovanja, dobrovoljnog izgnanstva u najgorim godinama srpskog društva krajem devedesetioh godina prošlog veka“, navodi se u obrazloženju. „To je roman koji u širokom luku obuhvata mnoge sudbine sa ovih prostora tada zaraćenih prostora nudeći jednu široku, rapsodičnu sliku onog što se mnogima događalo. Velikićev roman ispisan je sugestivnim rukopisom, unoseći dramaturgiju mnogostrukih ogledala u romaneskni oblik koji je sam pisac nazvao romanom omnibusom“.

Svi dobitnici Ninove nagrade

Ninova nagrada kritike za roman godine: Dobrica Ćosić, dvostruki laureat („Koreni“, 1954); Mirko Božić („Neisplakani“, 1955); Oskar Davičo, trostruki laureat („Beton i svici“, 1956); Aleksandar Vučo („Mrtve javke“, 1957); Branko Ćopić („Ne tuguj, bronzana stražo“, 1958); Nagrada nije dodeljena (1959); Radomir Konstatinović („Izlazak“, 1960); Dobrica Ćosić („Deobe“, 1961); Miroslav Krleža („Zastave“, 1962); Oskar Davičo („Gladi“, 1963); Oskar Davičo („Tajne“, 1964); Ranko Marinković („Kiklop“, 1965); Meša Selimović („Derviš i smrt“, 1966); Erih Koš („Mreža“, 1967); Slobodan Novak („Mirisi, zlato, tamjan“, 1968); Bora Ćosić („Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji“, 1969); Borislav Pekić („Hodočašće Arsenija Njegovana“, 1970); Miloš Crnjanski („Roman o Londonu“, 1971); Danilo Kiš („Peščanik“, 1972, vratio 1973); Mihailo Lalić („Ratna sreća“, 1973); Jure Franičević Pločar („Vir“, 1974); Miodrag Bulatović („Ljudi sa četiri prsta“, 1975); Aleksandar Tišma („Upotreba čoveka“, 1976); Petko Vojnić Purčar („Dom sve dalji“, 1977); Mirko Kovač („Vrata od utrobe“, 1978); Pavle Ugrinov („Zadat život“, 1979); Slobodan Selenić („Prijatelji“, 1980); Pavao Pavličić („Večernji akt“, 1981); Antonije Isaković („Tren 2“, 1982); Dragoslav Mihailović („Čizmaši“, 1983); Milorad Pavić („Hazarski rečnik“, 1984); Živojin Pavlović, dvostruki laureat („Zid smrti“, 1985); Vidosav Stevanović („Testament“, 1986); Voja Čolanović („Zebnja na rasklapanje“; 1987); Dubravka Ugrešić („Forsiranje romana reke“, 1988); Vojislav Lubarda („Vaznesenje“, 1989); Miroslav Josić Višnjić („Odbrana i propast Bodroga u sedam burnih godišnjih doba“, 1990); Milisav Savić („Hleb i strah“, 1991); Živojin Pavlović („Lapot“, 1992); Radoslav Petković („Sudbina i komentari“, 1993); Vladimir Arsenijević („U potpalublju“, 1994); Svetlana Velmar Janković („Bezdno“, 1995); David Albahari („Mamac“, 1996); Milovan Danojlić („Oslobodioci i izdajnici“, 1997); Danilo Nikolić („Fajront u Grgetegu“, 1998); Maksimilijan Erenrajh Ostojić („Karakteristika“, 1999); Goran Petrović („Sitničarnica ’Kod srećne ruke’“, 2000); Zoran Ćirić („Hobo“, 2001); Mladen Markov („Ukop oca“, 2002); Vladan Matijević („Pisac izdaleka“, 2003); Vladimir Tasić („Kiša i hartija“, 2004); Miro Vuksanović („Semolj zemlja“, 2005); Svetislav Basara („Uspon i pad Parkinsonove bolesti“, 2006); Dragan Velikić („Ruski prozor“), 2007).

Vlajčić je dodao i da je odluka doneta većinom glasova – osim njega, glas za „Ruski prozor“ dali su i Slobodan Vladušić i Aleksandar Jovanović, dok je za roman „Poljubac“ (Narodna knjiga) Gordane Ćirjanić, glasali Milo Lompar i Stevan Tontić. U užem izboru, našli su se još i „Feliks“ Vladimira Kecmanovića (Via print) i „PH roman“ Draška Miletića (Dereta). Kometarišući rad Ninovog žirija kritike, Milan Vlajčić je istakao da je pred članove stiglo 107 romana iz prošlogodišnje produkcije, od čega pedetsetak samo u poslednjih mesec dana.
Predsednik žirija obavestio je dobitnika, inače ambasadora Srbije u Beču, koji će prisustvovati svečanom uručenju nagrade 24. januara u Predsedništvu Srbije. Novi sponzor Ninove nagrade je kompanija Karneks iz Vrbasa.