INTERVJU Veljko Žižić, urednik takmičenja „Najbolja nova srpska reč“: Mi smo društvo u dugotrajnom nemiru i previranju, bez čvrstih oslonaca

Veljko Žižić kaže da su zato ovo uduženje i poduhvat „S ljubavlju“ pokrenuli izradu opisnog rečnika savremenog srpskog jezika.

„S ljubavlju“ predstavlja zajednički, dobrotvorni društveni trud koji vodi srpsko rasejanje – naši ljudi naseljeni širom sveta, a rečnik na kome rade je namenjen svakom korisniku – đaku, novinaru, studentu, službeniku, učitelju i naučniku.

Objavljivanje opisnog rečnika, koji objašnjava značenje i nudi pojašnjenja, poput jezičkog izvora, naglaska, vrednosnog objašnjenja, planirano je u 2026. godini.

Dok se iščekuje njegov izlazak, o rečniku smo razgovarali sa Veljkom Žižićem.

Kakav tačno rečnik razvijate?

– Razvija se rečnik savremenog srpskog književnog jezika u pisanom i elektronskom obliku. Naš uslov pri razvoju bio je da rečnik bude opšte dostupan: cenovno pristupačan, besplatno dostupan na internet mreži a ujedno dostupan kao merodavan izvor elektronskoj privredi. Po svom obimu i obliku rečnik u razvoju biće najsličniji rečniku dr Miloša Moskovljevića iz 1966. godine, tada zabranjenom i uništenom. U poređenju sa jednotomnikom Matice Srpske, u pitanju je kraće izdanje, gde je rečnički članak sveden, kako bi se postiglo štampano izdanje korisno širokom krugu korisnika, od studenta do novinara i državnog službenika. Želimo da budući rečnik bude na svakoj klupi i u svakoj kući, kao i na svakom računaru i telefonu.

Pomenuli ste rečnik Miloša Moskovljevića, zašto je zabranjen?

– Slučaj zabranjenog rečnika srpsko-hrvatskog jezika dr Miloša Moskovljevića ostaje gotovo nezabeležen i zaboravljen u srpskom sećanju. Objavljen u velikom tiražu 1966. godine, zabranjen je prekom sudskom odlukom bez sudskog postupka nakon napada glavnog urednika Politike, Mirka Tepavca. Celo izdanje je uništeno dok je UDBA širom Srbije tražila primerke poslate pretplatnicima. Smatra se da je Moskovljevićev rečnik zabranjen zbog objašnjenja reči „četnik“, „partizan“, „srbovanje“ i „Crnogorac“.

Opisi značenja koje je ponudio dr Moskovljević sudarali su se sa istinama koje je gradio komunistički režim. Nakon demokratskih promena devedesetih godina, rečnik je fototipski objavljen. Tada već istorijsko izdanje, Moskovljevićev rečnik nikada nije ušao u ozbiljniju upotrebu. Istoričar dr Momčilo Isić, Moskovljevićev biograf kaže: „Moskovljević je smatrao da mu je rečnik srpskog jezika kruna karijere. Umro je duboko povređen 1968. godine.“

Zašto je, iz Vaše perspektive, bavljenje rečnikom u savremenom dobu značajno?

– Na prvi pogled, bavljenje razvojem rečnika u dvadeset i prvom veku učiniće se anahronim. Čitaoci će se upitati: zar nisu svi poslovi oko rečnika davno završeni? Poslužio bih bih se ovde rečenicom Milosava Tešića, pesnika, leksikografa i akademika: „Srpski jezik sve više postaje anglosrpski. Delujemo u tom smislu kao jedan neozbiljan narod … kome je potpuno svejedno kakvim će jezikom govoriti. Otvoreni smo za sve i svašta, bez ikakvog kritičkog stava“.

Predlažem sada čitaocima da postave sebi pitanje: koji rečnik srpskog jezika koriste oni sami ili koji rečnik koriste njihova deca, i dobiće se važan odgovor. Jezički izazovi sa kojima se srpski jezik suočava su veliki. Ulaganje u jezik u vidu opšte dostupnog pisanog i elektronskog rečnika, za široki krug korisnika je neophodno. Niti je naš poduhvat anahron niti su ključni zadaci oko rečnika dovršeni.

Da li srpski jezik može da opstane u eri interneta?

– To je dobro pitanje. Mnogi jezici se suočavaju sa sličnim nevoljama – do kraja veka nekoliko hiljada jezika će u potpunosti nestati. Opstaće jezici u koje se znatno ulaže, posebno u pogledu elektronske infrastrukture. Jezik se danas stvara i razvija na internetu: e-usluge i algoritmi određuju šta čitamo, šta je na prvim stranama pretraga, kako se prevodi. Opasnost se nalazi u obrnutom prirodnom odabiru, kada je loš jezik istaknut, a dobar jezik potisnut i nevidljiv.

To i te kako utiče na naše ponašanje i izbore, reči koje biramo i pismo koje koristimo. Odgovornost je na društvu u celini: niti Gugl niti elektronska privredna ekologija ne mogu razumeti šta je ispravan jezik, bez upotrebljive i dostupne podloge koja im je pružena. Rečnik kao merodavno izvorište sprečava jezičko urušavanje i podstiče smisleno građenje jezika.

Dosta ljudi učestvuje u poduhvatu „S ljubavlju“, ko sve razvija ovaj rečnik?

– Poduhvat razvoja rečnika savremenog srpskog jezika vodi prof. dr Rada Stijović, vrhunski srpski jezikoslov, sa skupom saradnika. Prof. dr Ranka Stanković vodi tim računarskih stručnjaka u poslu elektronskog razvoja baze podataka i elektronskih poslova.

Temelj rada na rečniku su jezički korpusi od više stotina miliona reči koje su tokom dvadesetogodišnjeg rada stvorili stručnjaci udruženja Jerteh (Društvo za jezičke resurse i tehnologije). Rad na rečniku je započeo i trajaće do kraja 2025. godine. Rečnik je nedavno predstavljen i stručnoj javnosti na konferenciji JUDIG u Beogradu. Obim rečnika će biti oko pedeset hiljada reči i izraza.

Recite nam nešto o organizaciji rada koji je pretpostavljam volonterski, koji su ciljevi učesnika u poduhvatu?

– U našem radu dobrovoljno i besplatno učestvuje veliki broj pojedinaca i udruženja iz rasejanja. Radni naziv poduhvata je „S ljubavlju“ što odražava naš opšti pristup ovom zadatku. Delovanje je ciljano i jasno usmereno. Radi plaćanja rečnika pokrenuli smo skupno pokroviteljstvo (tzv. „crowdfunding“).

Nemamo poslovne motive osim pomoći društvu i jeziku. Poduhvat je otvorene prirode, pripada svakom pojedincu i udruženju u zemlji i rasejanju. Podatke o poduhvatu možete pronaći na radnoj stranici www.sljubavlju.com. Svako vaše pismo će nas obradovati.

Šta Vas motiviše da se iz rasejanja bavite temom jezika?

– Osnovni motiv je ljubav za jezik. Drugi motiv je očigledan nedostatak jezičke infrastrukture, stanje opasno za jezik u doba interneta i ubrzanog razvoja veštačke inteligencije. Treći motiv je široka sloga u pogledu jezika. Nepolitičke teme oko kojih se slažemo su važne – potrebno je okupiti se oko zajedničkog i lekovitog i graditi zajedništvo, i u rasejanju i u matici. Želimo da pokrenemo razgovor srpskog javnog mnjenja i podstaknemo dublje i veće ulaganje u jezik.

Shvatili smo to kao svoj društveni zadatak: stvoriti iskru razgovora, iz koje se mogu roditi pametna rešenja koja će pomoći društvu u celini. Jezik je ključna društvena grana: i most i put i reka našeg privrednog, duhovnog i umnog delovanja. Ulaganjem u rečnik i jezičku infrastrukturu snažimo temelje koji su osnov saradnje i razvoja, prema tome i osnov zajedničkog postojanja.

Razvijate i jezički žig. O čemu se tu radi?

– Sam rečnik ne može doneti promenu društvene zbilje. Neophodan je širi društveni razgovor, uključivanje javnog mnjenja i dogovorno stvaranje društvenih mehanizama koji upravljaju jezičkim ponašanjem. Jezički žig je zamišljen kao vidljiv društveni prikaz odgovornog odnosa ka jeziku. Želimo da bude primenjen na svakoj poslovnoj stranici, na stranicama ustanova i javnih glasila (poput znaka Vulmark, ili Prirodno). Težimo podizanju zajedničke svesti o jeziku kao ključnoj vrednosti.

Kako vidite kulturu i obrazovanje u našem društvu i potrebu pojedinca za rečnikom?

– Mi smo društvo u dugotrajnom nemiru i previranju, bez čvrstih oslonaca. Ulaganje u obrazovanje i jezik u stanju opšte nesigurnosti postaje sporedno. I te kako je osetno da su znanje srpskog jezika i upotreba u javnom prostoru značajno oslabili poslednjih godina. Vidimo svi rečenice poput: „Originalni i ekskluzivni gift program“.

Ta rečenica je jasan prikaz jezičke i kulturne involucije, trenutak kada se stidimo i bežimo od sebe samih. Rečnik, sa druge strane, predstavlja branu, pravilo, vrednosno jezičko i društveno određenje, kojim se smisleno podstiče vredno u javnom i učenom govoru. Rečnik određuje i reči koje predstavljaju neknjiževni govor, žargon, varvarizam ili podkulturu. Stoga je rečnik istovremeno i jezički izvor i putokaz. Naravno, rečnik sam po sebi ne može doneti sve odgovore i ponuditi sva rešenja, ali je temelj i neophodan oslonac i kulturi i društvu i pojedincu.

Za dron, vakser, influenser, blog, bot… treba naći domaću reč

Prof. Dr Rada Stijović smatra da smo svedoci pojave brojnih stranih novonastalih pojmova čije značenje treba bliže objasniti domaćoj populaciji i naći im adekvatni srpski pandan kako bi naš jezik bio u „dodiru“ sa vremenom.

– Jezik se najbrže i najuočljivije menja u rečniku. Sa novim pojmovima i novim pojavama nastaju i nove reči ili stare dobijaju nova značenja. Svedoci smo brojnih novih reči, kao što su – dron, vakser, influenser, blog, bot… koje treba objasniti i naći moguću odgovarajuću domaću reč. Neke reči ili pojedina njihova značenja zastarevaju i postepeno izlaze iz upotrebe. Postoji stalna potreba za novim rečnicima savremenog jezika, u kome će se te promene pokazati. U zemljama sa razvijenom leksikografijom oni se pojavljuju na svakih nekoliko godina, pa i češće – ističe Stijović.

Rečnik namenjen ljudima i mašinama

Prof. Dr Ranka Stanković uviđa da jezik i tehnološki treba osavremeniti.

– „Rečnik savremenog srpskog jezika“ se razvija kao leksikografska baza podataka koja će ujedno biti izvor i za mnoge druge jezikoslovne poduhvate. Rečnik je namenjen prvenstveno ljudima ali i mašinama, tako da će doprineti kako unapređenju jezičke kulture i obrazovanju, tako i razvoju jezičkih tehnologija za srpski jezik.

Rečnik će omogućiti pridruživanje značenja rečima u tekstu, zadatak koji do sada za srpski jezik nije rešen. Time bi došli do mašinskog razumevanja teksta na srpskom jeziku, što bi bio važan korak kojim jezičke tehnologije daju preko potrebnu infrastrukturu brojnim drugim primenama, na vidljiv i nevidljiv način.