Da „selebriti i elitni defektori“ postanu prošlost: Konkurs za ”Najbolju novu srpsku reč” se uskoro završava

Brojni učesnici su na takmičenje, podstaknuto novčanom nagradom, slali svoje reči, a rezultate ćemo saznati 15. oktobra. Nakon glasanja žirija, od 1. do 10. oktobra, biće priređeno i javno glasanje. Izbor reči sastavljen na osnovu glasova žirija će biti dostupan za glasanje na stranicama „Male biblioteke“. Tim povodom Žižić govori za naš list.

Upitan kako ovo takmičenje stimuliše ljude da na kreativan način obogate naš jezik i kulturu i koje bi benifite takmičenja izdvojio kao značajne, Žižić ukazuje da se odgovor nalazi u samom pitanju.

– Odgovor zašto je pokrenuto takmičenje ”Najbolja nova srpska reč” nalazi se upravo u pojedinim rečima koje ste upotrebili u Vašem pitanju. ”Stimulacija”, ”benefit”, ”kreativan”… U javnom govoru u Srbiji danas oseća se veliki porast korišćenja tuđica. Umesto navedenih uvezenica moguće je upotrebiti korenite i lako razumljive reči ”podsticaj”, ”korist” i ”maštovito”. Ipak, čini se da prosečan korisnik danas, ne samo vi i ja, bira da koristi tuđice, veoma često anglicizme. Zašto se to dešava? Takmičenje posredno to pitanje stavlja na javni pozor – kaže Žižić.

Prema njegovim rečima, cilj takmičenja je da zajedno razmislimo o rečima koje koristimo. On smatra da je smišljanje novih reči pokušaj združenog stvaranja, ali je i javna igra kojom se potiče društveni razgovor o važnoj temi.

– U pitanju je pokazna vežba putem koje razmišljamo šta je to jezik, koje su reči vredne i korisne i kako se sporazumevamo. Osim što je osnovno sredstvo sporazumevanja, lepa reč zaista ume da bude umetničko delo. Treba joj posvetiti nepodeljenu pažnju – smatra Žižić.

On kaže da je odaziv ljudi na takmičenje veoma lep. Javilo se skoro tri stotine takmičara, predloženo je oko pet stotina reči. Predlozi su stizali sa svih strana sveta – iz cele Evrope, Amerike, Kanade, iz Srbije, naravno, Republike Srpske, Crne Gore i Hrvatske.

– Javljali su se obični ljudi koji jezik vole ali i nastavnici, učitelji, deca, naučnici, novinari i pisci. Izdvojio bih nekoliko slučajeva gde su se javile cele porodice, majka i kćerka, deda i unuk, i jednu učiteljicu, Marinu Stojanović, OŠ „Vuk Karadžić“ iz Kladova, koja se javila sa dvadeset pet predloga koje su smislili njeni đaci – kaže urednik.

Uz predloge reči takmičari su slali i svoja objašnjenja i misli o jeziku. Zajednička za sve njih je ljubav za srpski jezik ali i nelagodan osećaj da srpski jezik gubi korak pod pritiskom savremenog doba.

– Moj lični glavni utisak je oduševljenje tim izuzetnim, iskrenim i pametnim ljudima koji svoj jezik vole, koji su se rado uključili u takmičenje i poslali nam toliko toplih reči podrške – kaže Žižić.

Iz tog razloga želeli smo i da zagvirimo u listu najzanimljivijih reči koje su takmičari slali, međutim, sagovornik je hteo da zadrži neizvesnost i tajnovitost do kraja takmičenja.

– Trenutno je neophodno da budem oprezan, jer žiri takmičenja upravo odlučuje o rečima koje se njima dopadaju. Ne bih želeo da utičem na njihove odluke. Umesto toga, nudim vam jednu poruku koju smo dobili od takmičara iz Obrenovca: ”Galeb je rekao, pretpostavljam da je nekoga citirao ili parafrazirao: ‘Kad kreneš na put, važan ti je cilj. A kad stigneš na cilj, shvatiš da ti je bio važan put.’ Hoću da kažem da ishod konkursa nije bitan i da je bilo zadovoljstvo smišljati nove reči” – citira Žižić.

Upitan za primere reči iz jezika – „živog organizma“ koji se konstantno razvija u pozitivnim ali i negativnim pravcima, urednik komentariše da se danas cele rečenice sastavljaju samo od tuđica.

On je u javnim glasilima pronašao sledeće tragikomične primere: ”selebriti i elitni defektori”, ”benigan i nekonfrotacioni zakon”, ”Toksična maskulinost propagira dominaciju i femicid”, ”Stringeri su frilenseri u prekarnoj industriji…”, ”Narativ se mora resetovati a individue repatrizovati”.

– U pitanju su savremeni varvarizmi u srpskom javnom govoru, i vid zloupotrebe jezika. Ova vrsta javnog govora ruši sporazumnu snagu ali i trajno uništava već postojeći jezik – kaže on.

Kao poučan primer izdvaja poređenje primene reči ”obrazovanje” i reči ”edukacija”.

– ”Obrazovanje” je korenita, zaglavna reč srpskog jezika čija značenja i podznačenja čine blago lepote i sporazuma. Naravno, ”obraz” je reč i za poštenje. ”Obrazuje” se dugo, temeljno i pažljivo. Reč ”edukacija” pak, u javnom govoru poslednjih godina sasvim potiskuje reč ”obrazovanje”. Na prvi pogled istog značenja, ”edukacija” je u našoj upotrebi postala nešto drugo. ”Edukovana” osoba je obično neko ko je pretrpeo popodnevno ili večernje obrazovanje ili, u najgorem slučaju, osoba koja je kupila diplomu. ”Edukacija” je odraz surove zbilje, gde se reč ”obrazovanje”, koja predstavlja pošteno i postupno sticanje znanja, odbacuje zarad reči ”edukacija”, koja označava lepljenje brzih ili lažnih diploma. Takve reči su zapravo Trojanski konji koji ruše i smisao i same temelje jezika. Prisutnost reči koje su gradivne slepe ulice obara sposobnost jezika za dalji razvoj – objašnjava Žižić.

Sagovornik ukazuje da je pogrešno misliti da se jezik sam od sebe stvara – da on živi neki svoj odvojen, nezavisan život, i zapaža: „Jezik je društveno tkivo velike vrednosti koje se čuva i svesno uređuje.“

– Čuo sam ugledne pisce da kažu: ”Hrvati govore srpski jezik bolje od nas”. Namerno smešna i navodno paradoksalna rečenica. Govori nam da su Hrvati trenutno pažljiviji prema sopstvenom jeziku i javnom govoru. Mi gledamo preko ograde u komšijski uredan zasad, pa se se okrenemo ka svojoj bašti koja je puna korova. Ako želimo biti iskreni, jednostavno je odgovoriti na pitanje zašto je to tako – smatra Žižić.

„Stvaranje” u okviru jezika ne sme biti čin puke predaje kolonizaciji, ističe, oličeno u uvoženju svih mogućih anglicizama.

– Dok god smo sposobni da stvaramo i igramo se u okviru sopstvenog jezika i njegovog zvučnog i značenjskog okvira jezik i dalje poseduje zalihu snage koja će ga obnoviti. To stvaranje jeste pravi odraz naše snage kao naroda – napominje Žižić.

Upitan da prokomentariše „jezik mladih“ i žargonski način komunikacije, on ističe da mladi nisu krivi za nered u jeziku.

Prema njegovim rečima, prevashodna odgovorost za jezik leži na obrazovanima, na javnim glasilima, novinama, radiju i televiziji. Sa druge strane, smatra on, mladima je potrebna sloboda, pobuna koja nosi svoj izraz. Mladi se igraju i imaju prava da greše.

– Na takmičenje se javio iskusan lekar iz Srbije. Godinama on primećuje da se lekari i pacijenti u Srbiji sve slabije razumeju. Razlog su brojne uvezenice iz stranih stručnih knjiga i kataloga koje lekari silom prilika ili iz nepažnje unose u svoj svakodnevni govor. Naš takmičar je uporedio taj pristup sa ponašanjem lekara i lekarske struke u drugim evropskim zemljama gde struka strogo pazi da u razgovoru sa bolesnicima koristi jezik koji je jasan i razumljiv – ukazuje naš sagovornik i dodaje da je puno primera među novinarima i javnim radnicima gde se piše i govori jedva razumljivo, sa rečenicama koje su silno začinjene zloupotrebljenim tuđicama, koje često i nemaju nikakvog smisla.

– Srpski izdavač je objavio reklamu u kojoj stoji: ”Originalni i eksluzivni gift program”. Tu se nalaze ključni primeri neodgovornosti prema jeziku – izdvaja Žižić još jedan od primera.

On smatra da srpski jezik može ostati od značaja na zajedničkom prostoru od oko 20 miliona ljudi samo ako jezik u Srbiji bude smisleno napredovao.

– Jezik mora biti i ljubomorno čuvan i razumno unapređivan na korist svih njegovih govornika – kaže i primećuje da se današnje činjenice sumorne – Sve manje dece uči srpski jezik na fakultetima, u rasejanju se srpski jezik sve manje ceni i uči, a u Srbiji se cele rečenice pišu sasvim bez srpskih reči.

– Ako su se pređašnje ljudske civilizacije gradile na pesku, na vodi, na zemlji, danas se one grade u internet ”oblacima”. Jezik, i znanje koje jezik prenosi, osnov su tih novih civilizacija. Na pragu smo duboke revolucije u primeni jezika pri razvoju veštačkog uma (VU ili eng. „AI“). Razvoj VU će odrediti pravac mnogim privrednim delatnostima, promeniti prirodu brojnih poslova ali za narode i jezike koji ih odgovarajuće primene stvoriti nova bogatstva i dati zamajac njihovog daljeg kulturnog i privrednog razvoja. Istovremeno, jezici koji budu kasnili u primeni vremenom će naprosto nestajati putem dalje kolonizacije njihovog jezičkog prostora. Njihovi stanovnici će silom prilika biti naterani da rade i privređuju na drugim jezicima. Staroslavni jezici će postati rimske ruševine – zaključuje Žižić i dodaje da će se samim tim postojeće stanje sa srpskim jezikom pogoršavati i dalje.

On zapaža i da u svim poljima savremene primene srpskog jezika u današnjim tehnologijama mi kasnimo mnogo, čak i u odnosu na najbliže susede, i da srpska internet civilizacija još uvek zapravo ne postoji.

– Pitanje jezika ostaje nevidljivo i zaklonjeno je drugim društvenim nevoljama. Istovremeno, prosečan srpski taksista kada vidi gore navedenu reklamu prosečnog srpskog izdavača jednostavno ali ispravno ume da zaključi: ”Izgubismo jezik”. Takmičenje je bilo dobar pokušaj da se srpsko javno mnjenje podseti na važnost jezika. Takmičenje u tome jeste uspelo, ali ono samo po sebi naravno nije dovoljno i tek je poziv da se u tom pravcu nastavi – zaključuje .