Genije šezdeset pet puta

Izložba „Kodeksi i izumi Leonarda da Vinčija“ biće otvorena 23. juna u 20 sati u beogradskoj Galeriji DIN „Fabrika duvana“ a.d. Niš, u sastavu Philip Morris International (ulica Tošin Bunar 130) i trajaće do 1. avgusta. Niš Art fondacija (NAF) realizovala je ovaj projekat zahvaljujući donatorstvu kompanije Philip Morris. Ulaz na izložbu je slobodan.
– Na izložbi je prikazano 65 izuma, odnosno fenomenalnih i genijalnih idejnih rešenja za sprave i aparate koji se koriste i danas, a koje je osmislio Leonardo da Vinči. Putovao sam u Veneciju i Firencu nekoliko puta da bih uspeo da prikažem ovako veliki broj Leonardovih izuma, i ovo je najveća izložba koja je ikad napustila Firencu, i kakva

Olja Ivanjicki, Jovan Ćirilov, Neda Arnerić i Radovan Đurić

je dosad održana samo u Rimu. Treba da je poseti veliki deo stanovništva Srbije, jer se retko pruža ovakva prilika. Izložba treba da bude podsticaj darovitoj omladini i trajno nadahnuće umetnicima – istakao je likovni umetnik Radovan Đurić, osnivač NAF.
Slikarka Olja Ivanjicki, koja je inspirisana Leonardovim delom u većini svojih likovnih radova, naglasila je da je on večna inspiracija mnogih umetnika, ali nije shvaćen na vreme, pa je bilo potrebno da prođe dugo vremena da bi se napravila ovakva izložba.
Jovan Ćirilov, autor knjige „Leonardo da Vinči – kodeksi i njegovi izumi“, rekao je da je pisac, slikar, vizionar i izumitelj Leonardo da Vinči, renesansna ličnost svestranih sposobnosti i da nema genijalnijeg čoveka od njega u istoriji čovečanstva. Među njegovim izumima prikazanim na izložbi, Ćirilov je naveo spiralnu oprugu sa vijkom, koja je osnovni element Leonardovih mašina, zatim lanac kao mnogo bolji prenosnik rotacionog kretanja od užeta, prenosne zupčanike koji ubrzavaju proizvodnju i dr.
Leonardo da Vinči rođen je 1452. u Italiji, a na školovanje za vajara i slikara otišao je već sa 15 godina. Njegovi prvi izumi nastali su 1480. Arhitektonske crteže za Milansku katedralu napravio je 1487. Od njegovih 17 sačuvanih slika, najpoznatije su „Tajna večera“ (1495) i „Monaliza“ (1503), najbolji portret svetskog slikarstva.