Eureka (2)

U ime Boga, hrišćanstvo je, nekoliko vekova, bilo sterilno za svaku slobodnu misao. Lomače inkvizicije gorele su u slavu Božiju. I radile gasne komore i krematoriji, u Nemačkoj, i ljudi klani, u Hrvatskoj? O tome, da je Bogom opravdavan magnum crimen nad Srbima i Jevrejima u Hrvatskoj, upravo ste mi, profesore Aron, vi pričali. Verski fanatizam muslimana, danas, dobija stravične razmere. Ubijati druge, ubijati i sebe i decu svoju, da bi se zaslužila Alahova propusnica za raj mrtvih? Ispod najvećih užasa i sloma čoveka, i kao misaonog i kao moralnog stvorenja, i juče i danas, utiskivane su i utiskuju se zakletve Bogu. A sutra? tek nam predstoji apokalipsa, sa religijskim ludilom na svojim zastavama?“ – doktoru se učini i da je profesor Bukrider nekog opsovao.

„Bog je san onih koji ništa ne znaju i koji veruju da će nekakvim glupavim molitvama, koje na Nebu nema ko da čuje, zadobiti oproštaj za svoje bezumlje“ – podviknu akademik Petrov. „Ljudi su, dragi Arone, izmislili i pojmove pravde i krivde, zla i vrline, a Bogu bi, sve i da ga ima, bilo svejedno šta mi ovde radimo. Tužno i jadno jeste, ali iznad čoveka nema nikoga. Nastali smo iz Ničega i Ništa je ljudska sudbina“ – njegov uzdah ne sakri beznađe i strah.

– Pošto nas je rodilo Ništa i pošto ćemo, opet, i do kraja vremena, biti Ništa, šta da radimo? Zašto živimo? – raširi svoje mršave ruke doktor Aron, malo streknuvši od groma koji udari negde u blizini.

„Živimo, jer smo rođeni, pa moramo“ – odgovori Petrov.

„A kad smo već živi i dok smo živi, trudimo se da se, tom jedinom svom životu, radujemo i da uživamo u njemu“ – dodade profesor Bukrider.

– Vi ste, znači, još i hedonista?

„Jesam, šta mi drugo preostaje? Patnju i bol, kao neku buduću sreću, koja će stići kada me više ne bude bilo, ja odbacujem.“

– E, do kurca! – opsova Aron. – Da li ste, profesore Bukrider, ikada posmatrali borbu bikova? – reši da svog nevidljivog sagovornika iznenadi takvim, banalnim, pitanjem.

„Jesam, mada ne razumem na šta ciljate.“

– Bore se, videli ste, surovo, na život i smrt. Čim, međutim, jedan od njih prizna da je slabiji, onaj snažniji ne kidiše da ga ubije. Samo, kao vitez neki, stane i, šepureći se, proslavlja pobedu? Po vama, on se ponaša moralno zbog toga što ne veruje u Boga i što i ne razmišlja o Bogu. Po vama i akademiku Petrovu, milioni i milioni ljudi koji, za života svoga, nisu činili zločine, nego su i osuđivali zločine, a mnogi, zbog toga, i stradali, nisu verovali u Boga, jer, da jesu, i sami bi bili zločinci? To je, a izvinite, crna rupa u vašem mišljenju. Vrhovni um ste izjednačili sa ljudima bez ljudskog uma, sa besomučnim religijskim fanaticima i onima koje oni obespamete, sa grabljivcima i carevima koji su svoju pohlepu za zlatom i zlatnim krunama neukom i nesrećnom puku prodavali, i još prodaju, kao svoju borbu za Boga i u ime Boga? Vi odbijate patnju, a patnja je život sam, kojemu se vi radujete? Još mi kažete i da logičko mišljenje odbacuje Boga, jer je nemoguće saznati ko je njega stvorio. Pa, kakav je to dokaz, uvaženi profesori? Ko je, kažite mi, stvorio to vaše, kultno i sveto, Ništa?

Nastavlja se