Eureka (3)

– A šta se to nalazi s onu stranu vidljivog svemira, tamo gde ne dopiru teleskopi?

„Ne znamo, brate dragi“ – reče profesor Petrov. „Ne znamo ni šta je bilo to Ništa, pre nego što je eksplodiralo. Samo znamo da je eksplodiralo… Nagađamo, samo nagađamo, da to Ništa, i danas, zauzima sav onaj užasni, nama nedostupni, prostor nevidljivog svemira. Nagađamo da, i tamo, predstoji eksplozija.“

– Ne znate ništa o Ničemu, ne znate ni šta je pokrenulo veliki prasak, ni od čega je satkano Ništa u danas nevidljivom svemiru. Kako onda znate da nema Vrhovnog uma? Kako znate da je spontanost, samopametna evolucija, stvorila i čoveka i sve na Zemlji? Sve, osim Boga.

„Mnoge životinjske i biljne vrste su izumrle, a mnoge nove nastale“ – odgovori Bukrider. „Čovečiji plod, dok je u materici, prođe sve faze evolucije, od amebe i punoglavca pa do majmuna i homo sapiensa. To je dokazano i to je vidljivo.“

– Smete li da pomislite da su sve te transformacije fetusa, svojevrsni, skener Vrhovnog uma, koji je poklonjen čoveku da lakše otkrije tajnu života. Ni ameba ni majmun ni riba ni punoglavac nisu čovekovi preci, jer će svaka analiza pokazati da fetus, u svakom stadijumu svog razvoja, ima gene čoveka, i samo čoveka. Etnogeneza je poruka da je sve živo na Zemlji, kao i na drugim nebeskim svetovima, stvoreno po istoj formuli, ali na drukčiji način povezivanja molekula, materije, nematerije i gena.

„To nije ni fantazija, to je čista proizvoljnost, koju ne podnosi nauka“ – reče Bukrider.

„Neka je i tako, ali ja sam veoma radoznao“ – nasmeja se Petrov. „Liči mi na alhemiju, a ja nisam sasvim ubeđen da su veliki alhemičari bili glupi ljudi“.

– Verujem da vodu, zemlju, vazduh i vatru razlikuje samo formula međusobnog povezivanja posebnih čestica, koje nemaju ni masu ni težinu, niti možemo da ih vidimo. Alhemičari su to naslutili i jurnuli da u vodi nađu zlato ili u vatri dijamante… Ja naslućujem da su Zemlja, Mars, sve nama poznate planete, kao i one što su nam nepoznate, od istog materijala. I da ne može biti da smo usamljeni u svemiru. Verujem da ljudi žive još na mnogim mestima i da su kao i mi.

„Prijatno vas je slušati, ali je svaka priča, pa i najlepša, ako nema dokaza za nju, obični avanturizam“ – opet ga prekori Bukrider, što naljuti Arona.

– Okej, egzaktni naučniče – odgovori sa ironijom. – Evo me kraj jednog jezera, u Srbiji, nemoćno buljećeg u piliće koji izlaze iz jaja. Pomozi mi da saznam nešto najprostije. Koga je, najpre, stvorila evolucija: kokošku ili jaje?

„To je pitanje za decu“ – odbrusi Bukrider. „Muči vas, prividno, nerešivo: gde je početak, a gde kraj kruga? Početak je tamo odakle odlučite da merite, ali tu je i kraj“.

„Slikovito, veoma slikovito“ – složi se Petrov. „Prvo je nastalo jaje, a kokoška iz jajeta. Prvo je nastala kokoška, a jaje od nje. Tačno je i jedno i drugo. Uzrok i posledica sastaju se u istoj tačci, pa je uzrok posledica, a posledica je uzrok.“

– I zbog sitnijih nelogičnosti, studenti padaju na ispitu, jer nikako ne može biti da neki problem ima dva različita rešenja i da… – Aronova misao skrenu za njegovim pogledom, prema seljanki, koja je, u korpi od pletenog pruća, nekud nosila zaklanu kokošku.

Kome je nosi i zašto je još krvava i neočerupana? – najpre se zapitao. Skoro istog trena, pomisli da je, za tu nesrećnu životinju, evolucija završena. Nikada više, od nje neće biti ni jajeta ni novog života iz jajeta. Neće… kako neće… hoće, to je moguće… biće moguće da se i od mrtve kokoške, od svake njene ćelije, stvori živa kokoška, verna kopija mrtve, kao što je i Nik Visper, ubeđen je, verna replika nekog, odavno mrtvog, srpskog vojnika! – zabubnjaše mu slepoočnice i on ih stegnu dlanovima. Tako je, tako je… inkubator i kosmos… samo je jedno rešenje i on ga je, evo, otkrio. Zahvaljujući seljanki i njenoj korpi, on je danas… – poskoči, radosno, kao dete.

– Eureka! Eureka! – zagalami na sav glas i zaboravi na polemiku sa Bukriderom i Petrovom.

Nastavlja se