foto Paolo VerzoneViše od dve i po decenije posle planetarnog hita iz 1999. godine „Šetnja sa dinosaurusima“, BBC ponovo oživljava svoj legendarni serijal u potpuno novom izdanju. Ovog puta reč je prirodnjačkoj dokumentarnoj seriji od šest epizoda, nastaloj u koprodukciji BBC Studios Science Unit, PBS, ZDF i France Televisions. Publika u Srbiji ovi dokumentarnu seriju može da gleda na kanalu BBC Earth.
Rezultat je naučno utemeljena, emocionalno snažna reinterpretacija koja praistorijske džinove približava gledaocima na način kakav još nismo videli.
Narator u svakoj epizodi je Berti Karvel, a radnja je strukturirana oko jednog „glavnog junaka“ – dinosaurusa čiji se život i izazovi paralelno prate kroz otkrića u laboratoriji i kroz vizuelno impresivne scene. Za razliku od originalne serije, koja se u velikoj meri oslanjala na specijalne efekte i animatroniku, novo izdanje iz 2025. godine u fokus stavlja paleontološki rad na terenu kombinujući autentične snimke sa iskopavanja sa vrhunskim CGI rekonstrukcijama u stvarnim pejzažima.
Upravo to je bio razlog što smo razgovarali sa jednim od paleontologa koji je radio na seriji, doktorom Nizarom Ibrahimom. On je je svetski poznati paleontolog i stručnjak za dinosauruse iz Sahare, posebno za Spinosaurusa, jednog od najfascinantnijih predatora svih vremena. NJegova otkrića i istraživanja oblikovala su novu viziju dinosaurusa i imala veliki uticaj na popularnu kulturu i naučnu zajednicu.
Postali ste veoma poznati po radu na Spinosaurusu. Kako su otkrića u Sahari oblikovala seriju „Šetnja sa dinosaurusima“?
– Naša istraživanja o Spinosaurusu postala su lokomotiva koja je pokrenula celu seriju. Još pre nego što je imala zvaničan naziv, bili smo u Sahari i snimali, tražili međunarodne partnere. Projekat se praktično izgradio oko tih otkrića.
Serija kombinuje CGI i paleontološke dokaze. Kako ste obezbedili naučnu tačnost onoga što vidimo na ekranu?
– Kroz stalnu saradnju. Produkcija mi je slala prve modele i animacije, a ja sam davao detaljne komentare. Recimo, plivanje nije smešno pedaliranje nogama već pokret repom. Nakon mnogo ponavljanja dobili smo najnaučnije prikaze dinosaurusa do sada.
Prošlo je 25 godina od emitovanja originalne serije. Šta se od tada promenilo u nauci o dinosaurusima?
– Izuzetno mnogo. Opisane su stotine novih vrsta. Digitalni alati omogućavaju rekonstrukciju skeleta i hoda, otkrivamo boje i detalje moždane anatomije. Naučni okvir je daleko bogatiji, a priče koje možemo da ispričamo mnogo raznovrsnije.
Kako se „Šetnja sa dinosaurusima“ uklapa u vašu misiju približavanja nauke javnosti?
– To je suština mog rada. Održavam predavanja, radim na izložbama i velikim medijskim projektima, neki od njih su doprli do milijardi ljudi. U vremenu kada se naučnici osporavaju ili napadaju, potrebni su pozitivni uzori. A dinosauri su „idealan ulaz“ – svi ih vole.
Terenski rad je nepredvidiv. Kakvo je to iskustvo u Sahari?
Surovo: temperature i do 49 stepeni celzijusa, škorpije, peščane oluje. Nekad su bile potrebne vojne pratnje, radilo se i blizu minskih polja. Članovi tima su završavali u bolnici. Ali nagrada je ogromna. Otkriti fosile i podeliti ta otkrića sa timom u pustinji je nešto neprocenjivo. Dodao bih da je to tek početak. Sledi priprema i proučavanje kostiju u laboratoriji, objavljivanje u časopisima poput Nature i Science, a zatim deljenje sa svetom. Za ovu seriju smo čak uključili i otkrića koja još nisu bila objavljena, dakle to su sasvim sveža naučna otkrića.
Kreativno u okviru dokaza
Na seriji je radila i DŽej Balamurugan, paleoumetnica i dizajnerka vizuelnih efekata, specijalizovana za rekonstrukciju dinosaurusa na ekranu. NJen zadatak je bio da fosile i naučne podatke pretoči u uverljive, životne prikaze ovih drevnih životinja koje publika vidi u dokumentarnim serijama i filmovima.
– Počinjemo od fosila i skeletnih dijagrama paleontologa. Na osnovu toga pravimo koncept-crteže, pa 3D modele sa detaljima kože i mišića. Naučnici sve proveravaju. Razvijamo više kolor-šema, biramo najprihvatljiviju, a onda kreće animacija zasnovana na tragovima stopala i vezivanju mišića. Na kraju se dinosauri uklapaju u snimljene pejzaže, recimo Azora ili Portugala. Celi proces trajao je više od dve godine – objašnjava svoj rad dizajnerka i dodaje da tu i te kako ima prostora za kreativnost. – Radimo kreativno, ali u okvirima dokaza. Spinosaurus, recimo, sa ogromnim jedrom na leđima, verovatno je bio šaren i upadljiv – to smo naglasili, ali u skladu sa naukom. Naučnici su bili otvoreni i često sami predlagali rešenja.
Balamurugan navodi da je prethodni serijal odredio njen život jer je gledajući ga kao dete odlučila da se bavi ovim poslom. Nova serija, ističe, prikazuju i same naučnike na terenu i tako odaju priznanje i dinosaurusima i ljudima koji ih otkrivaju.
Najteže je bilo prikazati perjate teropode poput utaraptora – imali su šest različitih tipova perja, a perje je užasno teško za VFX. Pterosauri su takođe bili komplikovani, sa bizarnim krilima, napominje uz nadu da će serija probuditi novo divljenje i možda inspirisati sledeću generaciju naučnika.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
