Flamenko uzbuđuje i one koji ga razumeju i one koji ga ne razumeju :Mercedes Lujan gitaristkinja uoči večerašnjeg koncerta u DOB

Međunarodni dan flamenka ustanovljen je pre decenju i po, kad je Unesko na svoju listu nematerijalne kulturne baštine upisao ovaj svetski popularan spoj španske muzike i plesa koji potiče iz Andaluzije u kojoj je rođena i Mercedes Lujan.

Ona dolazi na poziv Ambasade Kraljevine Španije u Srbiji, koja je zajedno sa Gitar art festivalom organizator koncerta u Domu omladine. NJeno prvo gostovanje u Beogradu najavljeno kao „vrhunac španske muzičke tradicije“ a, prema rečima same gošće, veći deo koncerta biće posvećen materijalu sa njenog albuma „Origen & Revolución“ („Poreklo i revolucija“) koji je obajavljen 24. oktobra ove godine.

U čemu je specifičnost Vašeg istrumenta flamenko gitare?

– Njen zvuk, njena strast i sposobnost da prenese poruku iz duše kroz ruke.

Zbog čega ljudi van Španije često previđaju da flamenko nije samo igra, već da je ona zajedno sa pesmom i gitarom deo „magije“?

– Mislim da se to dešava zato što je ples univerzalni jezik i ujedno najmodernija disciplina flamenka koja se najbrže razvija. Međutim, ono najprimitivnije, najdublje i najvažnije jeste pevanje – ono je osnova flamenka, zatim sledi gitara, a tek onda ples.

Čime objašnjavate planetarnu popularnost flamenka i izvan zone španskog istorijskog, kulturnog i političkog uticaja?

– Osim što je flamenko Uneskovo nasleđe, čini mi se da je njegovo izvođenje toliko različito i duboko da podjednako uzbuđuje i one koji ga razumeju i one koji ga ne razumeju.

Imajući u vidu viševekovnu tradiciju flamenka u Španiji, njegove korene, oblike i promene kroz koje prošao, šta je flamenko danas, na kraju prve četvrtine 21. veka?

– Flamenko u Španiji je potpuno isti. Imamo festivale sa vekovnom tradicijom, flamenko klubove i kulturna udruženja koja su godinama bila zadužena za očuvanje ovog nasleđa. Pored toga, otkako je flamenko proglašen nematerijalnim kulturnim nasleđem čovečanstva i otkako je uveden u nastavu na univerzitetima i konzervatorijumima, imamo čisti flamenko koje će trajati još mnogo godina. Druga stvar je fuzija koja se pravi sa ovom muzikom, što, po mom mišljenju, obogaćuje flamenko, pod uslovom da se radi sa poštovanjem i znanjem. To što je flamenko uvršten na Uneskovu listu kulturnog nasleđa predstavlja poštovanje i priznanje za rad mnogih generacija umetnika koji više nisu među nama. Za nas danas to znači veliku odgovornost da budemo dostojni ovog umetničkog izraza.

Potičete iz porodice sa umetničkom i flamenko tradicijom. Da li je to za Vas obavezujuće ili podsticajno?

– Smatram to odgovornošću, jer moraš biti na visini zadatka, ali istovremeno i privilegijom. Za mene je roditi se u porodici poput moje isto kao da si rođen sa ljubavlju prema čitanju i nasledio nacionalnu biblioteku.

Vi ste prva flamenko gitaristkinja koja je dobila profesionalnu flamenko nagradu Španskog društva izvođača i izdavača i prva gitaristkinja koja se pojavila na plakatu flamenko festivala „Lo fero“. Koliko danas ima žena u ovom žanru u Španiji i svetu i kakav je njihov status u ovom „muškom“ umetničkom poslu?

– Srećom, nas ima sve više, ali nažalost, i dalje nas je premalo. Status svakog umetnika je nezavisan – mislim da svaki gitarista, bez obzira na pol, ima onaj status koji sam stekne velikim trudom, disciplinom i radom.

Danas se mnogo govori o „veštačkoj pameti“ koja, između ostalog, stvara i muziku. Da li je primenjiva u flamenku i šta generalno mislite o tome?

– Veštačka inteligencija može da uradi stvari koje pripadaju nauci i da postigne preciznost, ali nikada neće imati moć da dotakne emocije, jer muzika jednostavno dolazi iz srca. Kao što je govorio moj deda – flamenko je stvaran, a ako nije stvaran, onda to nije flamenko.

Sad ili nikad

“Umetnost izvođenje Mercedes Lujan karakteriše snažna emocionalna ekspresija, tehnička virtuoznost i posvećenost očuvanju i razvoju tradicionalnog flamenka. Kao jedna od retkih žena u svetu flamenko gitare, Mercedes donosi osvežavajuću autentičnost i umetničku hrabrost”, ističu u GAF-u. Ona je rođena 1987. kao Mersedes del Rosio Sangivajo Orneros u Lorki. Potiče iz umetničke porodice – njena majka, Rosa Marija Lujan je pevačica tradicionalne španske kopla muzike, a otac Luis Teri, promoter flamenka. Strast prema flamenku nasledila je i od dede po ocu, poznatom gitaristi maestru „Palmita“ Luisu Sangvaju Palmi. Pažnju svetske javnost skrenula je na svoju muziku 2022. nominacijom za nagradu Gremi za pesmu „Ahora o Nunca“ (Sad ili nikad). Mnogi smatraju da je najbolja flamenko gitaristkinja na savremenoj sceni.