INTERVJU Holandski bend Yin Yin: Upoznajući ljude iz različitih sredina, shvatili smo da smo u suštini svi isti

Ovaj kultni kolektiv donosi svoj psihodelični fank, isprepleten tajlandskim i laoskim melodijama sedamdesetih godina, i pretvara ga u plesni spektakl kojem je teško odoleti. Nakon što su osvojili festivalske pozornice širom Evrope, od Roskildea do Trans Musicalesa, Yin Yin po prvi put dolaze u Srbiju i obećavaju veče ispunjeno egzotičnim zvukovima, hipnotičkim ritmovima i neodoljivom energijom.

Ovo je jedan od onih bendova o kojima ne morate da znate apsolutno ništa, niti da ste ih ikada slušali, ali onog trenutka kada izađu na binu i krenu da sviraju svoju verziju gruvi muzike, u vašim ušima postaju najbolji bend na svetu.

Hengtajm agencija vodi ovaj bend kroz region – najpre 15. marta nastupaju u zagrebačkom klubu Boogaloo, a zatim 17. marta u beogradskoj Zappa barci.

Pre nego što nas oduševe uživo, popričali smo sa ovim momcima iz Mastrihta o uticajima, putovanjima, azijskoj muzici, ali i o tome koju eks-ju rok pesmu obožavaju.

Vaša muzika spaja psihodelični fank sa melodijama jugoistočne Azije iz šezdesetih i sedamdesetih. Šta vas je prvo privuklo tim zvukovima i kako odlučujete šta ćete sledeće istraživati kada tragate za novim muzičkim uticajima?

Privukli su nas ti zvukovi jer nose potpuno drugačiju emociju u odnosu na većinu zapadne muzike uz koju smo odrastali. Zvuci instrumenata u kombinaciji sa melodijama odmah vas uvlače u jedan zvučni svet koji ostavlja mnogo prostora mašti. Kada tražimo novu inspiraciju, ona može doći bukvalno od bilo čega što nam u tom trenutku zapali iskru, od sintisajzerskog zvuka sa neke stare afričke fank ploče do ritma bubnjeva u metal pesmi.

Album Yatta! opisuje se kao spoj plesnih, klupski spremnih grooveova i istraživačkih zvučnih pejzaža. Kako balansirate instinkt da naterate ljude na ples sa željom za eksperimentisanjem i pomeranjem zvučnih granica?

Mislim da je jedan od ključnih aspekata Yin Yin nastupa to što želimo ljudima da pružimo dobar provod i mali party. Da im damo veče u kojem mogu da zaborave svakodnevicu i da zajedno sa nama pobegnu u imaginarno mesto gde postoji samo muzika. Zato se pesme sa plesnim grooveom uvek vraćaju, ali svi mi slušamo jako različite vrste muzike. Trudimo se da sve te uticaje izbalansiramo na albumu koji je raznolik, ali i dalje koherentan po vajbu i zvuku.

Na ranijim albumima pomerili ste se od tajlandskih uticaja ka japanskim zvukovima, poput city popa i tradicionalnih instrumenata. Šta je inspirisalo taj zaokret i postoje li muzičke tradicije koje još niste istražili, a koje vas intrigiraju?

U periodu kada smo radili Mount Matsu, naš prethodni album, jednostavno su nas privlačili japanski zvuci. Otkrili smo sjajne city pop izvođače, kao i odlične japanske surf bendove iz šezdesetih. Takođe smo gledali mnogo snimaka japanskih devojaka koje zajedno sviraju šamisen, što nam je delovalo izuzetno snažno.

Kada nešto puno slušaš, to se neminovno prelije i u ono što sam stvaraš. I dalje postoji mnogo tradicija koje bismo voleli da istražimo. Na primer, krajem prošle godine bio sam na odmoru u Vijetnamu sa devojkom i zaljubio se u neke od tradicionalnih instrumenata koje sam tamo čuo, ali i u to kako ljudi svuda i u bilo koje doba dana zajedno pevaju karaoke. Osećala se velika strast prema sopstvenom nasleđu i muzici. Ko zna, možda će to biti sledeća inspiracija u koju ćemo dublje zaroniti.

Koliko je vaš lajv nastup isplaniran, a koliko se oslanja na trenutak i energiju publike?

Obično imamo okvirnu ideju kako će nastup izgledati u zavisnosti od večeri i termina u kojem sviramo. Na primer, ako sviramo rano popodne na džez festivalu, uglavnom biramo atmosferičnije pesme. Ako sviramo kasno uveče na plesnom festivalu, znamo da ljudi žele da igraju i da se provode, tada sviramo samo “bengere”. Ipak, uvek ostavljamo prostor da se desi nešto neplanirano ako trenutak to dozvoli.

Nastupali ste na velikim evropskim festivalima i mnogo putovali. Šta ste naučili o svetu i ljudima tokom tih putovanja, a da vas je iznenadilo ili nateralo na razmišljanje o kulturi i društvu danas?

Videli smo mnogo mesta širom sveta i upoznali ljude sa svih strana, što doživljavamo kao veliku čast. Veoma je opčinjujuće putovati i sretati ljude koji godinama slušaju tvoju muziku. Ipak, upoznajući ljude iz različitih kulturnih i društvenih sredina, shvatili smo da smo u suštini svi isti.

Ljudi sa druge strane sveta prolaze kroz slične stvari kao i moji prijatelji u Holandiji. U vremenima kada su ljudi, nažalost, ponovo veoma podeljeni i kada im je teško da pronađu sličnosti, mislim da je izuzetno važno da to imamo na umu. Svi smo mi ljudi. Budimo ljubazni jedni prema drugima. <3

Mnoge vaše numere su instrumentalne ili koriste semplove umesto klasičnih vokala. Kako to utiče na emotivnu povezanost publike sa muzikom, naročito na mestima gde slušaoci možda ne poznaju kulturni kontekst?

Smatramo da, upravo zato što je većina naše muzike instrumentalna, ona lakše prevazilazi granice. Niste vezani za engleski, holandski ili bilo koji drugi jezik. Melodije ostavljaju mnogo prostora mašti slušaoca, koji može sam da upiše svoju priču u pesmu.

Vizuelni i psihodelični elementi su snažno prisutni u vašim nastupima. Kako vizuelni aspekt komunicira sa muzikom? Da li prvo nastaje zvuk, pa se vizuali grade oko njega, ili ponekad vizuelni koncept inspiriše muziku?

Kod nas muzika i zvuk uglavnom dolaze prvi. Ipak, kod nekih pesama već tokom stvaranja možemo da zamislimo čitav pejzaž ili određeni prizor koji inspiriše vajb numere. Kada sa nama putuje naš svetlosni tehničar, trudimo se da te imaginarne pejzaže projektujemo na binu.

Da li vas je balkanska muzika ili muzika istočne Evrope ikada inspirisala, svesno ili podsvesno, i da li biste to voleli da uključite u budući rad?

Za sada nismo imali mnogo inspiracije balkanskom muzikom. Ipak, postoji jedna srpska pesma koju baš volim – „Smejem se, a plakao bih“ Olivera Mandića. Kada smo pre nekoliko godina svirali u Hrvatskoj, čuli smo je na radiju dok smo se vozili ka aerodromu. Sećam se da mi se jako dopao groove i zvuk klavijatura, i i dalje je ponekad slušam. Nije baš tradicionalni Balkan, ali ipak! (smeh)

Koji muzički žanr ili tradiciju, van fanka, diska, psihodelije i jugoistočne Azije, oduvek cenite, ali još niste uspeli da uklopite u svoj zvuk?

Dobro pitanje. Sećam se da smo tokom rada na Yatta! džemovali na nekim novim idejama i odjednom došli na zamisao da napravimo prljavu hard-rock stvar u stilu Black Sabbatha iz šezdesetih. Malo smo se igrali sa tim, ali ovog puta nije ušlo na album. Ko zna, možda sledeći put Yin Yin krene u rokenrol!

Ovo će biti vaš prvi nastup u Srbiji. Koju poruku biste poslali publici u Beogradu i kakvu energiju, iznenađenja ili muzičko putovanje mogu da očekuju?

Pre svega, velika nam je čast što ćemo prvi put svirati u Srbiji i jako smo uzbuđeni što ćemo se upoznati sa svima vama. Obećavamo nezaboravnu noć plesa i vibea uz pesme sa našeg novog albuma, ali ćemo, naravno, svirati i neke starije Yin Yin klasike. Biće eksplozivno glasno, ali i tiho-šapatno glasno. Jedva čekamo!

BONUS VIDEO: