novele. On ističe: „Rana dela Turgenjeva lišena su bilo kakve originalnosti ili književne vrednosti, neka od kasnijih su izuzetna. Od njih vredi spomenuti Prolećne vode i Prvu ljubav“.
Analizirajući Čehova, Nabokov ističe: „Ruski kritičari su zapazili da Čehovljev stil, izbor reči i tome slično, ne otkrivaju nijednu od onih umetničkih preokupacija koje su opsedale, recimo, Gogolja ili Flobera ili Henrija Džejmsa.
novele. On ističe: „Rana dela Turgenjeva lišena su bilo kakve originalnosti ili književne vrednosti, neka od kasnijih su izuzetna. Od njih vredi spomenuti Prolećne vode i Prvu ljubav“.
Analizirajući Čehova, Nabokov ističe: „Ruski kritičari su zapazili da Čehovljev stil, izbor reči i tome slično, ne otkrivaju nijednu od onih umetničkih preokupacija koje su opsedale, recimo, Gogolja ili Flobera ili Henrija Džejmsa. Rečnik mu je siromašan, spojevi reči skoro trivijalni – blistavi trenuci, sočni glagoli, tanani pridevi, prefinjeni epiteti na srebrnom poslužavniku, sve mu je to bilo strano. On nije bio rečiti inovator, kao Gogolj; njegov književni stil na večernje zabave ide u dnevnom odelu. Zato je Čehov dobar primer pojave da pisac može biti vrhunski umetnik i bez neke upadljive živosti u verbalnoj tehnici, bez opsedanja načinom na koji će njegova rečenica napraviti obrt“. Nabokov zaključuje da „Čehovljeva raspoloženja, iskre njegovog čarobnog, humora, duboka umetnička štedljivost u građenju likova, jasni detalji, postepeno prigušivanje ljudskog života – sve te čisto čehovljevske osobine – istaknute su tom bledom, svetlucavom verbalnom izmaglicom koja ih prožima i okružuje. Njegov tih i tanani humor prodire kroz sivilo života koji stvara“, zaključuje Nabokov o Čehovu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
