Foto: Vizual Jiugoslovenska kinoteka U Jugoslovenskoj kinoteci u maju biće obeležena retrospektiva. povodom stogodišnjice rođenja velike srpske i jugoslovenske glumice Olivere Marković
Retrospektiva filmova Olivere Marković, rođene 3. maja 1925. godine, počela je tog datuma u sali u Kosovskoj, a obuhvata 16 filmova različitih žanrova, uz prateću izložbu “Al’ još te uvek volim ja” u Uzun Mirkovoj koja dočarava velikim brojem fotografija njenu bogatu karijeru, ostvarenu i u pozorištu i na televiziji.
Naziv izložbe podseća da je bila popularna i kao pevačica romansi i starogradskih šlagera.
Program otvara “Poslednji kolosek” (1956) u režiji Živorada Mitrovića, krimi triler u kojem je igrala uz Jovana Milićevića i Marijana Lovrića, a zatvara ga “Sabirni centar” (1989), komedija i drama sa elementima fantastike, u režiji njenog sina Gorana Markovića.
On je 3. maja na svom Fejsbuk profilu podelio sećanje na svoju majku, istakavši neke njene osobine kojih publika možda nije bila svesna prateći karijeru ove mnogostruko talentovane umetnice. Na sažet način sumirao je njen odnos prema odnos prema slavi, izgledu, popularnosti.
„Biti GLUMICA (namerno upotrebljavam ženski rod) smatram jednim od najtežih životnih izbora. Posmatrao sam majku koja se godinama, do god je mogla, nosila sa prolaznošću, tom najstrašnijom kobi u pozivu glumice. Marljivo je radila na zatiranju svoje slave zasnovane na izuzetnom glumačkom talentu, pevačkoj popularnosti, ali i na izgledu i svesno poništavala svoj mit, pokušavajući da u humoru pronađe novi oblik lepote. Da, bila je izuzetno duhovita opažala je na drugima, ali i naročito na sebi ljudske slabosti kojima bi smo se mogli nasmejati“ neveo je Marković, dodajući da je Olivera Marković naročito umela da se šali na svoj račun i da je tada bila nemilosredna prema sebi.
„Prema drugima nije bila zlonamerna, ali je prema sebi ponekad bila nemilosrdna i u tom ismevanju bivšoj lepotici bilo je, po svoj prilici, prkošenja neminovnom protoku vremena, starosti. Ali, ponavljam, to ništa ne bi vredelo da u svemu nije bilo neponovljivog humora, svojstvenog samo njoj, koji nije služio da se njime zabavljaju drugi već da se pronađe sopstveni mir. Ipak, njen suptilni osećaj za komično dopirao je i do drugih, ljudi su u njemu prepoznavali sebe i svoje bliske. U tom trenutku bilo im je drago, jer u humoru te žene nije bilo ni trunke zle namere, već samo toplina. Zato i danas, kada sam i sam ostario, ponekad u meni vide sina teveličanstvene, tople glumice koja je, uz to, i jako lepo pevala. „Kako smo voleli vašu majku“, najčešće kažu ljudi a ja znam da oni, u stvari, govore o sebi“, napisao je Goran Marković.
Olivera Marković dva je puta osvojila Zlatnu arenu na Festivalu jugoslovenskog filma u Puli – za glavnu žensku ulogu, lik Marije u drami “Službeni položaj” (1964) u režiji Fadila Hadžića i za sporednu ulogu, nezaboravnu Tetku u crnoj komediji “Balkan ekspres” (1983) Branka Baletića.
Oba filma su deo retrospektivnog programa, uz filmove “Samo ljudi” (1957) Branka Bauera, “Sibirska ledi Magbet” (1962) poljskog reditelja Andžeja Vajde, ratni ep “Kozara” (1962) Veljka Bulajića, crnu komediju “Majstori, majstori!” (1980) Gorana Markovića…
Olivera Marković je igrala male, ali efektne epizode sve do 2005. godine, a preminula je 2011. u Beogradu, posle duge i teške bolesti.
Bila je student prve generacije Pozorišne akademije (1948), u klasi čuvenog Mate Miloševića.
U pozorištu se proslavila ulogama u predstavama “Mačka na usijanom limenom krovu”, “Majka hrabrost”, “Pigmalion”“…
Televizijska publika je pamti po serijama “Grlom u jagode”, “Poletarac”, “„Otvorena vrata”…
Dobitnica je najveće nagrade Udruženja dramskih umetnika Srbije – Dobričinog prstena za životno delo (1998).
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
