Na lokalnom groblju u Monrovilu u Alabami (SAD) ovog vikenda sahranjena je američka književnica Harper Li, čiji je prvi roman „Ubiti pticu rugalicu“ 1961. nagrađen Pulicerom, prodat u više od 30 miliona primeraka i preveden na 43 jezika. Njen drugi roman „Idi i postavi stražara“, čiji je rukopis pronađen u februaru 2015, objavljen je krajem decembra prošle godine i za nedelju dana prodat je u više od 1,1 milion primeraka.
Harper Li spada u malobrojne pisce koji su svetsku slavu stekli samo jednim romanom, što je u njenom slučaju kultna storija pisana iz dečjeg ugla o problemima rasizma na jugu SAD. Po romanu „Ubiti pticu rugalicu“ 1962. snimljen je istoimeni film sa Gregori Pekom u glavnoj ulozi, ovenčan Oskarom.
Priča o rasnim razlikama u srcu američkog Juga, u Alabami i o advokatu, čije čvrste moralne vrednosti stoje nasuprot nepravednih zakona i rulje, pogodila je u dušu veliki broj Amerikanaca, koji su na taj način postali svesni borbe za građanska prava Afroamerikanaca, tvrde književni kritičari, napominjući da je Harper Li znala o čemu piše, jer je rođena u jednom takvom gradiću, Monrovilu. Njen otac, poznati advokat, poslužio je kao „model“ za lik Atikusa Finča, a inspiraciju za lik Skaut, Harper Li našla je u sebi. Njen najbolji prijatelj iz detinjstva, takođe poznat pisac Truman Kapote, autor „Doručka kod Tifanija“, pričao je da je Harper Li kao dete, baš kao i Skaut, bila „muškobanjasta – volela je da se tuče, valja po prašini i penje po drveću“.
Posle studentske razmene u Oksfordu, studirala je pravo na Univerzitetu u Alabami. Pet godina posle završetka Drugog svetskog rata odlučila je da ode u Njujork i postane pisac. Radila je u jednoj avionskoj kompaniji dok joj prijatelji za Božić nisu poklonili dovoljno novca da može da živi godinu dana bez posla i koncentriše se na pisanje. Tako je nastao roman o devojci što se iz Njujorka vraća u mesto u kojem je odrasla kako bi posetila oca. To je zapravo njen prošle godine objavljeni roman, koji je sa istim junacima napisan pre knjige „Ubiti pticu rugalicu“.
Iz javnosti se povukla odmah posle uspeha svoje Pulicerom nagrađene knjige, zbog čega su je pola veka u SAD poredili sa još jednom američkom južnjakinjom Margaret Mičel, koja je samo jednim romanom „Prohujalo sa vihorom“, takođe filmovanim i nagrađenim Oskarom, stekla svetsku slavu, kao i sa glumicom Gretom Garbo, koja se svojom voljom povukla iz javnog života na vrhuncu popularnosti. Harper Li preminula je prošlog petka u staračkom domu nedaleko od kuće u kojoj je odrasla. Kao što je živela tiho i povučeno, tako je u prisustvu rodbine i prijatelja sahranjena pored oca, majke i sestre. Pre nego što se 2007. teško razbolela, zbog čega je poslednje godine života provela u postelji, odlikovana je Medaljom slobode predsednika SAD za zasluge za književnost.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
