INTERVJU Marko Louis: Zaboravili smo šta znači biti slobodan, muzika nas na to podseća

On dodaje da smo zaboravili šta znači biti slobodan, a da je muzika jedan od retkih medija koji nas na taj osećaj može podsetiti.

Pomenuti osećaj, uživo možete iskusiti 21. i 22. decembra u Zappa Barci, na Rock & Raw koncertima Marka Louisa.

Na dvodnevnim koncertima publiku očekuju dva sveta, dve energije i dva repertoara, kaže muzičar – prvi „električni“, ritam koji lupa i đuska, i drugi, akustični, intiman, u kamernoj atmosferi i uz gudače.

– Rock ili raw, na struju ili akustično – zašto birati kada možeš oba. Na nastupima će se energije u potpunosti razlikovati. Razlikovaće se atmosfera, repertoar, ali i gosti. Biće ih i prvog i drugog dana, ali vam ih neću otkriti. Neka ostanu malo iznenađenje – kaže Marko Louis, birajući tajnovitost.

Muzičar je pred koncerte dao intervju za Danas, u kojem otkriva simboliku broja 25, po kojem je imenovan njegov novi album, objavljen na rođendan njegovog oca Ljubiše Stojanovića Luisa.

Album donosi saradnje sa brojnim umetnicima, inspiraciju iz Diznijeve bajke „Snežana i sedam patuljaka“, rep i latino momente, kao i pesmu zbog koje su mu otkazani brojni koncerti, ali i najnoviju numeru koja najavljuje predstojeće nastupe.

Nova pesma „Laku noć, Marija“ objavljena je za izdavačku kuću Balkanart Collaboration. Recite nam nešto o njoj.

– „Laku noć, Marija“ inspirisana je istinitom ljubavnom pričom jednog para, čija je veza započela i rasla kroz SMS poruke. Prišli su mi sa idejom da te poruke pretočimo u pesmu, a inspiraciju smo delom pronašli i u istoimenoj pesmi koju je nekada davno snimio i otpevao Dado Topić. Njihova ljubavna priča rasla je uz moju muziku i tako smo, zajedničkim snagama, stvorili novu verziju koja će, nadam se, dotaći srca svih koji je čuju, baš kao što je dotakla i nas.

Simbolično obeležen brojem 25, album vodi slušaoce kroz vašu intimnu priču i važne datume. Otkrijte nam njegov značaj.

– Kroz ceo moj život broj 25 imao je posebnu, ličnu težinu. Rođen sam 25. januara, a zanimljivo je da istog datuma rođendane slave i meni najbliži ljudi – moja majka, otac, sin i moj najbolji prijatelj. Svi su rođeni 25. u različitim mesecima. To se ne planira i vremenom se pretvorilo u simbol koji me prati kroz važne faze života. Zato je odluka da album nosi naziv „25“ došla potpuno prirodno. Album je izašao 2025. godine, a ta godina je za mene veoma značajna – i kao životna prekretnica i kao profesionalni trenutak u kojem želim da stavim tačku na jednu epohu i otvorim novu. Taj broj mi je postao neka vrsta lične srede, tačke ravnoteže. Zato mi se činilo najiskrenijim da album, koji nosi toliko emocija i ličnih priča, ponese baš to ime.

Objavljen je na rođendan vašeg oca. Približite nam njegov koncept.

– Album je koncipiran kao celina, ali podeljen na četiri segmenta, od kojih je svaki vezan za datum koji mi je važan. Hteo sam da svaki deo ima svoj trenutak kada zasija, da publika može da ga oseti nezavisno, ali i kao deo šire priče. Prvi deo izašao je na moj rođendan, 25. januara – kao lični početak godine i neka vrsta emocionalnog uvoda. Drugi je objavljen 25. marta, na rođendan mog sina i najboljeg prijatelja. Treći deo izašao je 25. maja, na mamin rođendan. A četvrti deo, odnosno ceo album sa 18 pesama, objavljen je 25. juna, na rođendan mog oca. Hteo sam da album, čak i pre nego što ga publika čuje u celosti, već ima gradaciju. Svi me pitaju zašto nisam uradio 25 pesama – možda bi to ipak bilo malo previše.

Podsetite nas kako je muzička legenda, vaš otac Louis, usadio u vas ljubav prema muzici, sklonost ka žanrovima i različitim instrumentima kroz koje se izražavate.

– Uvek smo bili okruženi muzikom. Od malena je bio moj uzor. Bio sam mali bucko i falile su mi samo brada i ćelava glava. Iako u početku nisam planirao da budem pevač, hteo sam da sviram konge kao on. Voleli smo da slušamo i istražujemo muziku. Nikada nisam želeo da ga imitiram ili da pravim sličnu muziku, ali kako čovek ne može pobeći od svojih gena, danas i ja mešam moderne i tradicionalne žanrove, baš kao što je on radio. Drago mi je što sam od oca i majke nasledio ljubav i posvećenost muzici.

Na albumu gostuju brojni autori različitih stilova. Kako su se te saradnje rađale i kakva su prijateljstva iz njih izrasla? Podelite s nama najlepše uspomene uklesane u pesme koje ste zajedno stvorili.

– Ko prati moj rad zna da imam više dueta nego „ne-dueta“. Uvek sam u potrazi za umetnicima koji me, s jedne strane, oduševe originalnošću, a s druge, budu dovoljno drugačiji od mene da me izvuku iz zone komfora. Na moj izraz posebno su uticale saradnje sa sarajevskim umetnicima poput Bože Vreće, Helem Nejsea, Adnana Šarana i Dina Merlina, a taj spisak bi mogao još dugo da se nastavlja. Kao što ste rekli, svaka saradnja preraste u odnos, u prijateljstvo – i to je nešto najlepše.

Album otvara duet sa Senidom, divom autentičnog stila i glasa, a naziv pesme i poetičan tekst zaokružuju reči Meše Selimovića. O čemu govori ova emocijama obojena pesma?

– Velika mi je želja bila da snimim pesmu sa Senidom i saradnja s njom bila je izuzetno laka i spontana. To je jedna od onih situacija kada pesma jednostavno pronađe svoj put. Motiv slavujevog peva, koji u pesmi nosi simboliku ljubavi, slobode i snage, stigao je od Maje Radivojević, autorke teksta. Kada je nastao demo, melodija je podsećala na scenu iz Diznijeve bajke „Snežana i sedam patuljaka“, gde Snežana peva, a ptičice ponavljaju njenu melodiju. Tako je Maja došla na ideju da istražimo bulbula, pticu koja je najbliža našem slavuju. Kao šlag na tortu, predložila je da na kraju pesme citiramo Mešu Selimovića – i time je pesma zaokružena na savršen način.

Pesma „Nestaje dah“, koju izvodite sa Who See, donosi plesni ritam i životnu strast. Kako ste znali da baš hip-hop treba umešati u koncept pesme kako bi se dobio taj nesvakidašnji spoj?

– Sa Dedom i Noizom se poznajem dugo, ali se nikada nismo ozbiljnije družili niti stvarali zajedno, sve do prošle godine, kada smo se zbližili na koncertu Helem Nejsea u Sarajevu. Tada sam im pustio nekoliko demo snimaka. Kada su zasvirali latino klavir i flauta, Noizove obrve su zaigrale – i tada smo znali da je to zajednička pesma. Oduvek sam želeo da uradim latino stvar, jer sam tokom života mnogo slušao kubansku, brazilsku i latino muziku. U kombinaciji s njihovim lakim rimama, pesma je zaplivala – baš kao more i plaža u Kumboru, gde smo snimili spot. Izaći će na proleće i jedva čekam.

Nakon tragedije 3. maja sa Marčelom ste napravili pesmu „Vatra u mraku“. Nastala je iz neizmerne tuge, a nakon još jedne tragedije – pada nadstrešnice u Novom Sadu – postala je himna nade i studentskih protesta. Iako pesma nosi utehu, zbog nje su vam otkazivani koncerti. Kako gledate na takav odnos prema umetnosti? Može li se utišati pesma koja je zagrlila nebrojena srca?

– Znamo koliku moć muzika ima. Toliko lepih pesama i umetničkih dela nastalo je u teškim trenucima – tokom revolucija i tragedija. Takve pesme se ne planiraju, baš kao što ni Marčelo ni ja nismo planirali da ona postane deo pokreta. „Vatra u mraku“ je interpretacija naših osećanja nakon tragedije u OŠ „Ribnikar“, a pesma je sama pronašla svoj put. Na tome mogu samo da budem zahvalan, ponosan i srećan što je pevam na koncertima, uz prizor publike koja podiže svetla i time šalje poruku podrške i snage. Drago mi je što pesma, koja je sada svačija, može da motiviše i pozitivno utiče na ljude.

Vaši koncerti su događaji puni emocija, ritma i energije, u kojima se publika često „izgubi“. Kako vas nosi ritam tokom nastupa?

– Razlikuje se od nastupa do nastupa. Zavisi od toga da li publika sedi ili stoji, da li ima deset hiljada ljudi ili samo petnaest. Različite stvari me ponesu. Kada je publika glasna, potpuno sam povezan s njom – ne znam da li oni pokreću mene ili ja njih. Nekada se izgubim u sebi, u mislima i osećanjima koja me vode kroz pesme, iskustva i uspomene. Svaki nastup je zasebno iskustvo. Dešava se i da koncerti sa manjim brojem ljudi, od kojih očekujete razočaranje, postanu nezaboravne, duboko emotivne večeri.

Nastupali ste širom Srbije, regiona i sveta. Postoji li koncert koji biste posebno izdvojili?

– Uvek izdvajam koncerte u gradovima u kojima sam započinjao karijeru – Sarajevu, Beogradu, Novom Sadu, Podgorici… Tamo ima mnogo ljudi koji me prate od prve pesme i ti nastupi su najvatreniji i najglasniji. Posebno pamtim koncerte u Domu mladih u Sarajevu, Domu omladine Beograda, kao i ovogodišnji koncert na Kastelu u Banjoj Luci. U Banjoj Luci nismo svirali od pre korone, pa je taj nastup bio zaista poseban, pogotovo zbog ambijenta Kastela, jednog od najlepših prostora za koncerte.

Beogradsku publiku uskoro očekuju dva koncerta potpuno različitih afiniteta – jedan električni, drugi akustični. Zašto se ne smeju propustiti?

– Već neko vreme imam želju da napravim dva koncerta zaredom, ali da budu potpuno različiti. Odlučio sam da pristup, kao i izbor pesama, budu drugačiji. Ko dođe na oba nastupa, neće čuti reprizu, već doživeti dva potpuno nova iskustva. Jedva čekam da to zajedno podelimo.

Od prvog koncerta, 21. decembra, počinje i odbrojavanje do Nove godine. Šta biste poželeli čovečanstvu i našem društvu u 2026. godini?

– Mislim da se u ovoj godini dogodilo mnogo promena. Promene su dobre, ali često i teške. Kada prođemo taj težak deo, verujem da nas čeka predah. To mogu da kažem za sebe, ali mislim da je slično i na globalnom nivou. Svima želim mir, i da znaju da će, na kraju, sve biti u redu.