Interesantna izložba otvorena je u Jevrejskom muzeju u Berlinu – izložba koja želi da pokaže da nije slučajno to što su neke od najvećih superheroja (uključujući Supermena, Spajdermena, Betmena i Hulka) stvorili jevrejski strip umetnici. Izložba „Heroji, frikovi, superrabini – jevrejska boja stripa“ predstavlja 45 uspešnih tvoraca iz sveta devete umetnosti, koji su uglavnom bili deca evropskih jevrejskih porodica koji su emigrirali u Njujork. Na izložbi je ukupno 200 stripova, koji će moći da se vide do 8. avgusta.
Superheroji su nastali u zlatnom dobu stripa (30-te i 40-te godine prošlog veka), ali i u turbulentnim vremenima. Oni su se prvi pozabavili Adolfom Hitlerom i nacistima pre nego što su to učinili sami Amerikanci. „Cilj ove izložbe nije da pokaže kako su stripovi jevrejska specijalnost. Pre je stvar u pitanju zašto se toliko Jevreja okrenulo stvaranju stripova“, kaže An Helen Hug, jedan od kuratora izložbe. Tako je u februaru 1940. godine objavljena epizoda „Kako bi Supermen okončao rat“ Džerija Sigela i Džoe Šustera o tome kako Čovek od čelika privodi Hitlera na suđenje u Švajcarsku. Mesec dana kasnije Kapetan Amerika Džeka Kribija (rođen kao Jakob Kurcberg) i Džoe Sajmona, sprečavaju nacističku zamisao da napadnu Ameriku.
Superheroji su, kao i njihovi tvorci, bili autsajderi koji se bore da spasu svoju novu domovinu od spoljne opasnosti. Iako niko od bitnijih heroja nije Jevrejin, njihove avanture su često nalazile paralele sa Starim zavetom – pogledajte samo paralelu između Mojsija i Supermena, kao napuštene bebe koje pronalaze i odgajaju obični ljudi. Naravno, superheroji su imali uporišta u grčkoj mitlogiji, nemačkim pričama kao i pričama o Isusu Hristu. Nakon Drugug svetskog rata jevrejski strip crtači su se suočavali sa holokaustom, a ta tema je kulminirala u dobijanju Pulicerove nagrade za „Maus“ serijal Arta Spiglemana.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
