foto by Konstantinos StathisKultni grčki bend Naxatras, ponovo će biti gost Srbije. U beograd stižu 24. oktobra, a dan kasnije zasviraće i u Nišu.
Naxatras svirke su već postale sinonim za putovanje kroz vreme i prostor, a svaki koncert pretvara se u mali ritual u kojem publika i bend dišu kao jedno. Ovoga puta dolaze sa novim materijalom, albumom “V”, koji je već privukao pažnju kritike i fanova širom sveta.
Na “V” su odlučili da prošire horizonte: izvan okvira stonera i psihodeličnog roka uplovili su u blisko istočne melodije i elektronske eksperimente, ali su i dalje zadržali ono što ih čini prepoznatljivima – hipnotičan groove, teške riffove i atmosferu koja vas ne pušta ni minut.
Album je zapravo konceptualni prequel njihovog prethodnog izdanja “IV”, što samo dodatno pokazuje koliko ozbiljno razmišljaju o narativu i svetu koji grade kroz muziku.
Za fanove u Srbiji, ovo je prilika da uživo dožive pesme koje spajaju progresivni duh sedamdesetih, kosmičke pejzaže i mistične istočnjačke motive. Ako je suditi po njihovim prethodnim nastupima kod nas, publiku očekuje iskustvo koje će se dugo prepričavati – putovanje kroz zvuk, svetla i energiju koja briše granice između bine i onih ispred nje.
Na ovoj balkanskoj turneji, pored Beograda i Niša, bend će posetiti i Zagreb, a pre svega toga, momci su za Danas odgovorili na par pitanja, kao zagrevanje za novu svirku.
U Srbiji ste više puta svirali i stalno se vraćate. Posle svih tih nastupa ovde, šta ste naučili ili otkrili o Srbiji i njenim ljudima što ranije niste znali?
Iskreno, naš prvi utisak i dalje stoji. Srbi su sjajni ljudi. Publika nam je uvek bila topla, entuzijastična, gostoprimstvo neverovatno, a atmosfera besprekorna. Ne govorimo to reda radi, stvarno verujemo u to i svaki put se radujemo povratku u Srbiju!
Vaš poslednji album “V” ulazi u sasvim nove zvučne teritorije, kombinujući progresivni rok, world music i elektronske elemente. Kako je došlo do te evolucije?
Desilo se prirodno. Ti elementi su oduvek bili tu. Na prethodnom albumu rizikovali smo i okrenuli se prog zvuku sedamdesetih, dodali sintisajzere i fantazijski koncept. Na albumu “V” smo uključili dosta istočnjačkih muzičkih uticaja, ali i savremenije elektronske eksperimente. Naša filozofija je da guramo napred i vidimo kuda nas muzika vodi.
“V” zvuči kao konceptualno bogat album. Da li postoji neka priča ili tema koja povezuje pesme?
Da, u pitanju je konceptualni album. Zapravo, to je prequel našeg prethodnog albuma “IV”. Radnja se dešava hiljadama godina ranije, u mitskoj zemlji Narahmon. Prikazuje poslednje trenutke te civilizacije i događaje koji su doveli do njenog pada. Sve je ispričano kroz prizmu Spacekeeper-a, moćnog čuvara koji prima zadatak od boginje Meseca, Numenije.
Kako održavate balans između eksperimentisanja i očuvanja onog jezgra koje su fanovi zavoleli?
Postoje elementi koji se stalno vraćaju, bez obzira na formu. Uvek je tu energičan psych groove, poneki doom riff, plesni ritam, emotivni pasaž. Samo se manifestuju na različite načine, dovoljno drugačije da pobude radoznalost slušalaca, a da ne zvuči kao da se ponavljamo.
Psihodelični i progresivni rok često podstiču na „duboko slušanje“ odnosno zahtevaju punu pažnju od slušalaca. Kakvo emotivno ili mentalno stanje želite da stvorite kod publike tokom koncerata?
Verujem da naši koncerti imaju ritualnu dimenziju. Nismo tipičan rock ‘n’ roll bend u smislu da publiku guramo u jednu reakciju. Neko voli da headbanguje, neko da uđe u mosh pit ili da peva, a nekome prija da zatvori oči i samo sluša, ili da se izgubi u svetlima i vizualima. Svako je slobodan da pusti muzici da ga vodi na svoje putovanje.
Karijeru ste gradili kao nezavisan bend, sami finansirali sve i prodali hiljade vinila i merča. Koji su najveći izazovi, a koja sloboda DIY pristupa u današnjoj industriji?
I DIY i ne-DIY putevi imaju rizike i izazove. Nema „ispravnog“ puta. Mi smo izabrali da sve radimo sami jer to ima više smisla finansijski u našoj sceni i jer volimo da radimo po svom ritmu, bez pritiska da izbacujemo nešto ispod standarda. Ali ne odbacujemo mogućnost da jednog dana potpišemo ugovor, ako to bude značilo realne prilike koje sami ne možemo da postignemo.
Kako vidite razvoj psych i stoner scene u Grčkoj i njenu povezanost sa publikom na Balkanu?
Prošla decenija donela je ogroman rast grčke rok scene. Bendovi poput 1000Mods, Planet of Zeus, Nightstalker i Villagers of Ioannina City veoma su popularni na Balkanu, i svi pitaju: „Šta to ima u vodi u Grčkoj?“ Većina njih je prošle godine izdala nove albume i redovno svira, tako da bih rekao da je scena i te kako živa.
Kada pogledate svoju diskografiju, postoji li album ili pesma koji najbolje predstavljaju Naxatras u svojoj srži?
Teško je izdvojiti. Debitantski album nas je upoznao sa publikom, ali mnogi smatraju da su naša poslednja dva najbolja. Ako voliš sirov, vintage, desert vibe, kreni od prvog. Ako si više za prog i spacey zvuk, onda od poslednjeg.
Na turnejama, ko u bendu pušta muziku u kombiju i šta vam je na plejlisti?
Poslednjih godina naš DJ je vozač Jannis. Možda zvuči neobično, ali on uvek pusti neki američki punk skater zvuk koji nas digne i napravi filmski osećaj. Ali ponekad se uvalimo u fazon da svi naizmenično puštamo pesme – tada obično idu 80’s–90’s pop hitovi, a na kraju završimo u trashy grčkoj muzici. Psych rocka u kombiju skoro i da nema..
Kada bi Naxatras mogao da otputuje u prošlost i zasvira u nekoj deceniji, koju biste izabrali i zašto?
Uf, teško pitanje. Mislim da bi naš zvuk najviše cvetao u 70-im – veliki festivali, Spinal Tap ekstravagancije (iako je film iz 80-ih). Uvek se topim kada gledam snimke, recimo, Black Sabbath na California Jam.
Šta sledi za Naxatras posle ove turneje – nova muzika ili vreme za inspiraciju i predah?
Više naginjemo ka ovom drugom. Fokus nam je da pripremimo svirke za promociju albuma i da se što bolje uigramo sa novim pesmama uživo. A onda, kada dođe trenutak, ponovo ćemo zaroniti u pisanje. Jedva čekamo da vas vidimo na koncertima!
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
