Eseji o Džejn Ostin i Čarlsu Dikensu

očigledni su znaci veličine“.
Nabokov smatra da je svet velikog autora zaista jedna magična demokratija, gde čak i neki potpuno minorni likovi, čak i potpuno slučajni likovi, poput osobe koja zavrti u vazduhu svoj novčić, imaju pravo da žive i dišu.
Osvrćući se na delo Džejn Ostin, Nabokov napominje: „Roman gospođice Ostin nije tako neobuzdano živo remek-delo kao što su to neki drugi romani iz tog perioda. Romani poput „Gospođe Bovari“ i „Ane Karenjine“, čarobne su eksplozije koje su vrhunski kontrolisane. „Mensfild park“, s druge strane, jeste delo jedne dame i igra jednog deteta. Ali, iz te korpe za ručni rad izlazi izvanredan umetnički vez, a u tom detetu postoji crta genija“. Nabokov smatra da je stil Džejn Ostin proistekao iz francuske književnosti gde je izobilno predstavjen u osamnaestom i ranom devetnaestom veku. „Ostinova nije čitala francuski, ali je dobila epigramički ritam iz žustre, precizne i uglađene vrste stila koji je bio u modi. Bez obzira na to, ona njime vlada do savršenstva“, zaključuje Nabokov studiju o romanima Džejn Ostin.