Improvizacija tišine

U Sarajevo je ove godine pristiglo znatno manje novinara nego ranije, a ni broj pratećih programa pa ni ljudi iz sveta filma nije se pomerio od prošlogodišnjeg izdanja, koje je već bilo, u organizacionom smislu, dosta problematično. Kvalitet filmova u nekoliko programa 15. SFF-a ostao je pak na zavidnom nivou, jer ovaj festival zaista, čini se bez mnogo problema, uspeva da dobije značajna ostvarenja koja su obeležila nekoliko velikih festivala u proteklih meseci, pre svega Kana.

U samoj završnici Festivala, u Sarajevo je pristiglo nekoliko značajnih ljudi iz sveta filma, pre svih Stelan Skarsgor, najpoznatiji švedski glumac današnjice, koji je došao kao ovogodišnji kustos fondacije „Katrin Kartlidž“, osnovane u znak sećanja na slavnu glumicu sa ciljem ohrabrivanja mladih umetnika na njihovom stvaralačkom putu.

„Sećam se dana kada sam upoznao Katrin Kartlidž“, priseća se Skarsgard čuvene britanske glumice koja je nesrećno skončala. „Bilo je to na kastingu za film Larsa fon Trira ‘Kroz talase’. Katrin je bila jedna od britanskih glumica koje su non-stop dolazile na probna snimanja, nakon što je Helena Bonam Karter odustala od uloge. A ja sam sa svima morao da probam ulogu. I to baš scenu vaćarenja u kupatilu. Katrin je delovala povučeno, međutim kada smo probali tu scenu, izgledalo mi je kao da ćemo napraviti scenu silovanja. Svi smo se odmah zaljubili u nju. Tu ulogu je dobila Emili Votson, a Katrin je pripala druga uloga, koju je tako sjajno uradila. Sećam se da sam joj posle toga stalno nudio seks, a ona je to tako kroz smeh odbijala“, duhovito se Skarsgor priseća svoje koleginice.

Njegova karijera zaista je među jedinstvenim u Evropi. On se smatra jednim od najpopularnijih švedskih glumaca. Igrao je u svim produkcijama – od švedskih, preko međunarodnih do velikih holivudskih filmova.

„Počeo sam još kao dete, sa sedam godina, u dečijim predstavama. U prvoj predstavi trebalo je da glumim sneg. Ležao sam na sceni, prekriven belim platnom i mirovao sam. Moja scena je bila gotova kada je u predstavu došlo proleće“, priča kroz smeh. „Ipak, kao klincu, moja ambicija nije bila da postanem glumac već diplomata“. Na konstataciju da je ipak i dobar diplomata, budući da je uspeo da napravi značajnu karijeru širom sveta, Skarsgor kaže: „Razlika između diplomate i mene kao diplomate glumca je u tome što ja uvek kažem šta mislim. Zato i smatram da se moja karijera dogodila nekako slučajno. Ja sam samo radio ono u čemu sam uživao“.

S obzirom na to da je najznačajnije uloge ostvario sa Larsom fon Trirom, pitanje o njihovoj zajedničkoj saradnji gotovo da se samo nametnulo: „Lars je jedna divna osoba. Neurotična, inteligentna i ranjiva. On uvek kaže da je snimanje filma poput gozbe, na koju poziva glumce i nudi im različite sadržaje. I zaista je tako. Snimanje sa njim uvek otvara neviđene mogućnosti. Bez obzira koliko se pripremate za snimanje scene, potpuno je druga priča kada dođete na snimanje. Prosto sve padne u vodu, jer on uvek traži da se neka scena proba i uradi drukčije. Sećam se kada smo snimali scenu silovanja Nikol Kidmen u filmu ‘Dogvil’. Snimali smo pet, šest verzija i posle svega Lars me je pitao ‘Stelan, možeš li to da odglumiš kao romantičnu komediju?’. Bili smo potpuno zbunjeni. Pitao sam ga da li treba da scena silovanja izgleda kao da je iz filma ‘Nothing Hill’. On je rekao – što da ne! I zaista smo je snimili! Naravno da scena nije funkcionisala, niti je kao takva ušla u film, ali je bilo zabavno probati“, kaže Skarsgor.

On je, prema sopstvenom priznanju, često voljan da eksperimentiše sa datim materijalom. S tim u vezi, rado se seća i saradnje sa Majkom Figisom: „Sreli smo se na festivalu u Torontu i predložio mi je da odigram jednu scenu u jednom kadru kao dugometražni film. Pomislio sam kako me uopšte ne zanima da li će to uspeti kao film ili neće, koliko me zanima proces rada. Film ‘Time code’ je sastavljen od četiri filma zapravo, koja se paralelno odvijaju na podeljenom ekranu i svi igramo odvojene scene u realnom vremenu. A Figis nam je dao tačne odrednice tipa imate pet minuta da uradite to, deset da uradite ono i tako dalje. Ispostavilo se na kraju da je to dobar i vrlo gledljiv film. Ja najviše volim kada mi reditelj traži da improvizujem tišinu. To je pravi izazov za glumca. Sve ostalo je lako igrati“. Skarsgor kaže da ni u Holivudu nije teško raditi, ukoliko pažljivo izaberete ljude sa kojima ćete snimati. „Veliki budžet znači manje slobode, više nervoznih bankara i mnogo dijaloga koji vam se nude. Ali ponekad imate sreće da kao reditelja dobijete Gora Verbinskog i zanimljiv scenario kao što su ‘Pirati sa Kariba’. Verbinski voli da radi s glumcima i ima vrlo jedinstven pristup tome. Upravo je to razlog zbog čega su ti filmovi i komercijalni i kvalitetni. Jer vrlo često, takve filmove rade ljudi koji su nesigurni i skloni menjanju mišljenja. A ne možete da stvorite život na platnu ukoliko niste spremni da rizikujete“, zaključuje Skarsgor.

(Ne)popularni reditelj

Prošlogodišnji gost Festivala, jedan od najznačajnijih kineskih filmskih autora današnjice, više puta slavljeni Đija Džang ke, ove godine dobio je poseban program i prvu celovitu retrospektivu filmova. Publika u Sarajevu je tako bila u prilici da vidi i kratkometražne filmove „Javno“ i „Pasji život“ iz 2001. godine ili novije produkcije poput „Sećanja“ i „Deset godina“. Autor koji sopstveni rad definiše kao postmodernu filmske umetnosti, prepoznatljiv je po sporom horizontalnom planu, lagodnom kretanju kamere, gotovo meditativnom pristupu filma. Njegova Kina nije nimalo ulepšana, već u svom realizmu ogoljena i nostalgična. Rezultat toga je da su skoro svi njegovi filmovi zabranjeni, odnosno u matičnoj zemlji se mogu videti samo u zabačenim bioskopima u nepopularnim terminima.

Miki Rurk u Sarajevu

Slavni holivudski glumac Miki Rurk, stigao je u Sarajevo, što je u tamošnjim medijima propraćeno sa popriličnom pažnjom. Sva jučerašnja dnevna izdanja sarajevske štampe na naslovnim stranama su objavile dolazak zvezde, u svojstvenom nonšalantnom stilu, sa „dobroćudnim“ osmehom i šeširom na glavi. Rurk nije davao izjave prilikom sletanja u Sarajevo, ali se očekuje da će se danas obratiti publici na Festivalu i to pre projekcije filma „Rvač“, u letnjem bioskopu Hajneken, kojim će 15. SFF biti i okončan. Na projekciju filma u Sarajevo specijalno za tu priliku stižu i reditelj filma Daren Aronofski i producent Skot Franklin.

Regionalni forum

Predstavnici Ministarstva kulture Republike Srbije i Filmskog centra Srbije učestvovali su u pilot programu Sarajevo film festivala nazvanom „Regionalni forum“, čiji je cilj da okupi filmske industrije Istočne Evrope oko zajedničkih filmskih projekata, koji bi ubuduće trebalo da se realizuju. Inicijativa je pokrenuta na prethodnom Kanskom filmskom festivalu, a na prvom Forumu u Sarajevu predstavljen je plan realizacije i razmatrane mogućnosti kako bi zajednički fond ubuduće funkcionisao, kroz produkcije, distribuciju filmova i zajedničku saradnju uopšte. Ministarstva kulture će analizirati zaključke sa foruma i dati svoje predloge za buduću zajedničku saradnju kinematografija u regionu.