El Faning o filmu „Predator: Divljina“: Uzbuđena sam što ovoga puta vidite čovečnost u njemu, iako je i dalje zao do srži

Radnja je smeštena u budućnost i na daleku planetu, gde prati Deka, mladog Predatora (Šuster-Koloamatangi) , odbačenog od svog klana, koji pronađe oštećenog robota Tiju (Faning) koja mu postaje neočekivani saveznik.

Sve ovo rađeno je na vrlo specifičan način, jer je robot koga tumači Faning bez nogu i praktično je na leđima Predatoru sve vreme, zbog čega je trebalo biti kreativan tokom snimanja.

El Faning rekla je nešto više o celom procesu snimanja, saradnji sa kolegom glumcem i rediteljem i zašto veruje da svi treba da ovaj film pogledaju u bioskopu.

Šta vas je privuklo ovom liku i ovom projektu?

– Bilo je mnogo stvari. Pre svega, ja sam veliki obožavalac filma „Plen“. Gledala sam ga na Hulu-u tokom pandemije i otvorio mi je ovaj novi svet koji je stvorio Den Trahtenberg, naš reditelj, što me je zaista oduševilo, posebno količina srca i emocija u njemu. To nisu aspekti za koje mislite da bi bili u filmu „Predator“.

Scenario za „Divljinu“ je, iskreno, došao niotkuda. Bilo je to tako veliko iznenađenje. Bila sam u Njujorku, upravo sam završila rad na jednoj predstavi i drugom filmu, i nisam baš znala gde ću dalje. Ali onda me je Den pozvao i rekao da je zainteresovan da igram Tiju. Poslao mi je scenario, pročitala sam ga i imali smo Zum poziv gde mi je pokazao ove neverovatne ilustracije sveta i objasnio svoju ideju o tome šta želi da ova priča bude. Slušati ga kako priča o tome i videti njegovu strast bilo je tako uzbudljivo.

Mislila sam da je scenario lud! Bilo je kao, čekaj, nemam noge, ja sam robot, i u osnovi sam ranac? Kako ćeš ovo da uradiš? To je bilo moje glavno pitanje: kako ćemo ovo da sprovedemo u delo? Ali Den je imao toliko samopouzdanja i strasti u svojoj ideji da sam želela da se priključim u vožnji. (Uzgred, bilo je mnogo šala o tome: o tome da idem na vožnju jer sam robotski ranac.) Ali bila sam spremna za izazov. Nikada ranije nisam uradila ništa slično. Znala sam da ako ću ovo da uradim, moraću da idem do kraja. I sledeće što sam znala je da sam krenula na Novi Zeland.

Kako je bilo snimati na Novom Zelandu?

– Novi Zeland je prelep. Nikada ranije nisam bila tamo. Uglavnom smo bili na Severnom ostrvu i snimali smo na toliko lepih lokacija. Videli biste ove pejzaže crnog peska i ove prelepe stene i vodopade – za glumca, to je uvek korisno. Očajnički želim da se vratim na Novi Zeland i jednostavno provedem više vremena tamo.

Možete li malo da pričate o svom liku, Tiji, bez otkrivanja spojlera?

– Moj lik, Tija, neverovatno je razvijeni robot koji je presečen napola i zaglavljen u lešinarskom gnezdu na Dženi, smrtonosnoj planeti gde te sve može ubiti. Ona je posmatrala kako ova planeta funkcioniše kada je upoznala Deka, Jautja Predatora, i dok je ona u početku bila neka vrsta alata za njega, postali su neočekivani prijatelji.

Recite nam nešto o Dimitrijusu Šuster-Koloamatangiju. Koliko je bilo zabavno raditi sa njim i šta je doneo Deku?

– Dimitrijus je izvanredan. Volim ga do smrti. On je tako posebna osoba. Zabavan je, ljubazan, i mogli ste ga čuti iz daljine jer je uvek imao svoj bumboks sa sobom! Teško je biti u tom njegovom kostimu, ali je uvek bio tako srećan. I mislim da je to ono što je toliko jedinstveno kod njega i ovog filma – ono što jedva čekam da ljudi vide – to je da je to najizražajniji Predator koga smo ikada videli, jer je to zaista Dimitrijusovo lice sve vreme. Čak i sa vizuelnim efektima, možete videti sve njegove izraze lica i emocije koje se vide. Morao je da nauči Jautju, ceo jezik koji je stvoren za film, i dobijao bi nove replike koje bi morao stalno da uči na tom jeziku.

Bila sam tako srećna što sam ga imala jer je on jedini drugi glumac koga sam imala na setu. Snimali smo ove scene zajedno, uglavnom jednu za drugom (sa njegovim Predatorskim pletenicama koje su me stalno udarale po licu! [smeh]), ali sam i dalje mogla da osetim njegovo prisustvo u svakoj sceni. On je tako neverovatan momak.

Kako je bilo sarađivati sa Denom Trahtenbergom?

– Volela sam da radim sa Denom. Bio je kao moj potpuni pratilac i sistem podrške tokom snimanja, kao što bi reditelj trebalo da bude. On i ja smo bili u rovovima svaki dan, bukvalno i figurativno. Bili su to krv, znoj i suze za oboje na najbolji mogući način. Kada govorite o priči koja se odvija u svetu fantazije, imate toliko prostora za stvaranje i mogućnosti su beskonačne. Ali on je uvek bio tako otvoren za saradnju. Radili smo zajedno da bismo sve raščlanili i otkrili šta je u srži svake od ovih scena. Den je tako divan sa glumcima. Voli scene, voli dijaloge. Za njega nije sve u akciji, već naravno tu su i blistavi, nasilni, zabavni, krvavi trenuci. Učinio je da svaki trenutak iskustva bude što autentičniji. Veoma ga poštujem i jedva čekam da vidim šta će njegov um sledeće stvoriti.

Den ima istoriju snimanja filmova sa moćnim ženskim likovima. Da li ste razgovarali o tome pre nego što ste počeli da snimate ovaj film?

– Da, definitivno. Den piše o lepim, moćnim, jakim ženama, i to je nešto što me je pogodilo dok sam gledala „Plen“, koji prikazuje mladu ratnicu koja stiče samopouzdanje dok se uzdiže. Den ima ćerku, pa mislim da je bio neverovatno promišljen u želji da piše priče sa ženama na koje se može ugledati i koje mogu da je inspirišu u njihovoj snazi, neustrašivosti i složenosti. I to je nešto što me je privuklo scenariju jer je Tia možda robot, ali je složena i nimalo jednodimenzionalna.

Možete li da objasnite kako ste snimali svog lika bez nogu?

– Bilo je mnogo rada sa žicom. Kada sam bila vezana za Dimitrijusova leđa, morala sam da sedim u pojasu ili da mi noge budu vezane žicom i podignute nagore jer bi mu, ako bi se vukle po zemlji, smetale u hodanju. Dakle, većinu vremena sam bila u obliku slova L, samo se opuštajući u nečemu poput ljuljaške dok sam bila vezana za njegova leđa. Onda, ponekad kada sam morala da budem na zemlji, kopali bi rovove, a ja bih sedela u rupi. Uvek bi morali nešto da kopaju, bilo da smo bili u studiju ili na lokaciji, i morala sam da naučim kako da se krećem glatko dok manevrišem jer je Tia robot i to može da radi bez napora.

Da li ste morali da prođete neku obuku za kaskadere za film?

– Jesam. Morala sam da prođem dosta treninga za kaskadere i rad sa žicama. Prilično sam atletski nastrojena; bavila sam se sportom dok sam odrastala i uživam da uložim celo telo u nešto. Tako da sam bila spremna. Nije bilo mnogo treninga, možda oko dobrih mesec dana rada sa kaskaderskim timom, posebno kada je trebalo da naučimo koreografiju za scene borbe, ali za mene je to bio veliki deo rada sa žicama za koji sam morala da pripremim svoje telo. Snaga trupa potrebna za borbu u žicama je bila velika. Dimitrijus i ja smo sve vreme bili zakačeni leđa uz leđa i leteli smo kroz vazduh dok smo bili zakačeni zajedno, i oni su napravili ove žičane skalamerije koje nikada ranije nisu urađene. Dakle, trebalo je preračunati raspodelu težine i tela i naučiti ovu metodu gde bih sedela na kolicima sa Dimitrijusom koji me je potpuno vodio. Farbali bi kolica vizuelnim efektima, ali je on i dalje morao da me nosi uz brda i sve to.

Bilo je puno fizičkog u svemu. Pogotovo u scenama borbe, koje su mi bile neke od omiljenih scena. U jednoj sceni smo bili zajedno sa mojim kaskaderkama, Rozali Baton i Abigejl Svejn, i ja smo se mnogo zabavila. Bilo je izazovno, ali sam uživala.

Šta mislite da je to u vezi sa franšizom „Predator“ što decenijama odjekuje kod publike? Šta mislite da će fanovi „Predatora“ biti uzbuđeni da vide prvi put u ovom novom filmu?

Pa, Predator je najzlobnije stvorenje, zar ne? Ne može biti zlobnije ili strašnije od Predatora. On je kultan u tom smislu. Obično je on taj protiv koga navijate, ali uzbuđena sam što ovog puta vidite čovečnost u njemu – iako je i dalje zao do srži – i što možemo da saznamo više o njemu i njegovoj kulturi u ovom filmu.

Sve je novo sa „Divljinom“. Puna je iznenađenja. Veoma sam uzbuđena što će fanovi saznati više o Jautji i što će ih ovog puta videti kao protagoniste. Takođe sam veoma uzbuđena što će fanovi videti komediju kroz ovoj film. I veoma sam uzbuđena što će fanovi gledati film u bioskopu jer je tako veliki i epski. Želite da idete sa prijateljima i razgovarate o tome. Takođe se nadam da će to dovesti mnogo žena u bioskop.