Efekti podsticajnih mera daleko širi od same filmske produkcije

One jesu kao model nastale svuda u svetu kao mehanizam za privlačenje inostranih filmova, ali su jednako dostupne i domaćim investitorima, što se vidi iz podataka za 2020. godinu u kojoj je 25 odsto ukupnog budžeta povučeno od domaćih firmi kao krajnjih korisnika – objašnjava za Danas Milica Božanić, izvršna direktorka Srpske filmske asocijacije, šta znači Uredba o podsticajima za investitore da u Srbiji proizvode audiovizuelna dela koju je prošle nedelje usvojila Vlada Srbije.

Razumljivijim jezikom rečeno, na ovaj način onima koji u Srbiji prave filmove, serije, reklame, koristeći ovdašnje resurse i upošljavajući domaći kadar, država Srbija vraćaće 25 (ili 30, ako je budžet projekta veći od pet miliona evra) odsto od uloženih sredstava, bez obzira na to da li su u pitanju inostrani ili domaći projekti.

– Kao i u svim zemljama koje imaju ovakav program to praktično znači da će investitor, koji potroši u Srbiji novac na angažovanje filmskih radnika, studija, opreme, lokacija, noćenja u hotelima, nabavke rekvizite, izgradnje scenografije, angažovanja statista, firmi za transport i svega što je neophodno da realizuje film, TV seriju ili reklamu, ili uradi postprodukciju snimljenog materijala, da dobije nazad 25 odsto iznosa koji je potrošio. Ovo je model koji postoji u 97 zemalja širom planete – ističe Božanić plastično opisujući kako se pomenuta Uredba sprovodi.

Ona navodi da su efekti mera za podsticaj u filmskoj industriji povećana zaposlenost ljudi iz ove, ali i mnogih drugih umetničkih oblasti, prihod od 3,5 miliona evra samo od noćenja u hotelima za četiri godine, ulaganja u opremu i tehniku, kao i podizanje standarda i kvaliteta rada koji se očituju i u sve višem nivou domaće produkcije.

– Za proteklih pet godina sprovođenja efekti mera su vrlo vidljivi po broju projekata koji se svakodnevno snimaju na ulicama Beograda, sve većem broju projekata koji snimaju na novim i neotkrivenim lokacijama po Srbiji. A analiza Ekonomskog fakulteta potvrdila je da je zaposlenost u sektoru kinematografije od trenutka uvođenja uredbe porasla za 32 odsto, broj zaposlenih u drugim umetničkim delatnostima, koje se odnose na mnogobrojne frilensere koje film zapošljava, udvostručio se, a samo ovi projekti koji su koristili podsticajne mere su direktno angažovali oko 7.000 ljudi. Za četiri godine u hotelima su napravili 45.000 noćenja i oko 3,5 miliona evra prihoda. Tako da su efekti daleko širi od same filmske produkcije. Domaća kinematografija se unapređuje kroz ogromna ulaganja u opremu i tehniku koja su rezultat ulaganja koja su došla sa inostranim projektima, a kroz veću internacionalizaciju i protok inostranih filmskih profesionalaca podiže se i opšti standard rada i kvaliteta rada koji sada vidimo kroz daleko viši nivo produkcije domaćih sadržaja.

Drugim rečima, sveukupan obim tržišta produkcije se povećao jer pored sredstava koja izdvaja država za domaći film dobili smo još jedan snažan stub finansiranja koji je isključivo ekonomskog karaktera – naglašava Milica Božanić.

„Novina je izmena odredaba kojima se uređuje minimalni budžet za namenski film i za pojedinačnu epizodu u okviru TV serije, koji sada iznosi 150.000 evra, umesto dosadašnjih 300.000 evra, a predviđeno je i da animirana serija od 10 epizoda ima ukupno trajanje od najmanje 40 minuta, umesto dosadašnjih 50“, navodi se u saopštenju koje je povodom Uredbe izdalo Ministarstvo kulture, a evo šta to praktično znači.

– Mislim da je ovo zbunjujuće tumačenje činjenice da je u decembru 2019. doneta uredba kojom je 300.000 evra postao minimalni iznos i za TV serije i za reklame, ali ta uredba je odmah odložena u sprovođenju, tako da su do 31. 12. projekti mogli da se prijave po kriterijumima od 150.000, što će se sada i nastaviti. Jedina efektivna novina za projekte koji su aplicirali do nove godine se odnosi na TV serije koje su do 31. 12. mogle da apliciraju sa 100.000 evra po epizodi, a sada je taj prag 150.000.

Ministarstvo kulture je ovim pokazalo da je svesno teške ekonomske situacije u filmskoj industriji usled pandemije i da program koji dobro funkcioniše ne treba menjati, već učiniti što dostupnijim svima koji žele da snimaju u Srbiji bilo da je u pitanju film ili reklama jer upošljava istu infrastrukturu i istu bazu filmskih radnika – ukazuje Božanić na prednosti novodonesene uredbe pogotovo u uslovima pandemije koja je pretila da desetkuje upravo oblast filmske industrije.

Mogućnost uticaja na članove komisije koja bira projekte kojima će se dodeljivati sredstva, ili čak njenu diskvalifikaciju, pa i eventualne zloupotrebe, Milica Božanić odbacuje ističući da su pri odabiru presudni „veoma objektivni isključivo ekonomski parametri“.

– Ovaj program je upravo dobar jer je izbegao zamke uticaja na komisiju koja pred sobom ima veoma objektivne isključivo ekonomske parametre da li će projekat biti podržan ili ne. Dodatno, komisija je interresorna, tako da je čine predstavnici tri ministarstva, privrede, finansija i kulture, plus dve javne institucije – Privredne komore Srbije i Filmskog centra Srbije tako da je ovaj program uspešan primer objektivnosti rada.