Foto: Shutterstock/Erman GunesU februaru 1936. godine, mladi pisac po imenu Li Folk predstavio je američkim novinama novu vrstu avanturističkog junaka — junaka koji će nadahnuti generacije čitalaca, uticati na samu ideju o tome šta maskirani heroj može biti i opstati punih 90 izuzetnih godina. Taj heroj bio je Fantom (The Phantom), poznat savremenicima kao „Duh koji hoda“ i „Čovek koji ne može da umre“, tajanstveni maskirani borac protiv zločina čije je nasleđe gotovo od samog početka imalo mitske razmere.
Kako 2026. godine Fantom slavi svoju 90. godišnjicu, pravo je vreme da se osvrnemo na ključne prekretnice, transformacije, autore, kulturni uticaj i bezvremenski duh ovog stripa.
Poreklo: Od Folkove mašte do legende iz džungle
Priča o Fantomu započinje kreativnom ambicijom i maštom Lija Folka. Folk, već poznat kao tvorac popularnog avanturističkog stripa Mandrak Mađioničar, dobio je sredinom tridesetih godina zadatak od kompanije King Features Syndicate da osmisli novog lika. Nakon što je odbijen njegov rani koncept o kralju Arturu i njegovim vitezovima, Folk je zamislio tajanstvenog, maskiranog borca protiv zločina koji deluje u okruženju džungle.
Njegovi uticaji bili su raznovrsni: mitovi i legende, junaci pulp književnosti poput Tarzana i Zoroa, ali i književni velikani kao što su Vilijam Šekspir i Radjard Kipling. Govoreći o svojim inspiracijama, Folk je isticao da je Fantom „proizašao iz mog dečačkog interesovanja za velike mitove i legende i čitanja knjiga poput Tarzana i Robina Huda“.
Upravo ta mitološka dimenzija definisala je ton i dugovečnost ovog lika, smeštajući ga između pulp avanture i moderne superherojske priče — kao most između starih mitova i novog doba stripa.
Dana 17. februara 1936. godine, Fantom je debitovao kao dnevni novinski strip pričom „Bratstvo Singa“. Folk je pisao scenarije i veruje se da je ilustrovao prve dve nedelje kako bi postavio vizuelni ton, pre nego što je crtanje prepustio Reju Muru, talentovanom umetniku koji je pomogao da se uspostavi prepoznatljiv izgled ranog Fantoma.
Već posle nekoliko godina popularnost lika je naglo porasla, pa je 28. maja 1939. godine uvedena i nedeljna kolor verzija stripa pričom „Liga izgubljenih ljudi“, čime je njegov svet predstavljen široj publici u živim bojama.
Šta je Fantoma učinilo ikoničnim?
U prepunim stripovima tridesetih godina, Fantom se izdvojio hrabrim i inovativnim rešenjima:
1. Junak sa nasleđem, a ne usamljeni avanturista
Za razliku od mnogih pulp junaka tog doba, Fantom nije bio jedinstvena figura bez prošlosti — on je deo loze. Od samog početka ustanovljeno je da je on 21. naslednik u dugom nizu boraca protiv zločina koji datira od 1536. godine. Ovaj koncept generacijskog nasleđa dao je Fantomu gotovo mitsko prisustvo — figura koja ne umire, koja se vraća iz generacije u generaciju, duh koji hoda među smrtnicima.
Ovakav okvir dao je pričama osećaj istorijske dubine koji je prevazilazio epizodnu avanturu. Fantom je deo kontinuiteta pravde — smela ideja za to vreme, koja je uticala na kasnije stripove i likove. Značajno je da on prethodi Supermenu za dve godine, što ga svrstava među najranije kostimirane junake u istoriji stripa.
2. Uski kostim i maska bez zenica
Danas su superjunaci u tesnim kostimima i maskama uobičajeni. Međutim, tridesetih godina Fantomovo usko ljubičasto odelo i maska bez vidljivih zenica predstavljali su revolucionarni dizajn. Taj vizuelni jezik kasnije će postati standard kod junaka poput Betmena i Supermena — ali Fantom ga je prvi učinio ikoničnim.
Folk je želeo kostim koji je bezvremenski i simboličan, ne samo funkcionalan. Inspiraciju je nalazio u legendama poput Robina Huda, ali i u antičkim skulpturama — naročito grčkim bistama bez izraženih zenica — što je oblikovalo Fantomovu sablasnu i autoritativnu pojavu.
3. Junak bez natprirodnih moći
Za razliku od mnogih kasnijih superjunaka, Fantom nema urođene supermoći. On se oslanja na veštinu, inteligenciju, snagu, odlučnost i psihološki efekat koji ostavlja na neprijatelje. Ta prizemljenost — smrtnik sa izuzetnom hrabrošću i reputacijom — dala je stripu realističnu napetost neuobičajenu za vreme kada su pulp i superherojski stripovi često posezali za fantastikom.
4. Životinjski saputnici
Fantom ima i dva verna životinjska saputnika: Đavola (Devil), planinskog vuka, i Heroja (Hero), snažnog belog pastuva.
Đavo je inteligentan i opasan predator kog je Fantom pronašao kao mladunče i odgajio; deluje kao zaštitnik i tragač, često pokazujući gotovo telepatsku vezu sa gospodarom. Heroj je Fantomovo osnovno prevozno sredstvo kroz guste džungle Bangale – hrabar i pouzdan konj koji ostaje pribran i u opasnosti. Zajedno, oni su produžetak Fantomove legendarne pojave i simbol duha divljine.
Drugi svetski rat i globalni značaj Fantoma
Tokom Drugog svetskog rata, Fantom je bio više od stripa. Li Folk pridružio se američkoj Kancelariji za ratne informacije, gde je bio šef radio-odeljenja za strane jezike. Rej Mur je takođe učestvovao u ratnim naporima, pa je strip preuzeo Vilson Mekoj, koji ga je nastavio tokom rata i posle njega.
Nakon japanskog napada na Perl Harbor 7. decembra 1941. godine, izdavači su pomagali prikupljanje sredstava za američku vladu prodajom ratnih obveznica. Više od 80 miliona Amerikanaca kupilo je ratne obveznice, obezbeđujući preko 180 milijardi dolara za ratne napore.
Tokom aprila i maja 1942. godine u američkim novinama objavljivani su oglasi sa likovima Fantoma i Mandraka, koji su pozivali čitaoce da podrže rat kupovinom obveznica.
Prema anegdotskim svedočenjima, Fantom je postao simbol morala i otpora. Navodno je strip krijumčaren u nacistički okupiranu Norvešku, gde je prevođen i korišćen kao lozinka i simbol prkosa. Ideja da strip može biti tajni znak nade usred globalnog sukoba svedoči o njegovom uticaju.
Razvoj, novi autori i trajno nasleđe
Nakon rata, Fantom se razvijao zahvaljujući novim autorima. Posle iznenadne smrti Vilsona Mekoja 1961. godine, prelazni period obeležili su umetnici poput Karmajna Infantina i Bila Linjantea, dok je šezdesetih godina značajan doprinos dao Saj Beri. Pod njegovim vođstvom strip je dobio moderniji izgled i širu međunarodnu publiku.
Nakon Berijevog povlačenja 1994. godine, rad su nastavili umetnici poput Džordža Olesena, Kita Vilijamsa i Freda Frederiksa.
I nakon Folkove smrti 1999. godine, Fantom je nastavio da živi kroz autore poput Tonija Depola, Majka Menlija i Džefa Vajgela. Strip se i danas objavljuje u novinama i onlajn, uključujući sajt Comics Kingdom.
Uticaj na superherojsku kulturu
Iako su Supermen i Betmen globalno poznata imena, Fantom zauzima jedinstveno mesto u istoriji stripa. Prethodio je mnogima i oblikovao vizuelne i narativne konvencije žanra: maska bez zenica, uski kostim i ideja nasleđa pravde postali su temelji superherojskog dizajna.
U strip je uneo bogatiji mitološki senzibilitet — spoj modernog borca protiv zločina i vekovnog nasleđa, folklora i simbolike — čime je medij uzdigao iznad jednostavnih humorističkih traka.
Zašto je Fantom i dalje važan sa 90 godina?
Šta objašnjava njegovu dugovečnost? Delom su to bezvremenske vrednosti: borba pravde protiv zla, hrabrost pred nedaćama, snaga reputacije i nasleđa, ideja da pojedinac može promeniti svet. Delom je to prilagodljivost — sposobnost da prihvati nove autore i formate, a zadrži suštinski identitet.
A delom je to genijalnost Folkove početne ideje: junak ukorenjen u mitu, ali prisutan u svetu koji prepoznajemo. Iako postoje nedoslednosti u hronologiji, one otvaraju prostor novim autorima da prošire mitologiju Fantoma.
Kako je sam Folk rekao: „Nadam se da će trajati.“
Godine 2026, devet decenija nakon prvog pojavljivanja u štampi, Fantom zaista traje — inspirišući verne čitaoce i nove generacije, prenoseći poruke prošlosti u priče budućnosti, što potvrđuju i savremena izdanja studija Mad Cave Studios u Sjedinjenim Državama.
Izvor: The Phantom
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
