Dve knjige o zmajčiću – u poseti i u vrtiću: O lepom ponašnju ili zašto su zmajevi toliko privlačni

U Velikoj Britaniji ovaj „zmajček“ serijal, čijih je svih pet knjiga objavljeno od 2019. do 2024, uključujući i epizode kad zmajčić upozna bebu, slavi Božić i kad je bolestan, preporučuje se kao „savršen način za odrasle da razgovaraju o lepom ponašanju svih svojih malih zmajeva“.

Pravila lepog ponašanja

Već iz toga je jasno da je glavni junak mali zmaj koji treba da savlada pravila lepog ponašanja u različitim situacijama.
U ovim vaspitnim temama nema grdnje, prenje i strogih reči. Sve je nežna rima, zabava i pouka, kroz koje se na poetski i pedagoški način ukazuje na neprihvaljivo ponašanje. Čak i kad u nastašlucima preti da nadvlada vatrena priroda glavnog junaka, tu je duhovita pesnička formula koja negira svaku mogućnost nedoličnog zmajskog ponašanja – „O, ne! Ma kakvi! Zmajevi nisu takvi“!
Primer: „Kad ti zmajčić u goste dođe da l’ to bez rike može da prođe? O, ne! Ma kakvi! Zmajevi nisu takvi!“

Tim lekcijama lepog ponašanja, koje nisu beskorisne ni za mnoge odrasle, uključujući i roditelje, pa i njihove roditelje, treba dodati neodoljive ilustracije zmajčeka dok se sprema za vrtić, kako u njemu provodi vreme, igra se sa prijateljima, kao i kako se vlada za stolom, pri kupanju, pranju zuba i pripremi za spavanje.

Neodoljivo ljupka ili, kako su to britanski izdavači sročili: „Savršena knjiga za svakog malog zmaja ili dete koje se sprema za polazak u školu ili vrtić“. Ovaj zabavni i duhoviti serijal Keril Hart samo je jedna od potvrda da u savremenoj dečijoj književnosti postoji fenomen zmajeva, koji se samo u novijoj produkciji Kreativnog centra pojavljuju u različitim varijantama – od ovog zmajčića sa lepim manirima Karil Hart do Zoga Džulije Donadson, čija dela u ovoj izdavačkoj kući sa engleskog takođe prevodi Dejan Begović.

– Zmajevi su oduvek privlačni, a u našoj tradiciji oni su pozitivni likovi, zaštitnici, često preci čuvenih junaka, pa je moguće da i to donekle utiče na popularnost priča sa zmajevima kao zastupnicima dečjeg karaktera. U slikovnicama Karil Hart zmajčić je uzor detetu – dete prati zmajčićevo ponašanje jer je on posebno energičan, razigran, ali i željan druženja i spreman na saradnju s drugima, te je sličan detetu. Na ilustracijama je zmajčić detetove veličine, pa je detetu interesantno da posmatra kako se on uklapa u vrtićku sredinu. Dete zapravo pomoću ovih slikovnica može da razume svog moćnog “unutrašnjeg zmajčića’ i da ga nauči tome da bude odgovoran, ali i da je potreban i prihvaćen čak i ako nekad ‘samodisciplina’ popusti. Kod Džulije Donaldson, opet, čitamo priču o kombinaciji natprosečnih sposobnosti i veština koje zmaj poseduje, a kojima mora nekako da ovlada. To je proces kroz koji svako dete prolazi i s kojim može nesvesno da se identifikuje – objašnjava za Danas Maša Tomanović, urednik u Kreativnom centru, zašto su današnjem izdavaštvu za decu zmajevi toliko popularni.

Zmajevi, fantastična bića

Jedno od mogućih objašnjenja dala je i italijanska književnica za decu Tea Orsi, čuje je „Legende o zmajevima“ sa ilustracijama Ane Lang 2023. objavila izdavačka kuća Laguna. „Mudri pomoćnici bogova i boginja, neprijatelji heroja i vitezova, zaštitnici prirode ili magična, britka čudovišta – zmajevi su fantastična bića iz brojnih mitova i legendi. Od severnoevropskih do kineskih i japanskih bajki, pustolovine ovih čudesnih stvorenja nas oduvek opčinjavaju… Iako se pojavljuju u legendama širom sveta, različite kulture drugačije ih zamišljaju, prikazuju i daju im različita simbolična značenja“, smatra Tea Orsi koja nije odolela ovim čudesnim bićima, baš kao ni njena britanska književnica Karil Hart.

Ona živi u Šefildu i za sebe kaže da je „pisac za decu sa punim radnim vremenom“, koji stiže i da vodi kreativne radionice u školama, bibliotekama i na festivalima. Prvu knjigu napisala je u 32. godini kad je rodila prvu kći, podstaknuta „čitanjem mnogih fantastičnih slikovnica iz lokalne biblioteke. Sada iza sebe ima više od 55 naslova, uključujući knjige za bebe, slikovnice, romane za mlade, publicistiku.

„Ko želi da piše za decu, moj savet je da postavi visoke standarde. To je konkurentni svet, tako da knjiga mora biti jednako dobra kao i najbolje objavljene knjige na tržištu. Moj cilj je da napišem najmanje stotinu knjiga. Veoma sam zahvalna divnim ilustratorima sa kojima radim. Moje knjige ne bi bile ništa bez njih! Veoma sam srećna i što sarađujem sa nekim fantastičnim izdavačima, kompanijama, dobrotvornim organizacijama, univerzitetima i drugim organizacijama na kreativnim projektima, uređivanju i obuci za pismenost“, kaže Karil Hart, poznata po serijalima i knjigama „Princeza i…“, „Safari Stolit“, „Kako uzgajati dinosaurusa“. Rozalind Berdšo živi u Jorku i poznata je kao ilustrator bestselera „Kad zmaj dođe da ostane“ i „Vidim mesec“.

Domaće tumačenje

„Zmajevi se često brkaju sa aždajama i pri tom im se čini velika nepravda, jer su dobri i pomažu ljudima u svim mogućim nevoljama, čak se bore sa aždajama i alama koje donose nevreme. Zmaj može da donese štetu samo ako se zaljubi u neku devojku ili ženu pa ostane duže u mestu: tada nastaje suša, tako da ljudu moraju da lepo zamole zmaja da ode i više se ne vraća. Čim zmaj ode, pada kiša, prestaje suša. Zmaj se u pričama javlja u tri oblika: kao neodređeno biće oko kog blista svetlost, pa liči na meteor koji leti po nebu; kao krilata zmija ili kao čovek velike snage… Po nekim predanjima, zmajevi mogu budu i žene, one rađaju zmajeve koje narod poštuje i čuva, jer selo koje ima svog zmaja zaštićeno je od mnogih zala“, ovako u Enciklopediji svakodnevnih verovanja i običaja“ „Šta je šta“ Miladin Ševarlić i Miodrag Zupanc daju domaće tumačenje o zmajevima.